Donald Tramp i Vladimir Putin su "srušili svetski poredak" kako stiže nova "nuklearna" era

Novo smrtonosno doba sukoba sa široko rasprostranjenim usvajanjem nuklearnog oružja je na pomolu, dok Donald Tramp, koji se priklanja Rusiji, vidi kraj sadašnjeg poretka, upozorava stručnjak za bezbednost.

Ujedinjeni zapadni front iza Ukrajine, nakon što ju je napala Rusija 2022. godine, pocepala je nova američka administracija i sa njim se suočavamo sa dramatičnom promenom geopolitike. Tramp je oštro kritikovao ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog koji mu je uzvratio optužujući ga da živi u "prostoru dezinformacija" napravljenom u Rusiji.

Preporučujemo

Tramp je doveo u pitanje legitimnost pozicije Zelenskog kao ukrajinskog lidera i čak je sugerisao da je njegova zemlja započela rat jer je tvrdio da ne zaslužuje mesto za pregovaračkim stolom u mirovnim pregovorima sa Rusijom ove nedelje.

Ali za profesora Džona Strosona, sa Univerziteta u Istočnom Londonu, ništa ga ne iznenađuje u vezi sa onim što je Tramp rekao jer je "već jasno rekao pre nego što je izabran, uključujući i ono što misli o Zelenskom". U stvari, stručnjak za međunarodne odnose je samo "razočaran" što evropski lideri to nisu videli.

On veruje da Zapadna Evropa treba da igra da sustigne korak i da bude vojno spremna za novi svetski poredak - za koji se takođe plaši da će videti mnogo više zemalja koje se naoružavaju nuklearnim oružjem. Biće to novo doba u kojem će manje zemlje videti priliku za invaziju i tražiti nuklearno oružje kao zaštitu jer se više ne mogu oslanjati na SAD.

"Opasnost" od nuklearnog rata

- Preti nam opasnost od nuklearnog širenja. Sada imamo situaciju u kojoj će svaka mala i srednja država želeti nuklearno oružje. To će značiti da će svi misliti da imaju mogućnosti… To je kao kraj 19. veka i realpolitika osim sada sa nuklearnim oružjem. Zemlje će na njih gledati kao na davanje garancija zemljama poput Rumunije i drugih koje žele da ubrzaju proizvodnju oružja. Ljudi će gledati na takmičenje velikih sila i to će biti način da se zaštite. Indija ih ima i pokazala je kako ih je lako dobiti. Ukrajina ne bi uopšte bila napadnuta nuklearnim oružjem - rekao je profesor Stroson.

On je kazao i da je promena već počela sa globalnim strukturama dizajniranim za harmoniju od Drugog svetskog rata koji se već urušavaju.

- Novi svetski poredak se već srušio - UN, Svetska trgovinska organizacija... Nikada nisam video takav haos. Izgradićemo novi svetski poredak sa više aktera, više oružja za masovno uništenje, razloga za otvaranje sukoba i to će se preliti na Evropu - smatra profesor Stroson.

Evropsko sustizanje

Bilo je govora o mirovnim snagama koje podržava Evropa u Ukrajini ako bi se sukob mogao okončati, ali i dalje ostaje nejasno kako bi to bilo formirano, a Rusija već isključuje tu mogućnost. Keir Starmer je rekao da bi razmotrio slanje britanskih trupa kao deo mirovnih snaga, ali vojni stručnjaci sugerišu da Velika Britanija nema vojnu snagu da pošalje mnogo vojnika.

- Svet je suočen sa drugačijim terenom i samo sam razočaran što su evropski lideri izgledali iznenađeni, jer su možda samo Poljaci naizgled spremni na ovo što su uložili novac u odbranu sa 4 odsto, ali su bukvalno na granici. Druge zemlje poput Francuske i Velike Britanije sada moraju da nadoknade korak. Mislim da Starmer shvata potrebu za povećanom potrošnjom za odbranu i vrši pritisak na to. A ako mi to ne učinimo onda ideja o raspoređivanju trupa ne dolazi u obzir. Trebalo bi da imamo 5.000 vojnika tamo, a to bi značilo da imamo 20.000 na raspolaganju za rotaciju - rekao je profesor Stroson.

Bivši šef britanske vojske, lord Denat, ranije je rekao da bi takvim snagama bilo potrebno oko 100.000 vojnika - gde bi Velika Britanija mogla da doprinese oko dve petine.

- Jednostavno nemamo taj broj na raspolaganju - rekao je on u subotu, dodajući da bi jačanje vojske bilo veoma skupo, a general ser Adrijan Bredšo, bivši komandant NATO-a, istakao je: "Ovo ne može biti simbolična sila, ne može biti nešto što posmatra loše ponašanje i stoji po strani".

Putin se vraća sa hladnoće

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da bi voleo da se sastane sa Trampom, nakon što su visoki američki i ruski zvaničnici vodili razgovore u Saudijskoj Arabiji koji su delimično imali za cilj pripremu upravo takvog samita. Trampova administracija je počela da zacrtava novi kurs, dopirući do Rusije i zalažući se za mirovni sporazum, što je suprotan pristup od bivšeg predsednika Džoa Bajdena.

