"Pitanja od milion dolara": Šta Trampovi dilovi sa Putinom znače za Kinu i treba li Si da se zabrine?

Predsednik SAD Donald Tramp nastoji da okonča rat u Ukrajini, ali čini se da bi to moglo dovesti do toga da Rusiji budu dati ključni ustupci, dok će Kijev i njegovi evropski saveznici ostati po strani i suočiti se s mogućnošću mirovnog sporazuma, koji bi mogao biti postignut bez njihovog uključivanja.

Međutim, nisu samo ovo veliki akteri koji se bore s posledicama Trampovog iznenadnog zaokreta prema Rusiji, što je potpuno preokrenulo spoljnu politiku SAD, prenosi CNN.

Takođe, na drugom kraju sveta u Pekingu se postavljaju pitanja o tome kako će Trampov mirovni poduhvat uticati na pažljivo izgrađeno partnerstvo između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga, kao i na nestabilne odnose Kine s administracijom u Vašingtonu.

Još pre nekoliko nedelja, činilo se da Kina ima ključnu ulogu u Trampovim naporima za mir u Ukrajini. Predsednik SAD je više puta sugerisao da bi mogao sarađivati s Si Đinpingom, koristeći kineski ekonomski uticaj na Rusiju kako bi pomogao u okončanju sukoba, što je bila važna poluga za Kinu, koja je želela da izbegne trgovinski rat s najvećom svetskom ekonomijom.

To bi bilo u skladu s dugoročnim naporima Kine da se predstavi kao neutralni posrednik i glas Globalnog Juga koji je spreman da posreduje u tom mukotrpnom sukobu, iako je NATO optuživao Kinu da snabdeva rusku odbrambenu industriju proizvodima dvostruke namene. Kina brani svoj "normalan trgovinski" odnos sa Rusijom.

Međutim, sada se Kina nalazi u poziciji da nije ni uključena u pregovore kao ruski saveznik niti kao glas globalne ozbiljnosti, barem za sada, ostavljena je sa strane u brzom razvoju događaja koji su iznenadili kineske zvaničnike i naterali ih da traže korist u novonastalim okolnostima.

Obrnuta politika Ričarda Niksona

Ulog je veliki sa Si Đinpinga, koji je godinama pažljivo kultivisao lični odnos sa svojim "starim prijateljem" Putinom i odnose svoje zemlje s Rusijom, videći svog severnog suseda kao ključnog partnera u širem geopolitičkom sukobu sa Zapadom.

Kineski lider je preuzeo izračunati rizik kada su ruski tenkovi prešli ukrajinsku granicu pre tri godine. Njegova odluka da ne osudi tu invaziju i da njegova zemlja služi kao Putinov oslonac, kupujući rusku naftu i snabdevajući Moskvu ključnim robama, dovela je Kinu u sukob sa Evropom i podstakla američke saveznike u Aziji da se još bliže povežu sa NATO.

Kineski zvaničnici su u poslednjim danima izrazili odobravanje "dogovora" između SAD i Rusije da započnu mirovne pregovore.

"Kina podržava sve napore čiji je cilj postizanje mirovnog sporazuma", rekao je Vang Ji, šef diplomatije, tokom sastanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u utorak, istog dana kada su visoki zvaničnici Rusije i SAD razgovarali u Saudijskoj Arabiji kako bi postavili temelje za pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini.

Međutim, komentari američkih zvaničnika u poslednjim danima verovatno su privukli pažnju Pekinga na potencijalne ciljeve SAD dok se okreću saradnji sa Rusijom. Najviši američki diplomata, Marko Rubio, spomenuo je mogućnost buduće "geopolitičke i ekonomske saradnje" između Vašingtona i Moskve kao jedan od četiri ključne tačke o kojima se diskutovalo u Rijadu.

Dani pre toga, Trampov specijalni izaslanik za Rusiju-Ukrajinu, Kit Kelog, rekao je na panelu u Minhenu da SAD žele "da nateraju" Putina na akcije koje bi mu "bile neprijatne", a koje mogu uključivati raskid veza sa Iranom, Severnom Korejom i Kinom.

Posmatrači sumnjaju da Vašington može uništiti odnose Rusije i Kine, s obzirom na duboku međusobnu povezanost u suprotnosti s američkom liderstvu i ekonomskoj zavisnosti Moskve od Pekinga.

Međutim, bilo kakva zabrinutost u Kini da bi Tramp, lider koji je više puta izrazio divljenje prema Putinu i Si Đinpingu, mogao raskinuti njihov savez. Teritorijalni sporovi duž njihove dugačke zajedničke granice eskalirali su u sukob između Sovjetske Rusije i mlade Narodne Republike Kine 1969. godine i uglavnom su rešeni tek 90-ih godina prošlog veka.

