Bude li se vulkani u Grčkoj i Italiji? Najcrnji scenario zavio bi Evropu u malo ledeno doba

Seizmografi delom Mediterana beleže "rojeve potresa" u kalderama nekoliko evropskih vulkana, a najnapetije je na području italijanskog supervulkana Flegrejska polja u zalivu ispred Napulja, kao i oko Santorinija, gde su dva podvodna vulkana: Tera i Kolumbo.

Dok pratimo napeto stanje, stižu upozorenja lokalnih zvaničnika i nekih stručnjaka na evakuaciju sa Santorinija u Grčkoj ali i iz Puzolija, a možda i Napulja u Italiji, gradova traumatizovanih dugotrajnim razdobljima sa stotinama potresa dnevno u kalderama dva najopasnija evropska vulkana. Nužno nam se nameću pitanja jesu li ovi procesi povezani ili odvojeni i šta do njih dovodi. Razmotrimo neka moguća objašnjenja.

Seizmolozi u Hrvatskoj upozorili su da nedavni potresi na području Nacionalnog parka Paklenica nisu povezani s onim u istočnom Mediteranu, posebno oko grčkog ostrva Santorini. Paklenica i Santorini nisu, naime, ravno tektonski povezani te pripadaju različitim geodinamičkim sastavima, odnosno različitim tektonskim pločama. Većina potresa na Dinaridima uzrokovana je pritiskom na Jadransku mikroploču, a ne sa egejskom tektonskom pločom. Seizmička aktivnost u jednom području ne znači nužno da će drugo područje reagovati, osim ako su ravno mehanički povezani.

Prema dostupnim informacijama, potresi na Santoriniju rezultat su lokalne seizmičke aktivnosti povezane s Helenskim vulkanskim lukom, dok su potresi u Paklenici povezani s tektonikom Dinarida. Helenski vulkanski luk niz je vulkana koji se protežu kroz južni deo Egejskog mora i vezani su za subdukciju Afričke tektonske ploče pod Evropsku. Taj luk nastao je kao rezultat sudaranja i potpadanja Afričke ploče ispod Evroazijske, što stvara magmatsku aktivnost i povremene vulkanske erupcije, prenosi dnevnik.hr.

Trenutno nema dostupnih seizmoloških podataka koji bi ukazivali na statistički značajnu povezanost između potresa na Santoriniju i onih na Paklenici. Fizički dokaz određene povezanosti bio bi da se nakon potresa na Santoriniju detektuju pomaci na Jadranskoj mikroploči. Dokazi bi bili i satelitska merenja pomeranja tla (InSAR, GPS), koja bi mogla da pokažu da li postoji sinhronizovana deformacija između ta dva područja.

Dokaz bi bili i istorijski obrasci seizmičke aktivnosti, što ne postoji jer je Santorini izrazito aktivno seizmičko područje, dok je Velebit izrazito slabo aktivan. Statističke analize pokazale bi obrazac da potresi na jednom mestu nužno slede ove na drugom, korelacija koja takođe ne postoji.

Šta ako su uzroci potresa vulkani?

Potresi bi mogli biti povezani ako postoje duboki magmatski procesi i gravitacijska interakcija s obzirom na to da je Santorini vulkanski aktivno područje povezano sa subdukcijom Afričke ploče pod Evropsku. Iako su vulkanska i tektonska aktivnost odvojeni procesi, u određenim uslovima mogu biti povezani.

U kontekstu gravitacijske interakcije možda je zgodno da se primeti da Zemlja upravo izlazi iz razdoblja poravnavanja planeta kada su osim Merkura sve planete, pogotovo veliki i teški poput Jupitera, Neptuna i Saturna, bili na istoj strani revolucije, tj. rotacije planeta oko Sunca. Drugim rečima, sve te planete bile su na istoj strani Sunca kao i mi, što je moglo izazvati gravitacijske uticaje.

Takođe je poznato da plima i oseka na Zemlju imaju gravitacijski uticaj, koji je najjači za vreme mladog i punog meseca (sizigijske plime), kada se gravitacijski uticaj Meseca i Sunca zbrajaju, što je bilo razdoblje od dve nedelje koje je na kraju završilo. Treći faktor pojačanih uticaja na magmatsku i tektonsku aktivnost Zemlje moglo je biti i aktualno razdoblje pojačanih sunčanih aktivnosti.

