O ovome se ne govori dovoljno: Priče dece koja tri godine žive s ratnim traumama nateraće vas da zaplačete

Dok je u Kijevu odjekivala sirena za vazdušnu opasnost zbog balističke rakete, desetine osmogodišnjaka spustile su se u podrum svoje osnovne škole s olovkama i udžbenicima kako bi nastavili čas.

U roku od nekoliko trenutaka sklonište je bilo prepuno – jedna grupa dece vežbala je pisanje pisanih slova, druga je čitala, a usred prostorije se odvijao čas plesa, piše Reuters.

"Rat ih je naterao da sazreju", rekla je Ljudmila Jaroslavceva, njihova učiteljica u Kijevskom umetničkom liceju "Zmina", prisećajući se kako su deca plakala i čak paničila kada bi se oglasila sirena u prvoj godini rata.

Tri godine nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju 24. februara 2022, to sazrevanje imalo je svoju cenu – deca su naučila da žive s povećanom anksioznošću, a zvaničnici beleže rast broja maloletnika koji traže pomoć zbog mentalnog zdravlja.

Neki se plaše da bi te emotivne rane mogle ostati, čak i ako se borbe uskoro prekinu, dok predsednik SAD Donald Tramp insistira na brzom postizanju mira u ratu s Rusijom.

Više od 50.000 dece zatražilo je stručnu pomoć zbog problema s mentalnim zdravljem u prvih devet meseci 2024. godine – tri puta više nego u 2023. – prema podacima koje je ukrajinsko Ministarstvo obrazovanja i nauke dostavilo agenciji Reuters.

Dok je u prvim mesecima rata najveći izazov bio obezbeđivanje bezbednog obrazovanja, od 2023. godine zahtevi za psihološkom podrškom učenicima i nastavnicima naglo su porasli, navodi se u saopštenju ministarstva.

"Deca u osnovnoj školi, posebno u vreme rata, često doživljavaju psihološke traume zbog nestabilne situacije, vazdušnih napada, gubitka voljenih osoba ili doma", navelo je ministarstvo.

Dodali su da u takvim okolnostima deca mogu razviti anksioznost i probleme u ponašanju, zbog čega je prepoznavanje psiholoških potreba i pružanje podrške još hitnije.

Tenkovi, avioni i bombe

Valentina Marunjak (56), profesorka umetnosti u kijevskoj školi, pratila je promene u emocionalnom stanju svojih učenika kroz njihove crteže od 2022. godine.

"Ranije su uglavnom crtali tenkove, avione, bombardovanja. Sada crtaju sunce, duge, cveće i nešto lepo... Žele pobedu, radost, proleće i mir", rekla je.

Kada je Marunjak zamolila svoje učenike da nacrtaju najznačajnije trenutke invazije, koja traje trećinu njihovog života, neki su nacrtali pevačka takmičenja ili nove kućne ljubimce.

Ali drugi su crtali uspomene na mirna vremena za kojima žude, tenkove ili voljene osobe koje su na frontu, tokom časa kojem je ranije ovog meseca prisustvovala ekipa Reutersa.

Solomija Karanda (8) nacrtala je pejzaž koji joj nedostaje – avion iznad sela na jugu Ukrajine, gde je posećivala baku koja je pobegla zbog rata.

"Raketa je pogodila kuću blizu bakine, ali sada se ponovo gradi", rekla je Karanda.

"Uplašila se i otišla da živi u Rumuniju."

Nakon tri godine, osmogodišnjakinja i dalje oseća nelagodu kada je sama kod kuće tokom vazdušne opasnosti.

"Obično zatvorim vrata svoje sobe i legnem u krevet s igračkama. To me manje plaši."

Njen drug iz razreda Nikita Bondarenko (8) naučio je da se sklupča uz najdeblji zid u stanu sa svojom mlađom sestrom.

"Kažem joj: 'Maša, lete rakete i bombe', pokrivam je ćebetom i jastucima", rekao je dok je crtao tenk inspirisan pričama svog oca, koji služi u vojsci.

Deca blizu fronta

Dok se deca u Kijevu suočavaju s prekidima nastave zbog vazdušnih uzbuna, školarci bliže frontu često uopšte ne mogu da idu u školu zbog bezbednosnih razloga, što znači da retko viđaju svoje vršnjake uživo.

"Ovo je ogroman problem koji nas čeka u budućnosti, jer ova generacija dece nije imala neposrednu interakciju – što znači komunikaciju, socijalizaciju, prilagođavanje rutini – već četiri godine", rekla je Katerina Timakina (32), osnivač organizacije "Sane Ukraine", koja organizuje obuke za psihološku podršku nastavnicima. Rat je usledio nakon pandemije kovida.

Timakina je dodala: "Nalazimo se na raskrsnici između posttraumatskog poremećaja i posttraumatskog rasta."

Nastavnici, psiholozi i deca navikli su da žive u stanju hronične iscrpljenosti, bez jasnog kraja na vidiku, kažu stručnjaci.

Ministarstvo zdravlja procenilo je da je više od 90% Ukrajinaca imalo barem jedan simptom posttraumatskog stresnog poremećaja 2022. godine.

Godinu dana kasnije, naveli su da bi čak 4 miliona dece moglo da zatreba psihološku pomoć da bi se nosilo s traumama invazije.

Jaroslavceva, učiteljica u Kijevu, trudi se da održi smirenost i pozitivan stav, znajući koliko su deca osetljiva.

Ali suze joj naviru kada pomisli na majku i supruga koji su ostali na teritorijama pod ruskom okupacijom, i kaže da joj "ludi tempo" koji diktiraju njeni osmaci pomaže da izdrži.

"Tri godine je previše", zaključila je.

(Telegraf.rs)