Takođe tu je i diplomatska prevara koju su izveli predsednik Ričard Nikson i njegov savetnik Henri Kisindžer, koji su iskoristili razdor između komunističkih suseda kako bi uspostavili odnose s Pekingom i okrenuli ravnotežu Hladnog rata u korist SAD.

Iako je malo verovatno da će se ta istorija ponoviti, posmatrači kažu da čak i naznaka novog pomeranja savezništava predstavlja koristi za ciljeve Vašingtona.

"Čak i ako je to samo 30 odsto ‘obrnuti Nikson’ to će posejati seme sumnje", rekla je Jun Sun, direktor programa za Kinu u Stimson centru za istraživanje u Vašingtonu.

"To će naterati Si Đinpinga da preispita strateško usmerenje koje je proveo poslednjih 12 godina u izgradnji sa Rusijom ‘možda to nije toliko pouzdano, možda nije toliko solidno’".

Ako dođe dan kada Kina odluči da napadne Tajvan, onda će "Kinezi morati da gledaju iza sebe i pitaju se šta će Rusija da uradi?" dodala je ona.

Mesto za stolom

Međutim, drugi smatraju da zvanični Peking možda ima veću sigurnost u svojim vezama s Moskvom.

"Kinesko-ruski odnosi su u svojoj vlastitoj ligi, imaju čvrstu osnovu i jake institucionalne veze koje traju decenijama“, rekao je Ju Bin, viši saradnik u Centru za ruske studije na Istočnom kineskom univerzitetu u Šangaju.

Ju je ukazao na napore ove dve zemlje da podrže multilateralizam i izgrade vlastite međunarodne organizacije kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju, kao i potrebu da održe stabilnost svojih granica:

"Mislim da nijedna strana ne bi želela da to propusti samo zato što je Tramp tu četiri godine", rekao je on.

Umesto toga, Kina je zabrinuta da će, ukoliko Rusija i SAD prevaziđu svoje razlike i postignu određeni stepen mira u Ukrajini, to omogućiti Trampovoj administraciji da se fokusira na Kinu, dodao je Ju.

Sekretar za odbranu SAD Pit Hegset je signalizirao nešto slično prošle nedelje, kada je rekao evropskim kolegama da SAD ne mogu primarno da se fokusiraju na bezbednost na njihovom kontinentu, kada moraju da prioritizuju "odvraćanje rata s Kinom".

Da je Tramp bio nesposoban da se direktno angažuje s Putinom, Peking bi možda pokušao da ublaži neke tenzije sa SAD radom s Vašingtonom na dovođenju ruskog lidera za pregovarački sto ali sada nije jasno da li će Kina igrati bilo koju ulogu u budućim pregovorima o miru u Ukrajini.

Međutim, posmatrači kažu da, ako se postigne sporazum, Peking bi mogao poslati mirovne snage u Ukrajinu putem Ujedinjenih nacija i bio bi zainteresovan da igra ulogu u obnovi zemlje.

Za sada su kineski zvaničnici iskoristili buru diplomatije u poslednjim danima kako bi pokušali da povrate ljubav izgubljenu s Evropom pozivajući u javnim izjavama "sve relevantne strane i zainteresovane aktere u ukrajinskoj krizi" da se "angažuju u procesu mirovnih pregovora", naglašavajući pravo Evrope da ima svoje mesto za stolom.

Istovremeno, oni pokušavaju da istaknu svoju potencijalnu ulogu, dok impliciraju da je Trampov očigledni zaokret prema Putinu dokazao da je kineski stav oduvek bio ispravan. U međuvremenu, Ukrajina je podigla mogućnost da bi mogla pokušati da regrutuje Kinu kao svog saveznika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je od početka rata dobio malo pažnje od Pekinga, to je sugerisao nakon subotnjeg sastanka između visokog kineskog diplomate Vanga i ukrajinskih zvaničnika u Nemačkoj.

"Za nas je važno da angažujemo Kinu da pomogne u vršenju pritiska na Putina kako bi okončao rat. Mi sada vidimo, mislim da je ovo prvi put, interes Kine. To je uglavnom zbog toga što svi procesi sada ubrzavaju", rekao je Zelenski.

Što se tiče toga ko bi trebalo da bude za stolom pregovora, ukrajinski lider je dodao da bi to trebalo da budu zemlje "spremne da preuzmu odgovornost za garantovanje bezbednosti, pružanje pomoći, zaustavljanje Putina i investiranje u obnovu Ukrajine".

(Telegraf.rs)