Sebe vidi kao spasitelja Amerike, uzburkao strasti širom sveta: Kako je izgledao Trampov prvi mesec na vlasti?

Tokom samo prvih mesec dana u drugom mandatu u Beloj kući američki predsednik Donald Tramp je jasno stavio do znanja da svoje predsedništvo vidi sasvim različito u odnosu na svih svojih 44 prethodnika koji su obavljali najvišu funkciju u SAD.

Donald Tramp svakako nije prvi predsednik Amerike koji pomera granice svog autoriteta. Endru Džonson je smenio sekretara kabineta u suprotnosti sa Kongresom. Frenklin D. Ruzvelt je pokušao da "napuni" Vrhovni sud. Ričard M. Nikson je smenio tužioca, koji je pretnjom njegovoj vlasti ugrozio njegov položaj u Beloj kući, navodi se u analizi Vashington posta, koju prenosimo.

Preporučujemo

Međutim, u meri koja je možda bez presedana u gotovo 250 godina postojanja Sjedinjenih Američkih Država, Tramp prolazi kroz izvršnu granu vlasti sa uverenjem da ona pripada isključivo njemu, bez obzira na zakone koje je Kongres doneo, čak i ako to znači uništavanje agencija, intervenciju u pravosudnom sistemu ili dodeljivanje ogromnih ovlašćenja bogatom donatoru.

To nije način na koji je većina predsednika gledala na posao koji Ustav zapravo definiše, osim svojih vojnih i diplomatskih dužnosti, kao obavljanje onoga što mu Kongres nalaže, tvrdeći da mora da "pazi da zakoni budu verno sprovedeni".

"Mi smo u novoj vrsti predsedništva sa Donaldom Trumpom. On pokušava da predsedništvo postavi kao CEO poziciju u korporaciji", rekao je H.V. Brands, istoričar sa Univerziteta Teksas u Ostinu.

Tramp je prvi predsednik koji suštinski ignoriše postojanje Kongresa, dodao je Brands, biograf Endrua Džeksona, Frenklina D. Ruzvelta i Ronalda Regana.

"Predsednici pre Trampa nisu vodili zemlju sa izvršnim naredbama. Oni su koristili izvršne naredbe kada Kongres nije radio ono što su želeli. Ali svi su se slagali da je bolje da Kongres donese zakon nego da izdaju izvršnu naredbu".

Prvi mesec Trampa je upečatljiv ne samo zbog predsednikovih akcija, već i zato što značajan broj Amerikanaca i članova Kongresa aplaudira njegovom agresivnom pristupu poslu. Zemlja deluje u mračnom raspoloženju, s tim da neki birači žele promene više nego što žele da slede američku tradiciju.

"Ono što ovaj trenutak čini posebno opasnim za one koji brinu o našem ustavnom sistemu je to što Donald Tramp veruje da ima mandat da postupa ovako i do sada, američki narod mu se nije suprotstavio", rekao je Timoti Naftali, istoričar sa Koledža za međunarodne i javne poslove na Univerzitetu Kolumbija.

Trampove nekonvencionalne akcije bile su brojne i raznovrsne, ali sve odražavaju njegovo uverenje da Kongres nema prava da mu govori kako da vodi izvršnu granu vlasti. On je započeo smanjenje broja zaposlenih u saveznoj vlasti sa malo obzira prema mnogim zakonima koji su ga štitili.

Nastavio je taj pritisak tvrdnjom da preuzima direktnu kontrolu nad agencijama, kao što je Savezna komisija za komunikacije, kojima je Kongres dodelio izvesnu nezavisnost da ih zaštiti od političkog mešanja. Time je sebi pribavio najveća ovlašćenja u istoriji, o čemu je Telegraf.rs ranije pisao.

"On nije prvi predsednik koji je pomerio granice svojih ovlašćenja. Ali on je prvi predsednik koji je negirao važnost sistema provera i ravnoteža. On je prvi predsednik koji je negirao mogućnost nepartijskog, profesionalnog savetovanja. On je prvi predsednik koji je javno odlučio da politizuje Ministarstvo pravde", dodaje Naftali.

