Trenutak koji će zacementirati Trampovo nasleđe: Pleše na Putinovu melodiju ili tera Evropljane na akciju?

Kada je Vudro Vilson održao svoj čuveni govor u "14 tačaka", najduža tačka je bila rezervisana za tretman Rusije. Tadašnji američki predsednik pozvao je da Moskva "dobije nesmetanu i neometanu priliku za samostalno određivanje sopstvenog političkog razvoja i nacionalne politike i uverio je u iskrenu dobrodošlicu u društvo slobodnih nacija pod institucijama koje sama izabere".

Generacijama su akademici i diplomate raspravljali da li to znači dobrodošlicu Rusiji u posleratni svet kao naciji - a ne i kao imperiji.

Preporučujemo

Govor koji je Vilson održao Kongresu 8. januara 1918. smatra se prvim američkim pokušajem uspostavljanja i nadzora međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Sada se čini da je Donald Tramp došao do račvanja na putu dok još jednom pokušava da stavi Vašington u centar okončanja najvećeg kopnenog rata za generacije.

Hoće li ući u anale istorije, poput Vilsona, i dobiti Nobelovu nagradu za mir? Ili će umesto toga Tramp poništiti rad svog prethodnika i uvesti novo rusko carstvo pod upravom Vladimira Putina?

Kako sada stoje stvari, ovo poslednje se čini najverovatnijim ishodom prvog velikog pokušaja 47. predsednika SAD da posreduje u okončanju skoro trogodišnjeg rata između Ukrajine i Rusije, piše britanski Telegraph.

Spolja gledano, Tramp naizgled pleše uz Putinovu veselu melodiju, ponavlja reči Kremlja i pomaže Moskvi da sačuva petinu teritorije svog suseda. Slično Vilsonu, čini se da sadašnji predsednik želi Rusiji da pruži "neugodnu priliku" na tanjiru.

I Moskva i Vašington razgovaraju o budućnosti, suverenitetu i mestu Ukrajine u svetu ne pozivajući Kijev za sto. Da bude još gore, Tramp je počeo da ponavlja tvrdnje Kremlja da je Volodimir Zelenski, izabrani predsednik Ukrajine, nelegitiman i da ga njegov narod ne voli.

Foto-montaža: Tanjug/AP, Shutterstock

On takođe okrivljuje Ukrajinu i NATO za odluku Rusije da izvrši invaziju u punom obimu 24. februara 2022. godine - još jedan predlog direktno vodiča Kremlja - linije koje treba preduzeti.

A zatim postoje strahovi da je Tramp spreman da prekroji i smanji prisustvo zapadne vojne alijanse u istočnoj Evropi kao deo svog velikog plana za okončanje borbi u Ukrajini, što je bio ključni Putinov zahtev da obustavi svoju planiranu invaziju u decembru 2021.

Teško da su to postupci čoveka koji žudi da dobije Nobelovu nagradu za mir, kao što je to bio Vilson za svoje napore da stabilizuje svetski poredak posle Prvog svetskog rata. Tramp se često žalio da mu već nije uručen sjajni gong kada je Baraku Obami dodeljena nagrada.

Možda je samo nesreća za predsednika što su evropske nacije te koje kontrolišu nominacije za nagradu, kao što je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski uložio velike napore da to naglasi na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj prošlog vikenda.

"Rekao bih mu da mi Evropljani kontrolišemo proces nominacije za Nobelovu nagradu za mir. Dakle, ako Tramp želi da dobije ovu nagradu, svet bi trebalo da bude pošten o Ukrajini", rekao je Sikorski.

Tramp je dosledno optuživao Evropu da ne čini dovoljno da podrži ukrajinske ratne napore, uprkos tome što su zajednički napori kontinenta veći od onih koje nudi Vašington.

On je takođe zahtevao da evropski mirovnjaci budu prepušteni sami sebi da sprovedu njegov dogovor, koji trenutno izgleda kao da će Rusiji predati najmanje 20 odsto suverene teritorije Ukrajine.

Ali ovo bi mogla biti samo još jedna predstava majstora "umetnosti dogovora".

Kao što je Boris Džonson sugerisao u sredu: "Kada ćemo mi Evropljani prestati da budemo skandalizovani zbog Donalda Trampa i početi da mu pomažemo da okonča ovaj rat?"

"Trampove izjave nemaju za cilj da budu istorijski tačne, već da šokiraju Evropljane da krenu u akciju", rekao je Džonson.

Ovo je dobro istrošena taktika. Njegove početne pozicije o glavnim pitanjima se često smatraju čudnim ili neostvarivim. Na primer, verovatno nikada neće postojati "Rivijera Gaze".

Foto: Tanjug/AP

Ovo primorava stranke da se vrate sa rešenjima koja bi zaista mogla biti ostvariva.

Na Bliskom istoku, New York Times je izvestio da predstavnici Egipta, Jordana, Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata tiho koordiniraju da formiraju alternativnu viziju za Gazu u kojoj bi arapske zemlje pomogle u finansiranju i nadgledanju njene rekonstrukcije, zadržavajući stanovnike na mestu i čuvajući mogućnost palestinske države, navode diplomate i zvaničnici.

Tramp je destabilizovao status quo i iznudio akciju.

Ovo možda radi i za Ukrajinu - možda da bi podstakao Evropu da poveća troškove za odbranu i osigura samu Ukrajinu.

Naravno, još uvek ima vremena da se Tramp predomisli dok borbe besne u Ukrajini i mir izgleda kao daleka perspektiva.

Ali mnogi u Evropi ga vide kao nesposobnog da redefiniše svoje nasleđe u obliku dobitnika Nobelove nagrade, Vudroa Vilsona.

(Telegraf.rs)