Gvozdena kupola čuva Izrael od raketa, isto ne bi uradila za SAD i Evropu: Stručnjak otkrio u čemu je razlika

Kreiranje odbrambenog sistema Gvozdena kupola za Sjedinjene Države ili Evropu, prema modelu izraelskog PVO sistema, bilo bi neprikladno za pretnje raketama dalekog dometa, navode eksperti upućeni u ovu problematiku.

Ova procena dolazi nakon planova administracije američkog predsednika Donalda Trampa da uspostavi takav sistem kao vid zaštite SAD. Američki predsednik je prošlog meseca potpisao izvršnu naredbu u tom smeru, s ciljem da se spreče napadi balističkih, hipersoničnih i naprednih krstarećih raketa.

Preporučujemo

Iako je ideja brzo dobila podršku među republikanskim zakonodavcima koji su 6. februara uveli zakon o Gvozdenoj kupoli, takođe je naišla na kritike od strane stručnjaka i industrijskih zvaničnika koji tvrde da bi raspoređivanje takvog sistema bilo nerealno, s obzirom na ono za šta je sistem dizajniran.

"Gvozdena kupola za Ameriku nije dobar naziv, možda bi bolji bio Titanijumska kupola", rekao je Dejv Aleksander, predsednik proizvođača dronova General Atomics.

Gvozdenu kupolu je razvila izraelska firma Rafael uz podršku Vašingtona. Većina komponenti za rakete koje ovaj PVO sistem ispaljuje nabavlja se putem američkog lanca snabdevanja.

Penzionisani brigadni general Šahar Šohat, potpredsednik za poslovni razvoj u odeljenju za vazduhoplovnu i raketnu odbranu u firmi Rafael, priznao je da je, kako su zemlje počele da koriste brend Gvozdena kupola, došlo do zabune u vezi sa njegovom namenom.

"Moramo da napravimo razliku između Gvozdene kupole, koji je sistem kratkog i srednjeg dometa, postao je brend poput koka kole, a koji sada svi koriste jer je vrlo uspešan", rekao je on u intervjuu za Defense News.

Ali, Šohat je dodao, izraelska višeslojna doktrina protivvazdušne odbrane obuhvata više od jednog sistema. Izraelsko oružje može da neutralizuje pretnje lansirane sa razdaljina između 4-70 kilometara. U Izraelu je raspoređeno deset baterija Gvozdene kupole, od kojih svaka može da zaštiti približno oko 120 kvadratnih kilometara teritorije.

Za poređenje, teritorija SAD prostire se na površinu od preko sedam miliona kvadratnih kilometara, što bi teoretski zahtevalo desetine hiljada sistema Gvozdena kupola da bi efikasno zaštitili stanovništvo i infrastrukturu zemlje.

U intervjuu iz decembra, admiral Pjer Vandije, najviši komandant NATO za transformaciju, takođe je rekao da je "neizvodljivo" razmeštanje Gvozdene kupole u Evropi, iako je cilj presretanje pretnji raketama dalekog dometa.

Eksperti upozoravaju da bi Gvozdena kupola mogla da bude deo rešenja u okviru višeslojnih odbrambenih sistema za zaštitu ključnih lokacija i manevarskih snaga. Šohat je potvrdio da je kompanija primetila "veliku potražnju" za ovim sistemom, naročito iz Evrope.

Prošle godine, grčki zvaničnici su izjavili da su u pregovorima sa Izraelom o razvoju sistema za protivvazdušnu i raketnu odbranu koji bi imitirao sposobnosti izraelskog sistema.

(Telegraf.rs)