Gravitacija ima uticaj na koru: fluktuacije pritiska zbog kretanja morskih masa mogu indukovati mala naprezanja u Zemljinoj kori, posebno u seizmički aktivnim regijama poput subdukcijskih zona. Studije su pokazale da plimni stres može povećati verovatnost potresa u područjima gde su rasedi već blizu pucanja. U vulkanskim područjima, poput Santorinija ili Flegrejskih polja, plimske sile mogu podstaći oslobađanje magme i time povećati seizmičku aktivnost.

Duboke promene pritiska u astenosferi ispod Egejskog mora mogle bi izazvati redistribuciju naprezanja u široj regiji, uključujući Jadran i Dinaride. Astenosfera je sloj unutar Zemljine kore koji se nalazi ispod litosfere, na dubinama od otprilike 80 do 200 km, iako može dostizati i do 700 km u nekim područjima. Ovaj sloj je polutekuće, visoko plastično područje koje omogućava kretanje tektonskih ploča iznad njega.

Preduslovi za proveru tačnosti ideje da su potresi na Zapadnom Mediteranu povezani s onima u Istočnom bilo bi mehaničko pomeranje Jadranske mikroploče, koja kao rigidni blok može prenositi tektonska naprezanja između Egejske ploče i Dinarida.

Povezani ili ne, manje je važno od opasnosti koje te aktivnosti predstavljaju za zajednice ljudi i životinja koje ih nastanjuju. Iako grčki i italijanski stručnjaci i zvaničnici sprovode mere pripreme za evakuacije u slučaju erupcije Flegrejskih polja ili nekog od vulkana helenskog luka, neki vulkanolozi zabrinuti su da ono što se radi nije dovoljno.

Direktor istraživanja pri italijanskom Institutu za vulkanologiju Đuzepe Di Natale dao je intervju italijanskim medijima, pri čemu je naglasio da govori u svoje ime, a ne iz službene pozicije, u kojem je rekao kako je jako zabrinut da bi najopasniji evropski supervulkan kod Napulja mogao uskoro da eruptira.

Ne zna može li se raditi o erupciji magme ili pare koja bi bila rezultat mrvljenja kamenja pod pritiskom, upozorava da su obe situacije posebno opasne. Ako eruptira magma, eksplozija bi mogla pokriti ne samo naselja oko kaldere već i Napulj. U tom slučaju evakuacija će biti teško moguća, što zbog činjenice da se radi o više od tri i po miliona ljudi, što zbog toga što bi lava, kamenje i pepeo blokirali puteve za evakuaciju. Ako pak eruptiraju samo para i kamenje, to bi imalo velike posledice po statiku zgrada i moguće su velike štete.

Škole su zatvorene, život je zastao i privremeno je evakuisano stanovništvo sa Santorinija i iz okoline Napuljskog zaliva. Dok naučnici napeto prate aktuelne događaje i pokušavaju predvideti iduće, poverenje u tu svoju sposobnost, čini se, na niskim je nivoima. Grčki stručnjaci prilaze mogućim većim geološkim događajima smireno i nezabrinuto, a turski stručnjaci već nedeljama pripremaju mere za osiguranje od mogućih cunamija i većih potresa.

Neki stručnjaci tvrde da iz podvodnog vulkana Kolumbo severoistočno od Santorinija već 13 dana cure gasovi, a podaci su nepouzdani zbog različitih vlasništva nad podacima različitih mernih stanica i posledičnog nezbrajanja podataka; nadajmo se da je to najgore na čemu će ovaj vulkan ostati.

Istovremeno, svedoci iz Italije tvrde da se od smrada sumpora u kalderi Flegrejskih polja (Campi Flegrei) ne može više disati te evakuacija postaje sve izglednija. Ako potresi i nisu povezani, najcrnji scenario erupcije zavio bi Evropu u malo ledeno doba. Međutim, kako su svi maksimumi gravitacijskih uticaja, čini se, prošli, možda je realno očekivanje da će se sve te mediteranske aktivnosti uskoro smiriti.

(Telegraf.rs)