Foto: Tanjug/AP

Visoki zvaničnici obe zemlje održali su razgovore u utorak kako bi razgovarali o poboljšanju odnosa, pregovorima o okončanju rata i potencijalnoj pripremi sastanka između Trampa i Putina nakon godina hladnih odnosa.

- Želeo bih da imam sastanak, ali on mora biti pripremljen tako da donese rezultate - rekao je Putin u sredu u televizijskim izjavama, pa dodao da bi mu bilo "zadovoljno" da upozna Trampa, ali je napomenuo da je američki predsednik priznao da bi ukrajinsko rešenje moglo da potraje duže nego što se prvobitno nadao.

- On voli moćne ljude poput Putina i ne poštuje one koje ne vidi kao moćne - rekao je Trampov profesor Stroson, a o tome kako Rusija gleda na pregovore sa SAD, dodao je: "Oni to vide kao odličnu priliku, jer će za njih to značiti kraj sankcijama jer njihova ekonomija nije u dobrom stanju. Putin voli poštovanje".

Profesor Stroson takođe ne veruje da će Putin verovatno prestati sa svojom invazijom jer ima "apetit" za još vojnih akcija.

- Rusija širi svoju sferu uticaja u Evropi u zemljama poput Moldavije i Gruzije. On sada ima apetit za više, a oblast oko Kalinjingrada, koja je ruska teritorija bez izlaza na more, je jedno područje na koje bi mogao da gađa. Što se više prepuštate agresiji, više se morate plašiti - rekao je on.

Vojna slabost Evrope

Evropski lideri sastali su se u Parizu kako bi razgovarali o budućnosti Ukrajine i razmotrili implikacije pregovora između SAD i Rusije. Starmer je govorio o pomoći u zaštiti Ukrajine, ali veruje da bi mirovnim snagama bila potrebna pomoć SAD.

Profesor Stroson je rekao da je vojna slabost Evrope već duže vreme problem. To sada znači da Evropa ima slabiju ruku protiv Trampa.

- Jedina slabost Starmerovog govora bila je u tome što je govorio o bekstopu -– SAD su decenijama upozoravale Evropu na njenu odbranu, čak je i Regan to pomenuo - rekao je profesor Stroson: "Mnogo toga zavisi od Starmera jer je on u političkoj najboljoj poziciji na početku perioda na vlasti. On treba da se suprotstavi Trampu sa svojim tarifama i ekonomskim pritiskom, čak i desni političari u Kanadi shvataju da on nije dobra stvar. Pitanje je kako Evropa može da se suprotstavi".

U međuvremenu, drugi evropski političari izneli su svoje stavove o Trampovom stavu prema Ukrajini i mirovnom sporazumu. Švedska ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard rekla je agenciji Aftonbladet povodom mogućih izbora: "Putin ne želi izbore u Ukrajini jer neguje ukrajinsku demokratiju. On želi da izbori oslabe Ukrajinu pod trenutnim vanrednim stanjem. Ne smemo upasti u tu zamku".

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus napao je SAD jer su zabranile Ukrajini ulazak u NATO.

- Amerikanci su napravili grešku. Amerikanci izgleda manje ozbiljno shvataju Evropljane kada su u pitanju geopolitička pitanja - rekao je Pistorijus u intervjuu za Deutschlandfunk, dodajući da ustupci slabe pregovaračke pozicije protiv Rusije.

Zelenski je rekao da bi "želeo da Trampov tim bude iskreniji" u svom prvom odgovoru na upečatljive tvrdnje američkog predsednika, uključujući sugestiju da je Kijev kriv za rat. Ruska vojska je prešla granicu 24. februara 2022. godine, u sveopštoj invaziji koju je Putin pokušao da opravda rekavši da je potrebna da zaštiti civile u istočnoj Ukrajini i spreči ulazak zemlje u NATO. Ukrajina i njeni saveznici su to osudili kao ničim izazvan akt agresije.

Profesor Stroson je rekao da se Zelenski pokazao kao teška figura koja je malo verovatno da će prihvatiti loš dogovor za Ukrajinu.

- Zelenski ne želi da popusti, dogovor će zavisiti od toga kako on reaguje, ali dogovor će nesumnjivo oslabiti Ukrajinu i pitanje je da li će ga prihvatiti - rekao je on.

"Kina će se ohrabriti"

- Kina će želeti da iskoristi situaciju i postane nova globalna sila - dodao je profesor Stroson, koji veruje da zemlja igra dugu igru.

- Kina će biti veoma srećna zbog ove situacije i sukob u Rusiji je pokazao da ona može da potvrdi svoj uticaj na Rusiju. Oni će sada razmišljati sa SAD i Trampom da će moći da ih zamene na međunarodnom planu i već imaju inicijative u mnogim regionima, uključujući Afriku. Oni razmišljaju dugoročno i stvaraju najbolju situaciju za njih. U isto vreme sa Tajvanom će tražiti teritoriju koju bi Rusija mogla da zauzme i razmišljaće o svom planu da Tajvan bude do kraja 2020-ih koristeći vojne mere - rekao je on.

(Telegraf.rs/Mirror)