"Komšije se usuđuju da opet odaberu fašizam": Mnogi u strahu zbog izbora u Nemačkoj, šta nas čeka?

Okružena tezgama na pijaci na kojima se prodaje sve, od turskih peciva do futrola za iPhone, Lina (53) priznaje da je preplavljena brigom o tome šta može da čeka njeno troje dece kada se izbori u Nemačkoj završe u nedelju uveče.

Lina u Nemačkoj živi decenijama, stvarajući život za sebe i svoju porodicu otkako je došla iz Libana. Sad, nakon burne predizborne kampanje u kojoj se većina političara trudila da zaustavi uspon krajnje desnice oštrim stavovima o migrantima, pitala se kakve će posledice to imati na živote koje su mukotrpno izgradili.

Preporučujemo

"Plaši me", rekla je... Još gore, čini se da bujica antimigrantske retorike nije mnogo uticala na suzbijanje rasta stranke Alternativa za Nemačku (AfD), s obzirom na to da ankete sugerišu da je ova krajnje desničarska partija na putu da zauzme rekordno drugo mesto na izborima u nedelju.

"Oni su protiv islama, protiv Arapa. Ko  zna da li će doneti neke zakone protiv nas. Stvarno je uznemirujuće", govori ova sredovečna Libanka.

Njene reči nagoveštavaju koliko je ulog visok dok se Nemačka sprema za izbore. Migracija je bila jedno od ključnih pitanja uoči glasanja, konstantno predstavljana kao problem koji treba rešiti – od obećanja Olafa Šolca da će "češće i brže deportovati ljude" do predloga lidera konzervativne opozicije, Fridriha Merca, da se azilantima zabrani ulazak na nemačke granice i da se oduzme državljanstvo dvostrukim državljanima koji počine krivično delo.

Obojica su, čini se, pokušali da drže korak sa AfD-om, koji propagira ideju "remigracije" i neprestano povezuju migraciju s kriminalom, nepravedno stigmatizujući milione Nemaca koji potiču iz različitih delova sveta, a koji mirno žive i doprinose zemlji.

"Ovo je prvi put da se, mogu da kažem, stvarno osećam kao stranac u svojoj rođenoj zemlji", kaže Cihan Sinanoglu, naučnik koji radi za Nemački centar za istraživanje integracije i migracija.

"Ljudi i grupe koje su rasno označene razumeju da cela debata o migraciji istovremeno predstavlja i debatu o nama – o tome šta znači biti Nemac i ko pripada, a ko ne“, dodaje Sinanoglu.

Usredsređenost na migraciju po svaku cenu takođe je omogućila većini političara da izbegnu suočavanje s brojnim izazovima s kojima se Nemačka suočava – od naglog rasta cena stanovanja do klimatske krize i rastuće nejednakosti.

"Niko ne želi da razgovara o strukturnim problemima. Zato se sve loše stvari u svetu projektuju na figuru migranta ili azilanta – kirije, ekonomski sistemi, siromaštvo. To je suludo", kaže Sinanoglu.

Rezultat je bio izborni proces koji je mnoge ostavio u šoku. Mnogi građani su uplašeni od toga šta čeka Nemačku, šta čeka njih, njihove najmilije, piše Guardian.

Devojka (28), koja je želela da ostane anonimna, stigla je u Nemačku iz Sirije 2015. godine, u vreme kada je talas "kulture dobrodošlice" preplavio zemlju, pretvarajući je u sigurno utočište za više od milion ljudi koji su bežali od sukoba i progona.

Sada se pita koliko ljudi koje poznaje planira da podrži krajnje desničarsku partiju u čijim redovima ima i neonacista.

"To su naši susedi, to su roditelji. A oni se usuđuju da ponovo izaberu fašizam", rekla je.

Kampanja je ogolila zapanjujući neuspeh političara da ponude drugačiju viziju Nemačke – onu koja bi pokazala kako se njena raznolikost, od ljudi migrantskog porekla do LGBTQ+ zajednice, može iskoristiti za rešavanje izazova poput zastarele infrastrukture i posustale ekonomije, rekao je Tajron Rikets, filmski stvaralac i pripovedač.

"Čak i pre izbora, političku klimu je otela desničarska partija. A to ide ruku pod ruku s politizacijom tragičnih terorističkih napada, umesto da se razgovara o stvarnim problemima“, kaže on.

