Detaljno objašnjenje izbornih rezultata u Nemačkoj: Očekivanja, iznenađenja, razočarenja i uloga Angele Merkel

Kome Alternativa za Nemačku (AfD) duguje svoj uspeh? Zašto Unija (CDU/CSU) nije više profitirala od pada "semafor" koalicije? Da li bi Socijaldemokratska partija (SPD) postigla više s Borisom Pistorijusom kao kandidatom? I kako je došlo do iznenađenja s Levicom? Istraživanja instituta Infratest dimap daju odgovore, piše ARD.

Nemci žele promenu u politici – to je jasan zaključak izbora za Bundestag. To i ne čudi, s obzirom na katastrofalnu ocenu dosadašnje vlade. Samo 17 odsto građana je zadovoljno njenim radom, što je negativni rekord.

Međutim, najveća opoziciona stranka nije uspela da izvuče punu korist iz toga. Prema procenama u 20 časova, Unija je sa 28,6 odsto glasova ubedljivo najjača politička snaga. Birači joj u najvećoj meri veruju da može rešiti ključne probleme u Nemačkoj. Ipak, ne može se reći da je ostvarila blistavu pobedu. Ovo je drugo najgore izborno ostvarenje u njenoj istoriji – iako je daleko bolje od rekordno niskih 24,2 odsto iz 2021, daleko je od 41,5 procenata koje je osvojila 2013. pod Angelom Merkel.

REZULTATE IZBORA U NEMAČKOJ PRATITE UŽIVO U NAŠEM BLOGU!

Zašto Unija nije jača?

Analize Infratest dimapa sugerišu da se radi o kombinaciji više faktora: nesigurnosti zbog teške situacije u zemlji, nasleđa ere Merkelove, grešaka u trenutnom vođstvu CDU i CSU, ali i konkurencije s desnice.

Uniju krive za migracionu politiku

Jedan od ključnih faktora je veliki broj izbeglica u Nemačkoj – tema koja nosi posledice odluka donetih u vreme Angele Merkel. Njena politika je pozicionirala CDU više ka političkom centru nego što je danas slučaj. Da li neko vidi veliki broj migranata kao problem ili ne, u velikoj meri zavisi od njegove političke orijentacije: gotovo svi birači AfD-a smatraju da jeste problem, dok simpatizeri Zelenih uglavnom ne misle tako. Ipak, 54 odsto građana – nezavisno od partijske pripadnosti – veruje da je Unija glavni krivac za dolazak tolikog broja izbeglica u Nemačku.

Glasanje sa AfD-om Uniji nije donelo korist

Fridrih Merc je tokom kampanje zauzeo oštar stav protiv migracija, naročito nakon napada koje su počinili tražioci azila. Čak je prvi put došlo do situacije da CDU i AfD glasaju zajedno u Bundestagu, što su mnogi ocenili kao rušenje političkog tabua. Cilj je bio da se AfD-u ne prepusti tema migracija.

Međutim, rezultati sugerišu da ovaj potez nije doneo korist Uniji. Iako 64 odsto Nemaca podržava Mercovu jasnu kritiku ilegalne migracije, a 46 odsto smatra da je CDU ispravno korigovala politiku Merkelove, glasanje s AfD-om nije dovelo do rasta podrške. Pre i posle spornog glasanja CDU se u anketama kretala između 30 i 33 odsto, a konačni rezultat je čak ispod 30 procenata.

Mercova taktika pomogla Levici

Merc je sa svojom taktikom pojačao dve velike brige nemačkih građana: pretnju demokratiji i nestabilnost vlade. Masovni protesti širom Nemačke protiv glasanja u Bundestagu to jasno pokazuju.

