Trampovi napadi na Zelenskog postali su lični, a u tom sukobu samo je jedan pobednik - Rusija

Sumnja da se iza svega krije lična netrpeljivost je uvek postojala, ali je postojala nada da će na kraju prevladati vera u veće dobro za Sjedinjene Države i Ukrajinu.

Međutim, poslednjih 48 sati, na svetlost dana je izašao Trampov spor i očigledan antipatičan stav prema ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom, prenosi CNN.

Preporučujemo

A sa takvim Trampovim stavom došla je i stvarna i nova nesigurnost u vezi sa budućnošću Ukrajine i šire, bezbednošću Evrope. Prošle nedelje, Tramp je nagovestio da misli da je podrška Zelenskom u anketama niska i da će morati da se suoči sa protivnicima izborima, ali u utorak uveče je otišao i korak dalje, netačno navodeći da je popularnost ratnog lidera samo četiri odsto i da je Ukrajina započela rat.

Ovo je prilično blizu stavova koje Kremlj iznosi od početka invazije pre nepune tri godine. Moskva se trudila da netačno sugeriše da je Ukrajina pred ulaskom u NATO bila razlog neprovociranog napada 2022. godine i da je Zelenski nelegitiman jer Ukrajina nije sprovela ogromni izazov organizovanja izbora u vreme rata.

Zelenski je mesecima laskao Trampu kao onom koji može doneti mir kroz svoju snagu. Kijev je znao da retorika Trampovog tima tokom izborne kampanje ukazuje na moguću promenu za Ukrajinu, ali su, zajedno sa evropskim saveznicima, gajili nadu da će Tramp pokušati da izbegne trenutak kolapsa bezbednosti na kontinentu, poput onog u Avganistanu, i zadrži Rusiju podalje i zaštiti Kijev.

U pozadini je ostala opasnost da će njihov konfliktan odnos iz Trampovog prvog mandata, kada Zelenski nije ispunio Trampove zahteve tokom "savršenog" telefonskog poziva, što je dovelo do opoziva, biti tamna, neizbežna senka koja će visiti nad njihovim budućim odnosom. Sada se ta senka jasno uzdigla i preti da proguta čitavu Ukrajinu.

Zelenski je ublažio svoje izjave o Trampu kao nekome ko živi u "prostoru dezinformacija", dodajući da ima veliko poštovanje prema predsedniku SAD i američkom narodu. Ali Tramp nije imao takve opaske, čak je dodao da "diktator" mora brzo da deluje da bi spasio Ukrajinu i da je dobio ogromne količine novca bez da je ostvario ikakve rezultate.

Dvaput u pet dana, ova Bela kuća je bez ikakve osnove nazvala evropske demokratske lidere tiranima, dok je izbegavala da istu kvalifikaciju uputi vlastima u Kremlju. Potpredsednik SAD Džej Di Vens je proteklog vikenda u Minhenu rekao da su najdemokratskiji saveznici SAD u Evropi uplašeni od svojih birača. Sada Tramp kaže da je najveći protivnik Rusije i sam "diktator" na delu. Putinova armija propagandista je u Kremlju nadmašena na onima u Beloj kući na Pensilvanija aveniji.

Sadašnja egzistencijalna dilema za Ukrajinu je da li ona uopšte ima luksuz izbora između svog ratnog predsednika i glavnog vojnog saveznika, Sjedinjenih Država. Da li je išta od toga ostalo netaknuto? Zelenski je sada predmet žestokih postova najmoćnijeg čoveka na svetu, koji ponavlja redovnu seriju optužbi koje dolaze iz Kremlja. Menja se tok najvećeg rata u Evropi još od kraja Drugog svetskog rata.

Finansijska podrška Trampove administracije Ukrajini, bez koje je njen opstanak zaista upitan, sada je ugrožena. Tramp je više puta netačno govorio o tome kako je pomoć za Ukrajinu nestaje i kako Zelenski dobija veliki novac, a ne ostvaruje potrebne rezultate. Tramp je ovim izjavama pripremo narativ za američki narod koji se verovatno završava smanjenjem same pomoći.

Pa zašto Zelenski, koji je polovinu svojih šest godina na vlasti proveo boreći se u ratu koji isprva nije verovao da će se dogoditi, jednostavno ne sazove glasanje i završi sa pričom o svom legitimitetu? Izbori u Ukrajini su bili dovoljno teški poslednjih dvadeset godina, čak i u mirnodopskim vremenima. Rusija je pokušavala da se meša, 2004. godine ukrala je glasove i izazvala velike proteste koji su svrgnuli kandidata, kojeg je podržala (Viktor Janukovič).

Tokom ratnog stanja nemoguće je organizovati izbore. Primirje, koje je takođe predložio Trampov tim, moglo bi dovesti do ukidanja suspenzije izbora i omogućiti vojnicima da glasaju. Ali šta je sa milionima Ukrajinaca u inostranstvu kao izbeglicama? Šta je sa izbornim reformama i vanrednim zakonodavstvom potrebnim za legitimne, moderne izbore? Treba li ih požuriti kako bi se dobio brz rezultat, ili treba raditi na njima kako bi se postigao potpuni, zlatni standard međunarodne legitimnosti? Šta ako ruski napadi dronovima ili raketama ometaju dan glasanja? Sve bi moglo poći po zlu i gotovo sigurno da hoće.

Rezultat bi nepovratno bio obavijen sumnjom, dodatno šteteći mandatu za koji se Zelenski lažno optužuje da ga nema, ili bi osnažio alternativu koja bi takođe bila bez potpune legitimnosti. To bi doprinelo haosu na frontu, ali i na kuhinjskim stolovima i u kafićima Kijeva, kao i u ukrajinskoj dijaspori širom Evrope. Ovo je upravo ono što Kremlj želi -Političko mrcvarenje koje bi Kijevu donelo probleme na celokupnom frontu.

Postaje sve teže razumeti kakvi su Trampovi motivi. Ne možete blefirati kada je reč o geopolitičkoj bezbednosti i NATO. Vaši protivnici će videti slabost u savezu, neće se plašiti kada zauzmate čvrst pregovarački stav protiv svojih saveznika. Ne možete nametnuti nesavršeni mir jednoj zemlji koja se boji i bori za opstanak svojih granica i naroda. Ne možete podrivati ratnog lidera, a da ne očekujete da njegove trupe posustanu na frontu.

Samo jedan strateški interes je bio ispunjen Trampovim radikalnim preoblikovanjem globalnog poretka u poslednje dve nedelje. A to je interes jedinog protivnika protiv kojeg je NATO osnovan da se bori.

(Telegraf.rs)