Svetski poredak se dramatično menja, jedna zemlja se na vreme trgla, ali Evropa nije: Sve zavisi od tri države

Svet se dramatično menja. To je vrlo jasno zbog dešavanja u poslednjih mesec dana nakon što je Donald Tramp ponovo zaseo u Belu kuću.

Stvari je sumirao finski predsednik Aleksander Stub, koji je citirao reči koje se (vrlo verovatno pogrešno) pripisuju Lenjinu, prema kojima "postoje decenije u kojima se ništa ne događa i nedelje u kojima se događaju decenije".

Preporučujemo

Tektonske promene pre svega se odnose na dramatičnu promenu odnosa između Evrope i Amerike. SAD, koji je osamdesetak godina služio kao štit (zapadnoj) Evropi, sada joj okreće leđa.

Izolacionističke tendencije Donalda Trampa i njegova politika America First ne bi, doduše, trebalo da budu iznenađenje svakome ko je pratio njegove izjave, ali i delovanje u prvom mandatu te predizbornoj kampanji za drugi mandat.

Još pre nego što je postao predsednik, Tramp je sugerisao da bi zažmirio na ruski napad na članice NATO-a koje ne plaća svoje obveze. Pre nešto manje od mesec dana evropskim saveznicima poručio je da SAD više nije spreman da plaća lavovski deo računa za njihovu obranu.

Da Amerika okreće leđa Evropi, videlo se u najavi o uvođenju carina EU-u, ali u načinu na koji je Amerika ignorisala Evropu oko najvažnije teme u poslednje tri godine - rata u Ukrajini. Amerika je, tako barem tvrdi Tramp, dogovorila mirovne pregovore s Rusijom o okončanju rata u Ukrajini, bez evropskih saveznika i Kijeva.

Osim toga, itekako su jasne poruke potpredsednika Džej Di Vensa, koji je na Minhenskoj konferenciji poručio da je "vreme za preispitivanje američke podrške Ukrajini" i pozvao Evropu da preuzme veću odgovornost. I američki ministar obrane Pit Hegset kazao je da evropske zemlje moraju da ulažu u obranu jer se ne "mogu pretpostavljati da će američka prisutnost trajati zauvek".

Jakovina: Puno smo puta u povijesti vidjeli kako se poredak stubokom mijenja

Istoričar Tvrtko Jakovina za Index govori da se, iz perspektiveistoričara, ne događa ništa iznenađujuće.

"Puno puta smo u istoriji videli kako se poredak menja, često je to u vreme velikih ratova u koje su uključene velike sile", kaže Jakovina.

Tu imamo primere Francuske revolucije, Napoleonovog prekrajanja Evrope i kasnije njegovog poraza, onda situacija nakon revolucija 1848./49., ratova 1870., pa sve do Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, kao i delimično prekrajanje nakon pada Berlinskog zida.

"To je nekoliko tačaka koje bi mogle da se uporede s onim čemu svedočimo. To su tektonske promene, došlo je do preslagivanja karata i to je situacija koju gledamo s politikom koju je najviše doveo predsednik Tramp", rekao je istoričar.

"Dolazi do restarta između Amerike i Rusije"

Dotakao se manjih zemalja u toj preraspodeli karata, kazavši da one mogu biti pokretač, ali da nisu te oko kojih se vodi rasprava, tj. da nisu "pokretači".

"Pokretači su isključivo velike zemlje, i to SAD i Rusija, ako hoćete i Kina. Bez Evrope, i to zato što Evropa nema jasan glas, nije istupala jedinstveno niti je imala usuglašen stav. Na koji način bi Evropa odlučivala? Većinom glasova? Konsenzusom? Ako da, kako ga postići?", pita Jakovina.

Sve je to jedno, živo tkivo.

"Sada, 18. februara 2025., možemo pretpostaviti da će doći do restarta između SAD-a i Rusije. Uspostava i ojačavanje diplomatskih predsedništava su mirnodopski znakovi koji impliciraju da se dve zemlje moraju oko nečega da se dogovore. Očito postoji volja za dogovorom oko rata u istočnoj Evropi", kaže Jakovina.