Dodatno, situacija u Bundestagu se zakomplikovala. Ranije je izgledalo da će biti moguće formirati stabilnu dvopartijsku koaliciju, ali zbog iznenađujuće dobrog rezultata Levice sada su potrebne šire kombinacije. Ako Liberalno-demokratska partija (FDP) ili Savez Sara Vagenkneht (BSW) ipak uđu u parlament, Merc će morati da pravi koaliciju s najmanje dve druge stranke. Ironično, upravo je glasanje koje je inicirao Merc doprinelo jačanju Levice.

Problemi u Uniji – sukobi sa CSU

Unutrašnji problemi Unije takođe su doprineli slabijem rezultatu. Deo problema dolazi iz Minhena: lider CSU-a Markus Zeder formalno je podržao Merca, ali mu mnogi Nemci ne veruju. Tokom kampanje CSU je više puta stvarao smetnje – Zeder je kategorički odbacio mogućnost koalicije sa Zelenima, a već je unapred tražio ministarske pozicije za svoju stranku. Ovakve izjave dodatno otežavaju koalicione pregovore.

Normalizacija AfD-a

Jedan od glavnih razloga uspeha AfD-a jeste to što sve veći broj Nemaca ovu stranku doživljava kao "normalnu partiju". Čak 84 odsto njihovih birača veruje da se AfD nalazi u "političkom centru". Pri tome, činjenica da je deo AfD-a pod nadzorom Službe za zaštitu ustava kao desničarsko-ekstremistička nije uticala na percepciju stranke.

AfD-u je posebno pomogla njihova liderka Alis Vajdel, koja se predstavljala kao "građansko lice" partije, uprkos kontroverznim izjavama, poput one u kojoj je Adolfa Hitlera nazvala komunistom.

SPD – ogromni gubici

SPD je doživela debakl. Njeni kompetencijski rejtinzi su prepolovljeni: u spoljnoj politici pala je sa 31 na 16 odsto, u ekonomskoj sa 25 na 12 procenata. Čak i u tradicionalno najjačoj oblasti – socijalnoj pravdi – beleži pad.

Mnogi u SPD-u su se pitali da li je bila dobra ideja kandidovati Olafa Šolca, koji se identifikuje s nepopularnom vladom. Umesto njega, neki su predlagali Borisa Pistorijusa, koji je danas najpopularniji političar u zemlji.

U anketama Pistorijus ima podršku od 47 procenata, skoro duplo više od Šolca i značajno više od Merca, koji će verovatno biti novi kancelar.

FDP – uništen kredibilitet

FDP je praktično nestala iz Bundestaga. Ključni problem nije samo učešće u nepopularnoj "semafor" koaliciji, već način na koji je vodila politiku. Čak 58 odsto Nemaca smatra da FDP nije pouzdan koalicioni partner.

FDP je nekada bila privlačna mladim biračima, ali je izgubila imidž partije koja donosi promene.

Zeleni – stabilni uprkos kritikama

Zelenisu jedina od "semafor" partija koja nije drastično kažnjena. Njihova ključna baza birača ostala je verna, pre svega zbog njihove glavne teme – zaštite klime. Iako su izgubili deo podrške kod mlađih birača, nisu prošli tako loše kao SPD i FDP.

Levica – iznenađujući povratak

Levica, koja je izgledala otpisano, profitirala je od desničarskog skretanja političke scene i osvojila 8,5 odsto glasova.

Najveći deo podrške dolazi od mladih birača. U starosnoj grupi do 25 godina Levica je najjača politička snaga.

BSW – razočaranje birača

Savez Sare Vagenkneht, koji je beležio dobre rezultate na pokrajinskim izborima, nije opravdao očekivanja. Birači su očekivali "više novih ideja", ali su ostali razočarani nejasnom politikom ove stranke.

Zaključak

Ovi izbori su pokazali da Nemci žele promene, ali da Unija nije uspela u potpunosti da kapitalizuje nezadovoljstvo birača. Najveći dobitnici su AfD i Levica, dok su SPD i FDP pretrpeli ozbiljne gubitke.

(Telegraf.rs)