Trampova odluka da "ubije" USAID je velika prilika za Kinu: Evo kako Peking može da profitira

Ograničenja strane pomoći i ciljanje ključne agencije koja finansira programe širom sveta mogla bi pružiti priliku najvećem američkom suparniku – Kini.

Od demontaže Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) do povlačenja iz međunarodnih organizacija, drastične mere Donalda Trampa pod sloganom "Amerika na prvom mestu" izazvale su zabrinutost među nekim zakonodavcima i stručnjacima da Sjedinjene Države ustupaju globalni uticaj svojim rivalima. Ovo se dešava upravo u trenutku kada Vašington strahuje od rastuće moći Pekinga na štetu američkih interesa, analizira AP.

Strana pomoć je Sjedinjenim Državama pružala izvor "meke moći" – omogućavala im je da grade savezništva, stiču dobre odnose i suprotstavljaju se protivnicima, jačajući nacionalnu bezbednost bez slanja trupa, oružja ili drugih prisilnih mera.

U Kambodži, kontrast je posebno uočljiv: Kina je poslala 4,4 miliona dolara za operacije razminiranja, dok je Tramp zaustavio grant od 6,3 miliona dolara iz Stejt departmenta, koji je delimično bio namenjen uklanjanju "neeksplodiranih američkih ubojitih sredstava, ostataka rata".

Zvaničnici administracije tvrde da je došlo vreme za reviziju načina na koji Amerika troši novac u inostranstvu.

Upitan da li Sjedinjene Države time daju Kini i Rusiji priliku da ojačaju svoj globalni uticaj, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc odbacio je tu mogućnost, rekavši za NBC-jev "Meet the Press" da "prečesto ovi zadaci i programi nisu u skladu sa strateškim interesima SAD, kao što je suprotstavljanje Kini".

Povlačenje SAD – šta to znači?

Stručnjaci i zakonodavci se ne slažu oko posledica američkog povlačenja iz stranih programa pomoći. Protiv administrativnih odluka o zamrzavanju pomoći i gašenju USAID podnete su tužbe, a neki od tih poteza privremeno su obustavljeni.

"Druga Trampova administracija ostvariće kineski cilj – veću globalnu dominaciju", rekao je Feng Žang, gostujući istraživač na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl, tokom nedavne debate u Vašingtonu.

Senator Endi Kim, demokrata iz Nju Džerzija, deli istu zabrinutost. "Kina sada ne mora ni da se bori za svoj globalni uticaj jer mi sami radimo na tome da ga prepustimo", rekao je Kim u emisiji "Meet the Press".

S druge strane, kongresmen Džon Mulenar, republikanac iz Mičigena i predsedavajući Odbora za Kinesku komunističku partiju u Predstavničkom domu, smatra da bi moglo biti vreme za promene u američkoj strategiji strane pomoći.

"Mislim da ćemo, kada malo dublje istražimo ovu temu, otkriti šta funkcioniše, a šta ne", rekao je on. "Tada možemo osmisliti novi način za promovisanje američkih interesa i vrednosti i jasno definisati šta one zapravo jesu."

Denis Vajlder, viši saradnik u Inicijativi za dijalog SAD-Kina pri Univerzitetu Džordžtaun, istakao je da globalni uticaj ne zavisi samo od strane pomoći – Sjedinjene Države i dalje imaju najmoćniju vojsku na svetu, dok dolar dominira finansijskim sistemom.

"Ne smemo tek tako prihvatiti tvrdnju da je Kina spremna ili sposobna da popuni prazninu koju SAD ostavljaju", rekao je Vajlder.

Kineska ambasada u Vašingtonu izjavila je da je Peking "spreman da sarađuje sa svim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, kako bi ojačao razmenu i saradnju na polju razvoja, s ciljem postizanja zajedničkog prosperiteta".

Rivalitet u stranoj pomoći

Sjedinjene Države i Kina – dva ključna globalna aktera u oblasti međunarodnog razvoja – imaju potpuno različite pristupe stranom finansiranju. Većina kineskog novca dolazi u obliku kredita i uglavnom se ulaže u energetiku i infrastrukturu.

S druge strane, američka sredstva se najčešće dodeljuju kao bespovratna pomoć ili zajmovi sa niskim ili nikakvim kamatama, usmereni ka oblastima poput javnog zdravlja i humanitarne pomoći, navodi AidData, istraživačka laboratorija za međunarodni razvoj pri Univerzitetu Vilijam i Meri.

U Peruu, kineska sredstva finansirala su izgradnju megaluke u Čankaju vredne 1,3 milijarde dolara, koja je otvorena u novembru tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga. Nasuprot tome, američka pomoć u Peruu bila je usmerena na finansiranje proizvodnje kafe i kakaa kao alternative uzgoju koke.

Američki dolari takođe su korišćeni za borbu protiv HIV/AIDS-a u Africi, lečenje neuhranjene dece u Južnom Sudanu i pružanje medicinskih usluga migrantima u Meksiku.

Svesni potrebe da se SAD uključe u finansiranje konkretnih stranih projekata, Kongres je 2018. godine osnovao instituciju koja kombinuje državna sredstva i privatne investicije za projekte poput železničke mreže širom Afrike.

Od 2000. do 2021. godine, Kina je potrošila 1,34 biliona dolara na gotovo 18.000 razvojnih projekata u inostranstvu, što je prosečno oko 61 milijardu dolara godišnje, prema podacima AidData.

Sjedinjene Države su između 2001. i 2023. godine dodelile 1,24 biliona dolara u stranoj pomoći, uključujući i vojnu pomoć.

USAID, osnovan tokom Hladnog rata kao protivteža sovjetskom uticaju, ostaje najveći američki državni akter u oblasti strane pomoći, isplativši 43,8 milijardi dolara samo u 2023. godini. To je manje od 1% ukupne godišnje državne potrošnje SAD.

SAD rizikuju gubitak poverenja u svetu

Iako Kina verovatno neće popuniti prazninu ostavljenu američkim povlačenjem, Peking ipak profitira jer se strana pomoć ne odnosi samo na ekonomske projekte – ona gradi odnose i poverenje, ističe Samanta Kaster, direktorka politike u AidData.

"Zemlje širom sveta posmatraju kako se SAD odnose prema svojim partnerima i donose zaključke o tome da li su pouzdan ekonomski i bezbednosni saveznik. Sve češće se postavlja pitanje da li mi to zaista jesmo", rekla je Kaster.

To dodatno jača narativ Pekinga da je odgovoran globalni partner, dok istovremeno seje sumnju u pouzdanost Sjedinjenih Država, dodala je ona.

Njujorška organizacija China Labor Watch, koja prati uslove rada i istražuje prisilni rad u Kini, oslanjala se na američko finansiranje za oko 90% svog budžeta, ali je zamrzavanje pomoći prisililo grupu da otpusti ili pošalje na neplaćeno odsustvo većinu zaposlenih u SAD, rekao je osnivač Li Ćijang.

Kina sada ima stratešku priliku da postane ključna alternativa za zemlje koje traže investicije bez političkih uslova, smatra Salvador Santino Regilme, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lajdenu.

"Šira posledica američkog zamrzavanja pomoći jeste povratak militarizovane diplomatije, gde se meka moć potiskuje u korist čvrstih metoda prisile", zaključio je on.

(Telegraf.rs)