Šta će da se desi kad papa Franja umre?

Čitav svet strahuje da čuje najgore vesti - da je umro papa Franja. Poglavar rimokatoličke crkve je u bolnici već duže od nedelju dana zbog obostrane upale pluća, a prognoze nisu ohrabrujuće...

Franja, koji je u mladosti izgubio deo pluća zbog respiratorne infekcije i koji se u poslednje vreme suočava sa zdravstvenim problemima, prošle godine je odobrio pojednostavljenu sahranu za sebe, izbegavajući neke od složenijih obreda i rituala koji se tradicionalno izvode kada papa preminе.

Preporučujemo

Međutim, njegova smrt, kad god da se dogodi, odmah će pokrenuti precizno isplaniran niz događaja, oblikovan vekovima i kroz smrt stotina papa. Neke vatikanske tradicije potiču još iz doba Starog Rima.

Na kraju ovog 'spektakla', novi poglavar Katoličke crkve biće izabran na izborima visokog rizika, dramatično prikazanim u za Oskara nominovanom trileru "Konklava", gde će progresivni i konzervativni kardinali nadmetati za kontrolu nad institucijom sa milijardu sledbenika širom sveta.

Smrt

Tradicionalno, zadatak komornika (visokog vatikanskog zvaničnika) je da potvrdi smrt pape. Trenutno tu funkciju obavlja irski kardinal Kevin Ferel.

Ukoliko se bude sledila tradicija, upravo će Ferel posetiti telo pape Franje u njegovoj privatnoj kapeli i tri puta izgovoriti njegovo ime kako bi ga "probudio". Danas je ovo uglavnom ceremonijalni čin, jer će lekari već zvanično potvrditi papinu smrt standardnim medicinskim metodama. (Često ponavljani mit tvrdi da komornik lagano udara papinu glavu srebrnim čekićem, ali Vatikan to odavno negira, piše Politico)

Kada papa ne odgovori, prema tradiciji, njegov prsten pečatnjak, koji služi kao zvanični pečat za papinske dokumente, biva oštećen ili uništen, čime se označava kraj njegovog pontifikata, a papinski apartmani se zapečaćuju. Nakon toga, komornik obaveštava Kolegijum kardinala – upravno telo sastavljeno od visokih crkvenih zvaničnika – o papinoj smrti, pre nego što se ona zvanično saopšti svetu putem vatikanskog saopštenja za medije.

Period žalosti

Nakon papine smrti otpočeće devet dana žalosti, poznatih kao Novendijale, što je običaj koji potiče još iz doba Starog Rima. Italija takođe obično proglašava period nacionalne žalosti.

Papino telo biće blagosloveno, obučeno u papinske odore i izloženo u Bazilici Svetog Petra kako bi vernici mogli da ga vide i odaju mu počast. Očekuje se da će stotine hiljada ljudi stati u red, uključujući strane državnike i svetske lidere. U prošlosti je telo pape bilo postavljeno na uzdignutu platformu zvanu katafalk, ali pojednostavljeni obredi koje je Franja odredio predviđaju da će on počivati u otvorenom kovčegu, bez preterane pompe i ceremonijalnog sjaja.

Tradicionalno, pape su često balzamovane, a nekima su pre sahrane vađeni organi – u jednoj crkvi blizu Fontane di Trevi u Rimu čuva se više od 20 srca papa, sačuvanih u mermernim urnama kao svete relikvije – ali ti običaji su vremenom napušteni.

Dok papa Franja bude ležao u kapeli, svakodnevno će se održavati molitvene službe i mise zadušnice u Bazilici Svetog Petra, ali i širom katoličkog sveta. Istovremeno, Vatikan će ući u tranzicioni period poznat kao sede vacante (što znači "stolica je upražnjena"), tokom kojeg će privremenu upravu nad Crkvom preuzeti Kolegijum kardinala – iako se nijedna velika odluka ne može doneti dok se ne izabere novi papa.

Foto: Unsplash/Clay Banks

Sahrana

Papina sahrana najverovatnije će biti održana na Trgu Svetog Petra između četvrtog i šestog dana nakon njegove smrti, a očekuje se da će se ogroman broj vernika okupiti u Vatikanu na službi. Sahranu će predvoditi dekan Kolegijuma kardinala, koji je trenutno 91-godišnji Italijan Đovani Batista Re.

Tradicionalno, papa se zatim sahranjuje u Vatikanskim pećinama, kriptama ispod Bazilike Svetog Petra. Tamo je sahranjeno skoro 100 papa, uključujući i papu Benedikta XVI, Franjinog prethodnika, koji je abdicirao 2013. godine i preminuo 2022. godine.

