Rusija je čekala tri godine da stvari krenu na njenu "vodenicu": Da li je dočekala taj trenutak?

Kada su ruske trupe pre tri godine ušle u Ukrajinu, ponele su sa sobom i paradne uniforme na putu ka Kijevu. Predsednik Vladimir Putin očekivao je brzu pobedu.

Ono što je Putin nazvao "specijalnom vojnom operacijom" preraslo je u najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Desetine hiljada ljudi su poginule, celi gradovi su pretvoreni u ruševine, milioni Ukrajinaca postali su izbeglice, a Rusija je izolovana od Zapada, piše AP.

Sada, dok viši zvaničnici Rusije i SAD ponovo razgovaraju i pripremaju teren za samit, Putin izgleda bliže nego ikad cementiranju ruskih dobitaka od otprilike petine ukrajinske teritorije i njenom držanju van NATO.

Predsednik SAD Donald Tramp naglo je preokrenuo trogodišnju američku politiku izolacije Rusije kada je pozvao Putina i nakon toga izjavio da su se složili da "veoma blisko sarađuju" na okončanju rata. Rekao je da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski "biti uključen" u pregovore, ali nije precizirao kako.

Tramp je takođe izrazio razumevanje za ključni Putinov zahtev u vezi sa pitanjem članstva Ukrajine u NATO, što su SAD i ostale članice saveza ranije opisale kao nepovratnu odluku. "Oni već dugo govore da Ukrajina ne može u NATO," rekao je Tramp o Rusiji. "I meni to odgovara."

Promene u toku rata

Putin je izvršio invaziju 24. februara 2022. godine nakon što je zahtevao da NATO odustane od članstva Ukrajine i povuče trupe sa istočnog krila saveza — što je Zapad odbacio.

Tvrdio je da je njegov potez bio neophodan za zaštitu bezbednosnih interesa Rusije i naroda u Ukrajini koji govori ruski jezik. Kijev i njegovi saveznici osudili su invaziju kao neisprovocirani akt agresije. Ukrajinci su je videli kao moskovski pokušaj uništenja njihove nacionalne suverenosti i identiteta.

Ruske trupe su stigle do predgrađa Kijeva u ranoj fazi invazije, ali su se povukle mesec dana kasnije zbog teških gubitaka i ukrajinskih napada na linije snabdevanja. Još veći porazi su usledili u septembru i oktobru 2022, kada je ukrajinska kontraofanziva primorala Rusiju da se povuče iz velikih delova Harkovske oblasti na severoistoku i Hersonske oblasti na jugu.

Situacija se promenila 2023. godine kada ukrajinska kontraofanziva na jugu nije uspela da preseče ruski kopneni koridor ka Krimskom poluostrvu, koje je Moskva ilegalno anektirala 2014. godine.

Rusija je zatim preuzela borbenu inicijativu i pokrenula ofanzive duž fronta dugog 1.000 kilometara, postepeno osvajajući teritoriju. U jesen 2023. godine ruske snage zauzele su najveću teritoriju od početka rata.

Moskva je takođe pokrenula talase napada raketama i dronovima na ukrajinsku infrastrukturu, uništavajući veliki deo njene energetske mreže.

Ukrajina je odgovorila u avgustu upadom u rusku Kursku oblast kako bi odvratila ruske snage na istoku i stekla bolju pregovaračku poziciju. Iako Ukrajina još drži deo tih teritorija, njeni ograničeni resursi otežavaju odbranu utvrđenih pozicija na istoku.

Ukrajinski zahtevi i Trampov stav

Zelenski je ranije insistirao na potpunom povlačenju Rusije iz svih okupiranih oblasti kao preduslovu za pregovore, ali je kasnije priznao da Ukrajina ne može odmah da povrati svu svoju teritoriju. On je naglasio potrebu za pouzdanim zapadnim bezbednosnim garancijama i snažnom evropskom mirovnom misijom kako bi se sprečili budući ruski napadi.

Trampov poziv Putinu i naknadni pregovori između SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji uzdrmali su Bajdenovu politiku "ništa o Ukrajini bez Ukrajine". Tramp je optužio Kijev da nije postigao dogovor sa Moskvom koji bi mogao sprečiti rat, pohvalio rusku vojnu moć i čak sugerisao da bi Ukrajina "jednog dana mogla postati ruska".

Zelenski je izjavio da Ukrajina neće prihvatiti nijedan dogovor sklopljen bez njenog učešća i insistirao da evropski saveznici moraju biti deo mirovnih pregovora. Odbacio je nacrt sporazuma koji je predložila Amerika, jer je bio previše fokusiran na američke interese i nije sadržao bezbednosne garancije za Kijev.

Evropa na marginama

Trampov pristup šokirao je evropske saveznike, a dodatni nemir izazvao je potpredsednik Džej Di Vens, koji ih je kritikovao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji zbog slobode govora i migracione politike.

Dok je Trampova administracija jasno stavila do znanja da Evropljani nisu poželjni na mirovnim pregovorima, očekivala je od njih da pruže bezbednosne garancije Ukrajini.

Putinovi ciljevi

Putinovi ključni ciljevi ostaju isti — da Ukrajina odustane od ulaska u NATO i da se osigura upotreba ruskog jezika kako bi zemlja ostala pod uticajem Moskve. Sada takođe zahteva da se ukrajinske snage povuku iz četiri oblasti koje je Moskva anektirala, ali ih ne kontroliše u potpunosti.

Putin odbacuje primirje, tvrdeći da bi ono koristilo Kijevu, ali neki analitičari smatraju da bi ga prihvatio ukoliko bi Ukrajina pristala na izbore posle prekida vatre.

Održavanje mira

Nije jasno ko bi nadgledao potencijalno primirje. Američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da NATO ne bi trebalo da igra nikakvu ulogu i da evropske trupe ne bi smele biti obuhvaćene članom NATO koji obavezuje saveznike da pruže pomoć u slučaju napada.

Mnogi veruju da Putin nije u žurbi da sklopi mirovni sporazum, već čeka da se Ukrajina sama uruši, nakon čega bi ruska vojska ugušila svaki preostali otpor.

(Telegraf.rs)