Kinez se zamonašio na Svetoj gori i dobio ime Amfilohije: "Nikada nisam bio tako srećan"

Monah Amfilohije je Kinez koji je odrastao u Australiji, a pravoslavlje je otkrio dok je studirao u Velikoj Britaniji i sada živi u manastiru Ksenofont na Svetoj gori.

"Nikada nisam bio tako srećan, osim možda onda kada sam bio dete", priča on na grčkom jeziku.

Preporučujemo

Kako kaže, njegov posao na Svetoj Gori podrazumeva održavanje manastira.

“Pomažem, pripremam ih za službe, stavljam ulje u kandila, jednom nedeljno čistim manastire, šta treba brišem, perem”, kaže on i nastavlja:

“Bilo je to sve što sam želeo u svom životu, došao sam ovde i zavoleo ovo mesto. To je mesto molitve, vere, ljubavi”, dodaje Amfilohije.

Manastir Ksenofont, Foto: Shutterstock

Kinez koji je postao monah, student iz Soluna koji je odmah nakon diplome izabrao monaštvo, monah koji živi u samoći poslednje 24 godine i vodič iz Ukrajine koji je govorio o ratnim veteranima koji sve više posećuju Atos, su životne priče koje se kriju iza zidina manastira na Svetoj Gori. Njihove priče predstavila je grčka televizija Skaj u emisiji "Primetime".

Deo sa monahom Kinezo počinje od 04:17:

Uzeo diplomu, pa pravo na Svetu Goru

Među monasima je i dvadesetsedmogodišnji Emanuel iz Larise, koji je studirao ekonomiju na Aristotelovom Univerzitetu u Solunu, a potom izabrao Svetu Goru za život.

Bavi se uzgojem povrća.

“Majka Božija nam pomaže, svake godine imamo proizvodnju i od toga se hranimo. Sada su tu zimske vrste: brokoli, cvekle, praziluk, celer, itd”, priča on za emisiju PrimeTime sa njive koju obrađuje.

Naglašava da “životne poteškoće postoje svuda”.

“Dovoljno je da to radiš s ljubavlju i entuzijazmom za Boga i manastir, tada je sve lako”, ističe.

Kako kaže, jako se lepo osetio kada je prvi put posetio Svetu Goru.

“Bog je svuda u celom svetu, ali ovo mesto ima nešto drugačije od ostalih", zaključio je.

Sve više ukrajinskih veterana

Svetu Goru u poslednjih godinu dana posećuje i sve više ukrajinskih ratnih veterana. Poslednju grupu koja je posetila manastire činili su muškarci koji su pretrpeli povrede u ratu.

Kako kažu, na Svetu Goru su došli u potrazi za molitvom, ali i snagom da svoj život nastave dalje.

Petar, koji studira u Solunu radi i kao vodič sa svoje sunarodnike iz Ukrajine.

“Pitaju me kada mogu ponovo da dođu. Neki dolaze bez nogu, neki bez ruku i njima ova poseta mnogo znači”, kaže Petar.

Monah koji živi u keliji poslednje 24 godine

U emisiji je govorio i starac Harinton, jedan od takozvanih kelijaša, koji je došao na Svetu Goru 1974. godine, sa samo 15 godina.

“Prvo što sam uradio jeste da sam napravio ovaj prozor kako bih imao prirodno svetlo”, kaže on o keliji Svetog Đorđa čiji je starešina.

Prvi dokument, posebna isprava koju ima u svojoj keliji, datira iz 1664. godine, ali “kelija je sagrađena najumanje 100 godina ranije”.

“Teško je, ali poteškoće donose blagoslov. U zajednici imaš sve spremno. Proveo sam 20 godina u zajednici, ali sam uvek želeo da budem sam. Suština monaštva je tišina", priča on.

Ne dopada mu se kako danas izgleda Sveta Gora. Kaže, nekada je bilo drugačije - potpuni mir i tišina, dok je danas dosta komercijalnije.

"Kada sam prvi put došao, mislio sam da živim u snu. Tuga me obuzima što se mnogo toga menja jer ono što se vidi nije prava Sveta Gora. Prava Sveta Gora je skrivena”, zaključuje starac Harinton.

(Telegraf.rs / Euronews)