Odsustvo inkluzivnog modela dodatno je podstaklo traženje žrtvenih jaraca, smatra Rikets.

"Znam da je to ranije funkcionisalo, naročito u Nemačkoj, ali to je izuzetno opasna igra. Mislim da je sramotno što partije koje sebe nazivaju demokratskim, centrističkim ili desnim centrom usvajaju takve taktike", ističe.

Ove nedelje minhenski Institut Ifo objavio je studiju koja je pokazala da ne postoji nikakva korelacija između migracije i povećane stope kriminala.

"Isto važi posebno za izbeglice", izjavio je istraživač Žan-Viktor Alipur.

U centru Berlina, okružena radnjama u kojima rade migranti, Samira (25) žalila je zbog načina na koji su političari odlučili da prikažu one koji dolaze iz inostranstva.

"Migranti su ogroman deo Berlina i Nemačke uopšte", rekla je, ukazujući na očeve korene u afričkoj zemlji Čad.

"Bez migranata, ne bismo imali mnoge stvari koje danas imamo... Ne vidim zašto bi trebalo da ih teramo", dodaje.

Ovu tačku su tokom kampanje isticali sindikati, ekonomisti i istraživački instituti. Nakon što su neki političari, pozivajući se na pad Asadovog režima, predložili povratak Sirijaca u njihovu domovinu, Nemački ekonomski institut brzo je odgovorio da oko 80.000 Sirijaca radi u sektorima sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, od automobilske industrije do stomatologije i brige o deci.

Više od 5.000 sirijskih lekara takođe je u potpunosti zaposleno u Nemačkoj, što znači da bi njihov povratak mogao dovesti do "kritičnog nedostatka" u medicinskim uslugama, upozorio je institut.

Međutim, oslanjanje Nemačke na migraciju za održavanje svoje ekonomije retko je bilo tema političara tokom kampanje. Umesto toga, mnogi su se oslonili na jednostranu naraciju, osnažujući krajnju desnicu na način koji bi mogao imati ozbiljne posledice za ljude tamnije puti, rekla je Olivija (23), čiji otac potiče iz Nigerije.

"Već se oseća...Stvari se već menjaju, ali verovatno će postati još gore. Plašim se da vidim šta nas čeka u budućnosti", kaže ova mlada devojka.

U septembru je nemačka savezna komesarka za borbu protiv diskriminacije, Ferda Ataman, povezala uspon krajnje desnice sa „krizom diskriminacije“, navodeći više od 20.000 prijavljenih slučajeva koji su stigli u njenu kancelariju između 2021. i 2023. godine.

"Milioni ljudi strahuje za svoju budućnost. S obzirom na izborne uspehe desničarskih ekstremista, važnije je nego ikada efikasno zaštititi ljude od mržnje i isključenja", kaže Ataman.

U istočnim nemačkim državama, gde je skoro trećina birača prošle jeseni glasala za krajnju desnicu na pokrajinskim izborima, migrantske grupe upozorile su na porast napada – ljudi prijavljuju da su pljuvani, vređani, napadani i udarani u lice.

Samo nekoliko dana pred izbore, krajnje desničarske stranke poput AfD-a već su uspele da prodube podele širom Nemačke, rekao je Markus Beko dok je prolazio kroz gradske četvrti nekada podeljene između istočnog i zapadnog Berlina.

"Ne vidi se dovoljno svesti o tome da je ovo debata u kojoj bi svi trebalo da ustanu i zauzmu stav. Na primer, ako ste na radnom mestu, želite da čujete kolege kako kažu: ‘Razumemo da je ovo napad na tebe i stojimo uz tebe.’“, kaže Beko.

Dok su neki izašli na ulice da protestuju protiv promena u političkoj klimi, mnogi drugi – u medijima i šire – nisu jasno odbacili stavove krajnje desnice, dodao je 57-godišnjak.

"Mislim da se mnogi koji se osećaju napadnutima – bilo zbog toga što su žene, transrodne osobe ili imaju drugačije kulturno poreklo – sada još više suočavaju s osećajem da ne pripadaju ovde“, rekao je i dodao da je to nešto što će biti teško izlečiti i prevazići, jer ostavlja trajne posledice.

(Telegraf.rs)