Portparolka Bele kuće Karolina Levit puna je reči hvale za predsednika:

"Za samo mesec dana, predsednik Donald Tramp već je postigao više nego većina predsednika tokom celokupnog mandata, ispunjavajući obećanje da će uvesti Novi zlatni vek Amerike. Predsednik Tramp je preduzeo istorijske akcije da obezbedi južnu granicu, oslobodi američku energetsku dominaciju, zaštiti američke radnike i ponovo uspostavi američku snagu u inostranstvu", rekla je ona.

Na nedavnom međunarodnom skupu o bezbednosti u Minhenu, evropski lideri jasno su izrazili osećaj da je Sjedinjene Države promenile svoj pristup demokratiji pod Trampovim predsedništvom.

"Ja sam veliki saveznik i prijatelj Amerike. Američki san je nešto što me oduvek fasciniralo i uticalo na mene, i zato ne mogu da ignorisem ono što smo čuli ranije", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, pre nego što je odbacio komentare potpredsednika SAD Džej Di Vensa koji su dovodili u pitanje pristup evropskih nacija demokratiji.

Neki konzervativni naučnici godinama tvrde da Ustav SAD predsedniku daje neograničenu kontrolu nad izvršnom granom vlasti. Savezni sudovi se nisu složili s tim, ali se čini da će Trampovi izazovi sigurno dovesti do oglašavanja Vrhovnog suda po ovom pitanju.

Ako je Trampov potez da preuzme tako veliku moć novost, isto tako je i spremnost Kongresa da mu je ustupi.

Frenklin D. Ruzvelt je 1937. godine frustriran time što mu je Vrhovni sud blokirao važne elemente Novog dogovora, predložio zakon koji bi mu omogućio da imenuje još šest sudija Vrhovnog suda. Članovi Kongresa SAD, predvođeni demokratskim senatorom, potpuno su odbacili ovu ideju.

Četiri decenije kasnije, trio republikanskih zakonodavaca, uključujući Barija Goldvotera iz Arizone, savetovao je predsednika Niksona tokom Skandala Votergejt da je ostao bez podrške, što je navelo Niksona da podnese ostavku sledećeg dana. A 1999. godine, senatori iz obe stranke su se neformalno sastali kako bi razgovarali o tome kako da sprovedu suđenje za opoziv predsednika Bila Klintona, koji je uhvaćen u laži tokom afere sa Monikom Levinski.

Danas, ta želja da se potvrdi prerogativ Kongresa gotovo da je nestala. A Tramp pokazuje malo interesovanja da zakone donosi kroz Kongres, kao što je to predviđeno Ustavom, bez obzira na sve.

"Evo nekog ko ima većinu u Kongresu, a ne koristi je. To je relativno neuobičajeno, mogli bismo reći jedinstveno. Ne znam za sličan primer", rekao je Erik Raučvej, istoričar sa Univerziteta Kalifornija

Neki upoređuju Trampovu ranu seriju aktivnosti sa čuvenih prvih 100 dana Ruzveltovog predsedništva. Ali tokom tog perioda, on je sarađivao sa Kongresom i njje za zaobilazio.

Brands je napomenuo da je Ruzvelt tokom tih 100 dana usvojio 15 velikih zakona, stvarajući 15 saveznih agencija dok se borio protiv Velike depresije.

"To je bio način na koji je njegovo predsedništvo počelo", rekao je Brands.

Tevi Troj, viši zvaničnik u administraciji Džordža Buša, koji je napisao nekoliko knjiga o predsedničkoj istoriji, tvrdio da je Trampov pristup više nastavak istorije nego prekid sa njom.

"Mislim da su svi predsednici 21. veka imali prošireno viđenje predsedničkog autoritet. Mislim da on gradi na onome što smo viđali, osećanju da Kongres neće to uraditi, pa moramo mi, čak i ako moramo da razbijamo stvari", rekao je Troj, sada viši saradnik na Ronald Reagan institutu.

