Ko je Alis Vajdel, najmoćnija žena Nemačke koja je radikalnu desnicu dovela do istorijskog političkog uspona?

Nakon što je preuzela stranački vrh AfD-a, Alis Vajdel je dovela stranku do istorijskog rezultata na nemačkim izborima. Kako trenutno pokazuju preliminarni konačni rezultati izbora, AfD je na drugom mestu sa 20,8 odsto glasova.

No, Vajdel se čini paradoksalnom figurom za stranku kao što je AfD. Vajden pak dolazi iz dobrostojeće porodice u malom zapadnonemačkom gradu. Ima doktorat iz ekonomije i više voli kontrolisanu atmosferu u dvorani za sastanke ili televizijskom studiju nego "bildovanje" podrške s gomilom.

Preporučujemo

Njena putanja karijere pre politike bila je munjevita. Radila je za Goldman Sachs, globalnu investicijsku banku, te za Allianz, osiguravajućeg diva, pre nego što je započela s privatnim savetovanjem. Provela je nekoliko godina u Kini, ali je poslušala upozorenja da bi joj mogla biti velika greška u karijeri ako će je doživljavati kao "kineskog igrača".

Foto: Tanjug/AP

Otvoreno je homoseksualna i većinom živi u Švajcarskoj. Ona i njena partnerka, švajcarska rediteljka poreklom iz Šri Lanke odgajaju dva sina od sedam i deset godina. Vajdel kaže da, iako njena partnerka ima "vrlo, vrlo liberalne" stavove - i uprkos zadiranju nemačkih medija u njihovu privatnost - ona je snažno podržavala njenu političku karijeru.

Predstavljajući okrug u južnoj nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, Vajdel se pridružila Tinu Krupali- kopredsedavajućeg AfD-a - u vođstvu stranke 2022.

Osim što su pod budnim nadzorom medija, ona i njena stranka suočavaju se i sa službenim nadzorom u tri nemačke države.

"Smatram da je zaista apsurdno da špijuni Štazija čitaju moju privatnu prepisku i mogu slušati moje telefonske razgovore iako sam izabrana opoziciona čelnica", kaže ona.

Pogotovo, dodaje, budući da je njen "teški greh" samo to što poziva na to da Nemačka ima sigurne granice.

"Očigledno, ako ne zagovarate otvorene granice za sve, onda ste u ovom krajnjem desnom uglu", kaže ona.

Foto: Tanjug/AP

Prema njenim rečima, većina problema Nemačke može se pratiti do onoga što ona opisuje kao duboko neodgovornu imigrantsku politiku, posebno dobrodošlici koju je Angela Merkel, kancelarka od 2005. do 2021. godine, upriličila migrantima koji su u migrantskom talasu 2015. bežali od sirijskog građanskog rata i drugim migrantima.

"Verujem da političari moraju ukazati na negativne strane određenih populacijskih grupa muslimana", kaže ona. "Stope kriminala su porasle i ljudi iz tog orkuženja, pre svega Avganistanci, zatim Iračani i Sirijci, nose daleko najveći teret kriminala", dodaje ona, prenosi Jutarnji.

Imigrante krivi i za loše rezultate Nemačke na nedavnim PISA testovima, studiji koja usoređuje stanje obrazovanja u različitim zemljama.

"Nivo se automatski smanjuje ako dolaze iz ne(nemačkog) jezičnog, ne(nemačkog) kulturnog i obrazovno gledano neobrazovanog okruženja", zaključuje Vajdel.

Sve informacije o izborima u Nemačkoj možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)