"Velikima su neki procesi prespori"

"Male zemlje se tu zaobilaze. Sama Evropa se podelila na zemlje jednog i drugog reda, da ne kažem prvog i drugog. Pitanje je kakvu će to rupturu ostaviti u odnosima. Sad se sve postavlja prema modelu u kojem je snažniji u pravu. Manjim zemljama odgovara multinacionalni poredak s jasnim pravilima i normama ponašanja. Velikima su tu neki procesi prespori i to im ne odgovara. To je zona u koju smo ušli, koju je ubrzala promena u SAD-u", rekao je.

Na pitanje kako se Evropa može trgnuti, odgovorio je kontrapitanjem o kojoj Evropi govorimo.

"Je li to Evropa u kojoj Dubravka Šuica daje ton o mediteranskoj politici? Koja je to Evropa? Koga ćemo slušati u toj Evropi? Kakva je to politika? Ona koju zastupa Portugal ili Estonija? To ne mogu biti iste politike. Evropa je olako shvaćala svoje vrednosti", rekao je.

U turbulentnim vremenima ključno je pitanje naoružanja. Kad se govori o Evropi bez SAD-a, najviše se misli na njeu nedovoljno razvijenu vojnu sposobnost i kapacitete, pogotovo u kontekstu mogućeg "sumraka NATO-a", kako je zadnja događanja opisao bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis.

Gotovo dve trećine vojnog proračuna NATO-a finansira SAD. Veći troškovi obrane mogli bi da izazovu kolaps evropskih državnih proračuna.

Ogorec: Evropa je mislila da ratova neće biti

Vojni analitičar Marinko Ogorec govori da je Evropa sama kriva za situaciju u kojoj se našla jer je zapustila svoj borbeni potencijal, oružane snage i ostalo vezano uz sistem obrane i samozaštite.

"NATO je formiran 1948. kao vojno-politički blok koji je mogao da zaštititi evropske zemlje od prodora sovjetskih ekspanzionističkih snaga do Atlantskog okeana, a inicirala ga je Amerika da zaštiti i sebe", kazao je on.

Ogorec dodaje da kada je došlo do urušavanja sveta koji se temeljio na bipolarnom konceptu dvu jake sile, u NATO-u je politička komponenta postala dominantna. Amerika je igrala glavnu ulogu, a Evropa nije trošila jer je valjda mislila da rata neće biti.

"Prvo upozorenje su bili ratovi na području Jugoslavije, ali i tada pojedini lideri nisu došli pameti. Došao je i ukrajinski rat, koji je iznedrio puno toga, pokazao koliko su velike propuste napravili Evropljani u sistemu obrane i sigurnosti. Tu negde je i Hrvatska, koja je takođe zapustila sistem obrane", objašnjava on.

"Poljska se na vreme trgnula"

Kaže da najbolje o tome govori činjenica da SAD za svoje obrambene potrebe izdvaja više nego sve ostale članice NATO-a zajedno.

"Poljska se na vreme trgnula, ona ima nezgodne istočne komšije i dramatična iskustva s Rusijom. Vredi izdvojiti i Francusku, koja ima nuklearno naoružanje. Može se Evropa cela trgnuti, ali nije lako tek tako revitalizirati oružane snage i unaprediti celu vojnu industriju. To se mora napraviti u kratkom roku, ali ako nemate kapacitete, to nije lako ostvariti", rekao je Ogorec.

Jakovina kaže da je za male zemlje ključan člana 5. NATO saveza, koji govori da će ostale članice braniti državu koja bude napadnuta.

"Barem načelno to je bio znak da ste zaštićeni. Ali, taj svet koji je garantovao zaštitu je nestao. Mala zemlja se ne može toliko naoružati da može odbiti jače zemlje. Ako govorimo o naoružavanju za velike ratove i velike sukobe u svetu koji se dramatično menja, tada su potrebna jasna multilateralna jamstva, a taj svet smo izgubili. Sad se rađa neki drugi svet", zaključio je Jakovina.

(Telegraf.rs)