Politički neistomišljenici u Rusiji zatočeni u psihijatrijskim bolnicama: Nisi za rat? Ajd' na lečenje!

Desetine Rusa su podvrgnute obaveznom psihijatrijskom lečenju zbog svojih političkih stavova, prema rečima advokata i grupa za ljudska prava. Ovaj trend je, kako navode, ubrzan od početka rata u Ukrajini, javlja Reuters.

Ova praksa podseća na metodu kontrole široko korišćenu u Sovjetskom Savezu, poznatu kao "kaznena psihijatrija", iako je njen trenutni obim daleko manji od onog viđenog od kasnih 1960-ih do ranih 1980-ih.

Preporučujemo

Za ovu priču, Reuters je analizirao podatke međunarodnog stručnjaka i dve ruske grupe za ljudska prava, razgovarao sa tri advokata i pregledao sudske spise dve aktivistkinje koje su po nalogu suda upućene na psihijatrijska veštačenja u bolnici u Sibiru.

Te žene, o čijim se slučajevima ovde prvi put detaljno izveštava, puštene su nakon nekoliko nedelja, ali su opisale iskustvo kao traumatičnu torturu.

Jekaterina Fatjanova (37) bila je smeštena u psihijatrijsku bolnicu KKPND br. 1 u svom rodnom Krasnojarsku 28. aprila prošle godine, nakon što je optužena za diskreditaciju ruskih oružanih snaga jer je objavila članak u malom opozicionom listu koji je vodila u slobodno vreme. Ona nije bila autorka teksta, koji je tvrdio da je rat u Ukrajini vođen iz imperijalističkih pobuda.

Dok je bila u bolnici, podvrgnuta je bolnim, degradirajućim i nepotrebnim procedurama, uključujući ginekološki pregled, napisala je u žalbenim pismima upućenim nadležnim organima, u koja je Reuters imao uvid.

Fatjanova je otpuštena iz bolnice 27. maja, nakon što su lekari u dokumentu koji je video Reuters utvrdili da nema mentalne poremećaje ili bolesti.

"Verujem da je pravi cilj mog smeštanja tamo bio moralno slamanje i izolacija od društva, moguće kao kazna za moj aktivni građanski stav", rekla je ona.

Robert van Voren, holandski profesor i borac za ljudska prava, koji decenijama proučava ono što naziva političkom zloupotrebom psihijatrije u Rusiji, rekao je da je od 2022. godine, kada je počela invazija na Ukrajinu, dokumentovao oko 23 takva slučaja godišnje, što je znatno više u odnosu na prosečnih pet godišnje između 2015. i 2021.

Rusko ministarstvo pravde, komesar za ljudska prava i Kremlj nisu odgovorili na zahteve za komentar o navodnoj upotrebi psihijatrije u političke svrhe. Kremlj tvrdi da ne komentariše pojedinačne slučajeve u pravosudnom sistemu, jer su to, kako kažu, pitanja za sudove. Bolnica KKPND br. 1 nije odgovorila na zahtev za komentar.

"Uznemiravajući" obim

U sovjetskoj eri, hiljade disidenata bile su hospitalizovane iz političkih razloga, pod pretpostavkom da bi samo mentalno obolela osoba mogla da se suprotstavi komunističkoj državi. Među najpoznatijim slučajevima bili su disident Vladimir Bukovski i pesnik, dobitnik Nobelove nagrade, Josif Brodski.

Iako je sadašnja praksa daleko manjeg obima, trenutni trend je ipak "uznemirujući", rekao je van Voren u intervjuu. Reuters je ranije izveštavao o oživljavanju drugih sovjetskih metoda tokom rata u Ukrajini, uključujući i građanske dojave o navodnim disidentima.

U mnogim delovima sveta upotreba obaveznog psihijatrijskog lečenja je u padu i uglavnom se primenjuje samo u slučajevima nasilnih kriminalaca, rekao je Dainijus Puras, litvanski psihijatar koji je bio specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pravo na zdravlje.

Puras je rekao da je erozija demokratskih reformi u Rusiji imala "štetan uticaj na rusku psihijatriju", upozoravajući da verovatno dolazi do zloupotrebe državnih psihijatara u sudskim procesima u korist vlasti.

U Rusiji se obavezno lečenje "ponovo koristi u političke svrhe, kao u vreme Sovjetskog Saveza", rekao je.

Ruska organizacija za ljudska prava Memorial identifikovala je 48 ljudi za koje tvrdi da trenutno prolaze kroz takvo lečenje u politički motivisanim slučajevima. Od njih, 46 su hospitalizovani na psihijatrijskim odeljenjima, dok su dvoje na ambulantnom lečenju u zatvorima.

Najčešće optužbe protiv njih odnose se na kritiku rata. Trinaestoro ih je procesuirano prema zakonima o cenzuri donetim ubrzo nakon invazije, navodi Memorial.

Prema toj organizaciji, najmlađa osoba koja je podvrgnuta obaveznom psihijatrijskom lečenju zbog protivljenja ratu napunila je 20 godina dok je bila u bolnici prošle sedmice. Kao tinejdžer, istraživan je 2023. godine jer je tražio dozvolu za organizovanje antiratnog protesta, a sud je naredio njegovu hospitalizaciju u februaru prošle godine.

Anastasija Pilipenko, advokatica koja je branila ljude smeštene na obavezno psihijatrijsko lečenje, rekla je za Reuters da ne smatra da je "rizično ponašanje u vidu javnih antiratnih izjava znak mentalnog poremećaja". Pilipenko ne zastupa nikoga iz ovog izveštaja.

Hospitalizacije predstavljaju mali deo ukupnog broja hapšenja i zatvaranja zbog političkih zločina, uključujući i javno protivljenje ratu. Više od 20.000 ljudi uhapšeno je zbog izražavanja antiratnih stavova od početka invazije, prema podacima organizacije OVD-Info. Oko 1.155 osoba je krivično procesuirano.

Za one hospitalizovane kao psihijatrijski pacijenti, dodatna trauma proizilazi iz neodređenog trajanja pritvora i činjenice da se njihova mentalna stabilnost dovodi u pitanje, rekao je van Voren.

"To ugrožava vrednost vaših uverenja, jer se proglašavaju mentalnom bolešću. To ima vrlo razoran efekat."

Memorial navodi da je osoba koja je najduže hospitalizovana iz političkih razloga Albert Gurdžijan, koji je interniran od 2017. godine nakon što je navodno objavio na internetu da su pravosudni zvaničnici organizovana kriminalna grupa i da bi bilo dobro "dići u vazduh jahtu" biznismena bliskog predsedniku Vladimiru Putinu. Reuters nije uspeo da stupi u kontakt s Gurdžijanom.

"Kaznena psihijatrija"

Fatjanova je u žalbama navela da su je u bolnicu KKPND br. 1 odveli agenti FSB-a i da su je primorali da potpiše formular za prijem bez njenog informisanog i dobrovoljnog pristanka.

Olga Suvorova (56), poznata ekološka aktivistkinja, rekla je za Reuters da je takođe bila podvrgnuta invazivnim testovima u istoj bolnici, iako je odbila da potpiše saglasnost.

"Ovo je kaznena psihijatrija", rekla je Suvorova.

(Telegraf.rs)