Trampova retorika takođe sugeriše da sebe vidi kao onog koji ima višu misiju. Rekao je da je njegova uloga božanski određena, tvrdeći da ga je Bog spasao od pokušaja atentata u julu kako bi mogao da spase zemlju od njenih trenutnih bolesti. Takođe je sugerisao da je, kao spasitelj Amerike, on iznad zakona, postavljajući nedavno na društvenim mrežama: "Onaj ko spasi svoju zemlju, ne krši nijedan zakon".

Ovakav jezik ne sugeriše uzdržanost, iako može biti teško razaznati kada Tramp jednostavno zadirkuje svoje kritičare. Predsednik je rekao da će poštovati sudove, ali neki pravni stručnjaci kažu da administracija već pronalazi načine da dođe do granice poštovanja zakona.

Među najistaknutijim Trampovim odstupanjima od prethodnih primera u prvom mesecu bila je njegova indiferentnost prema nezavisnosti pravosudnog sistema. Savezni tužioci su dobili nalog da obustave slučaj protiv njujorškog gradonačelnika Erika Adamsa (Demokratska stranka), saveznika Trampa. A vladini advokati koji su gonili ljude povezane sa napadom na Kapitol 6. januara 2021. godine, otpušteni su, dok Tramp pokušava da redefiniše taj nasilni napad kao patriotski čin.

Trampove akcije na neki način označavaju kraj post-Votergejt ere u Vašingtonu. Predsednik je odbacio mnoge zaštitne mehanizme koji su instalirani kako bi se sprečila ponovna zloupotreba vlasti slična Niksonovoj.

Kongres SAD je krajem 1970-ih postavio generalne inspektore za savezne agencije ali je Tramp otpustio veliki broj njih čim je preuzeo vlast. Skandal sa Votergejtom takođe je doveo do ograničenja predsednikove sposobnosti da diskutuje o krivičnim slučajevima sa generalnim tužiocem, a Tramp je to takođe odbacio.

Kada istoričari traže uporedne primere za Trampa, često upućuju na predsednike Endrua Džeksona, koji je pobedio na izborima 1828. godine, i Endrua Džonsona, koji je upravljao zemljom posle Građanskog rata. U svakom slučaju, razlike sa Trampom su podjednako poučne kao i sličnosti.

Džekson je bio predsednik osuđujući elite s porukom koja podseća na današnji Trampov stil. Bio je omalovažavajući prema Vrhovnom sudu kada je on zabranio uklanjanje članova plemena Čeroki indijanaca iz Džordžije. Ali američka vlada u to vreme bila je još uvek u fazi formiranja, s malo sličnosti s današnjom.

Što se tiče Džonsona, on je otpustio jednog sekretara kabineta nakon što je Kongres doneo zakon koji mu je to zabranio, što je dovelo do njegovog opoziva.

Ono što deluje jasno je da će bilo koja nova moć koju Tramp osvoji za predsedništvo biti preuzeta od strane budućih stanara Bele kuće, što dovodi do mogućnosti da, ako Tramp uspe da značajno proširi svoju moć, on trajno promeniti tu funkciju.

"Predsednici u prošlosti gotovo nikada nisu vraćali vlast koju je prethodni predsednik uspeo da donese u Belu kuću", ističe Brands.

Istoričar Robert Dalek rekao je da Trampove sebične osobine nisu ono što ga čini različitim od svojih prethodnika. To je karakteristika koja je zajednička onima koji teže predsedničkoj funkciji. Ono što ga, kako kaže, izdvaja je njegova odlučnost da prilagodi vladu tom viđenju sebe.

"Svako ko se kandiduje za predsednika ima impulse da bude centralna ličnost u zemlji, centralna politička ličnost i zvezda. Tako da moraju biti vođeni vrstom egocentrizma. Ono što ga izdvaja je koliko daleko je možda spreman da ide u centralizovanju vlasti. Da li on poznaje granice svoje moći?", pita se Dalek.

(Telegraf.rs)