Velika kriza koalicije zapadnih zemalja nakon Trampovog napada na Zelenskog i Ukrajinu: Ovo će sad da urade

Zaboravite na NATO i EU. Zapadni lideri grade novi diplomatski okvir kako bi se nosili sa novim savezom Bele kuće i Moskve.

Nova koalicija nacija se pojavljuje kako bi se suočila sa najvećom bezbednosnom krizom koja je pogodila Evropu u poslednjim decenijama, jer je predsednik Donald Tramp u sredu jasno usmerio interese SAD ka Kremlju, iznoseći oštre napade na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koga je označio kao "diktatora", prenosi Politico.

Preporučujemo

Ova nova grupacija sastoji se od svih zemalja koje su nekada sebe smatrale nepopustljivim saveznicima Sjedinjenih Američkih Država, ali sada dovode u pitanje same temelje tog odnosa, dok Vašington prihvata Rusiju i pojačava napade na saveznike u NATO. U sredu je francuski predsednik Emanuel Makron održao sastanak sa liderima ove grupe, većina njih se pridružila putem video linka, kako bi diskutovali o odgovoru na novi Trampov svetski poredak.

Grupa je počela da se oblikuje ove sedmice nakon bezbednosne konferencije u Minhenu, kada je Makron pozvao mali broj zemalja sa sličnim pogledima u Pariz u ponedeljak kako bi razgovarali o implikacijama podrške Vašingtona Rusiji u vezi sa Ukrajinom.

Do srede, početna grupa, koja je sastojala od lidera Francuske, Velike Britanije, Poljske, Nemačke, Italije, Španije, Holandije i Danske, plus čelnika NATO, Evropske komisije i Saveta, više nego je udvostručena, proširujući se na 19 zemalja, uključujući Kanadu. Prisutne su bile i zemlje van EU, poput Norveške i Islanda.

Kao domaćin razgovora u sredu, Makron se usprotivio Trampu i insistirao da je Rusija započela rat, a ne Zelenski, kako je tvrdio Tramp. Francuski predsednik je rekao da nova grupacija želi uključivanje Ukrajine u razgovore i insistirao na potrebi za bezbednosnim garancijama za Kijev.

Makron je rekao da je neprihvatljivo da SAD i Rusija pregovaraju preko glava evropskih lidera.

"Bezbednosne brige Evropljana moraće da se uzmu u obzir", rekao je on.

O krizi među zapadnim saveznicima i stvaranju nove koalicije oglasio se Luk van Midelear, osnivač Instituta za geopolitiku u Briselu:

"Postoji ideološka dimenzija ove grupe, posle Minhena. Činjenica da o tome razgovaramo u ovom formatu nedelju dana nakon Trampovog razgovora sa Putinom je znak koliko brzo se stvari menjaju u svetu".

Lista učesnika uglavnom se poklapa sa članstvom u NATO i Evropskoj uniji, ali sa nekoliko važnih razlika. Sjedinjene Američke Države nisu deo ove grupe, niti su Rusiji bliske Mađarska i Slovačka. Takođe, nije tu ni članica NATO Turska, iako su mnogi komentatori pozvali da Ankara bude uključena u buduće razgovore.

Tradicionalno bi NATO bio glavni forum za bilo kakvu diskusiju o velikim bezbednosnim izazovima sa kojima se suočavaju zapadne zemlje, uključujući rat u Ukrajini. Međutim, nakon što je Tramp prihvatio Mosku i pojačao napade na Zelenskog, zapadne zemlje traže nove konfiguracije.

"Političari u krizama, razgovaramo u svim vrstama konfiguracija među prijateljima i saveznicima, i to je dobra stvar", rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radosław Sikorski.

Van Midelear je rekao da bi pariški format trebalo uporediti sa "jedinicom za odgovore na krize".

"Kada kriza pogodi, uvek se formiraju formalni ili neformalni unutrašnji krugovi. U ovakvim situacijama morate balansirati želju za inkluzivnošću sa potrebom za brzim delovanjem. Formalne odluke neće biti donete u ovim formatima, ali će biti pripremljene.

Zaista, pojavljivanje Pariške grupe uz "Vajmarski" format (Pariz, Berlin i Varšava), ili nordijsko-baltičku grupu naglašava neuspeh EU formata da se suoči sa razmerama krize.

Obično se 27 lidera EU okuplja kao Evropski savet kako bi se bavili zajedničkim izazovima. Međutim, predsednik te institucije, Antonio Kosta, dosad nije pozvao na sastanak u tom formatu, nesiguran da li će moći da pokaže opipljive rezultate, prema rečima dva diplomate EU koja su želela da ostanu anonimna kako bi razgovarali o privatnim razmatranjima.

Umesto formalnog Evropskog saveta, ambasadori EU su se dva puta sastali ove nedelje u takozvanom "coreper formatu" kako bi razgovarali o slanju naoružanja Ukrajini i pojačanju odbrane.

"Mi smo izvan jezgra funkcionisanja EU", rekao je treći diplomata EU i dodao: "Ovo se dešava izvan i oko mašinerije u Briselu."

(Telegraf.rs)