Međutim, papa Franja je u intervjuu 2023. godine naveo da je izabrao drugu baziliku za svoje večno počivalište. U pitanju je bazilika Santa Marija Mađore u Rimu – jedna od papinih omiljenih i najposećenijih crkava. Ukoliko tako bude, papa Franja će biti prvi papa u poslednjih sto godina koji će biti sahranjen van Vatikana.

Raniji pape sahranjivani su u tri kovčega: prvom od čempresa, drugom od cinka i trećem od brijesta, koji su bili umetnuti jedan u drugi. Međutim, Franja je odlučio da bude sahranjen u jednom jednostavnom kovčegu, napravljenom od drveta i cinka.

Kada je Benedikt XVI sahranjen, u njegov kovčeg su bile položene i kovanice iskovane tokom njegovog pontifikata, kao i metalna kapsula sa svitkom zvanim rogito – dokumentom od 1.000 reči koji opisuje njegov život i vladavinu. Očekuje se da će i papa Franja biti sahranjen sa svojim rogitom, koji će detaljno opisati njegov jedinstveni pontifikat.

Izbor novog poglavara

Dve do tri nedelje nakon sahrane pape, Kolegijum kardinala okupiće se u Sikstinskoj kapeli kako bi održao konklavu – strogo poverljiv proces izbora novog pape. Teoretski, svaki kršteni muškarac rimokatoličke vere može biti izabran za papu, ali poslednjih 700 godina papa je uvek biran iz redova kardinala.

Velika većina od 266 papa u istoriji bila je evropskog porekla. Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, prvi je neevropski papa u poslednjih 1.300 godina.

Za razliku od redovne politike, kandidati za papu ne vode otvorene kampanje. Stručnjaci koji prate dešavanja u Vatikanu često procenjuju koji kardinali imaju dobre šanse za izbor i nazivaju ih 'papabile', što znači "pogodni za papu".

Foto: Shutterstock

Proces glasanja u konklavi

Na dan glasanja, Sikstinska kapela – sa čuvenim tavanicom koju je oslikao Mikelanđelo – fizički se zapečaćuje, a kardinali polažu zakletvu o tajnosti i ostaju zaključani unutra dok ne izaberu novog papu. Glasanje je ograničeno na kardinale mlađe od 80 godina, kojih će biti oko 120. Svaki od njih tajno piše ime svog kandidata na glasački listić i stavlja ga u pehar na oltaru.

Da bi kandidat bio izabran, mora dobiti dvotrećinsku većinu. Ako niko ne dostigne taj prag, glasanje se ponavlja, sa maksimalno četiri kruga dnevno.

Konklava iz 2013. godine, na kojoj je izabran papa Franja, trajala je oko 24 sata i pet rundi glasanja, ali proces može biti duži – u 13. veku konklava je trajala tri godine, a u 18. veku čak četiri meseca.

Crni ili beli dim

Nakon prebrojavanja, glasački listići se spaljuju u peći unutar Sikstinske kapele, koju unapred postavljaju vatrogasci iz Vatikana.

Druga peć sagoreva posebne hemikalije kako bi proizvela dimni signal kroz dimnjak vidljiv spolja:

Crni dim znači da papa još nije izabran. Beli dim označava da je novi papa izabran.

Novi papa

Kada novi papa bude izabran, predstavnik Kolegijuma kardinala izaći će na glavni balkon Bazilike Svetog Petra i pred hiljadama okupljenih vernika izgovoriti čuvenu latinsku objavu: "Habemus papam" – "Imamo papu".

Nakon toga, novoizabrani papa – koji je već odabrao svoje papinsko ime (najčešće u čast nekog sveca ili prethodnika) – obući će belu odoru i prvi put se pojaviti na balkonu kako bi se obratio vernicima. Taj trenutak označava početak njegovog pontifikata i dolazak novog vođe Katoličke crkve.

Uloga pape u svetu

Osim što usmerava crkveno učenje i moralna načela, papa ima i značajan diplomatski i politički uticaj u svetskim odnosima – često posreduje u međunarodnim sukobima i vodi humanitarne inicijative.

Većina papa službuje do kraja svog života. Međutim, papa Benedikt XVI postao je izuzetak – on je 2013. godine, u 85. godini, zbog narušenog zdravlja, podneo ostavku. Time je postao prvi papa koji se povukao sa dužnosti u poslednjih 600 godina.

(Telegraf.rs)