Upozorenje eksperata: Evropske trupe ne bi mogle da garantuju mir u Ukrajini bez podrške SAD

Suočena sa zahtevima Sjedinjenih Država da obezbedi vojnu silu za sprovođenje budućeg mirovnog sporazuma u Ukrajini, Evropa se našla u velikoj dilemi. Stručnjaci kažu da bi slanje evropskih mirovnjaka u Ukrajinu moglo da oslabi i razvuče NATO odbranu, kao i da bi misija i dalje zahtevala podršku SAD da bi bila uspešna, prenosi Reuters.

Iako možda nisu potrebni američki vojnici na terenu, odvraćanje u vidu američkih raketa srednjeg dometa i na kraju samog nuklearnog oružja i dalje će biti od ključne važnosti.

Preporučujemo

"Nisam siguran da će bilo kakvo obezbeđivanje sigurnosti biti 100 odsto verodostojno protiv agresivnog i nacionalističkog Putina, osim ako na neki način ne uključuje Amerikance", rekao je Mark Lijal Grant, savetnik za nacionalnu sigurnost Velike Britanije tokom dela Trampovog prvog mandata.

Evropski zvaničnici takođe kažu da bi samo američke garancije zaštitile evropske mirovnjake i odvratila Rusiju od bilo kog budućeg napada na Ukrajinu. Prošle nedelje, američki predsednik Donald Tramp šokirao je Evropljane organizovanjem bilateralnih mirovnih pregovora sa Rusijom, koji su započeti u utorak u Rijadu, dok je sekretar za odbranu Pit Hegset rekao saveznicima da "bilo koja sigurnosna garancija mora biti podržana sposobnim evropskim i vanevropskim trupama".

On je jasno stavio do znanja da američke trupe neće biti poslati u Ukrajinu. Na vanrednom sastanku u Parizu u ponedeljak, evropski lideri su ostali podeljeni oko ideje o slanju mirovnjaka u Ukrajinu, plan koji su neke evropske zemlje počele da razmatraju prošle godine na inicijativu Francuske. Te snage bi povećale rizik od direktne konfrontacije sa Rusijom i rastegle evropske vojske, čije su zalihe oružja ionako iscrpljene donacijama Ukrajini. Uz to ev ropske trupe su navikle da se u velikim misijama oslanjaju na podršku SAD.

U ponedeljak, britanski premijer Ser Kir Starmer rekao je da je spreman da pošalje trupe u Ukrajinu, ali da bi postojala potreba za američkim "pokrivačem".

Da li bi repoređivanje evropskih mirovnjaka oslabilo NATO?

Stručnjaci upozoravaju da bi raspoređivanje velike evropske vojske u Ukrajini moglo oslabiti odbranu NATO od šire i rastuće pretnje od Rusije, jer bi zaustavljanje sukoba omogućilo ratnoj ekonomiji Rusije da brzo obnovi vojnu zalihu. Takođe, sumnja se da bi evropske zemlje, koje su se borile da poboljšaju spremnost posle decenija relativnog mira nakon završetka Hladnog rata, mogle brzo da podignu dovoljno borbenih trupa, naročito ako bi bile zadužene da obezbede više od 2.000 kilometara linije kontakta sa Rusijom i ruskim saveznicima iz Belorusije.

Klaudija Major, analitičarka nemačkog tink-tanka SWP, rekla je da je sastavljanje takve mirovne snage gotovo neizvodljivo za Evropljane bez pomoći SAD. Procene potrebne snage kreću se od 40.000 do 150.000, uz ukrajinske trupe, rekla je ona za nemačku televiziju ARD.

Za poređenje, NATO mirovna snaga na Kosovu započela je sa 48.000 vojnika 1999. godine, obezbeđujući teritoriju od 11.000 kvadratnih kilometara (4.000 kvadratnih milja) dok je Ukrajina gotovo 55 puta veća.

"Evropljani trenutno nemaju ovu masu, osim ako ne oslabe sopstvenu odbranu ili planiranu odbranu Baltičkih zemalja, što je očigledno kontroverzno. Istovremeno, oni nemaju ključne sposobnosti u oblasti izviđanja, protivvazdušne odbrane ili ciljanje, koje samo SAD ima u dovoljnoj meri", rekla je ona.

Rusija se protivi razmeštanju NATO mirovnjaka

Majkl Kofman, viši saradnik na Kareni zadužbini, rekao je da bi raspoređivanje tri brigade, jedinica od oko 3.000 do 5.000 vojnika, u bilo kojem trenutku moglo biti dovoljno da obezbedi četiri do pet sektora fronta gde je borba koncentrisana.

Uobičajene rotacije udvostručiće broj potrebnih trupa na možda 50.000 "bez otkazivanja svih postojećih regionalnih odbrambenih planova" naveo je on i dodao:

"Ali snaga mora imati bataljone blizu fronta, a ne da se kreću po zapadnoj Ukrajini radeći obuku. Veće pitanje je šta bi ta snage trebalo da rade, i kako to odvraća od ruskih napada", rekao je on.

On je takođe pitao koje bi vojne akcije mogle biti pokrenute u slučaju da rusija prekrši primirje.

Neki stručnjaci smatraju da bi bilo bolje da ukrajinske snage obezbede liniju kontakta, dok bi sredstva za odvraćanje bila postavljena van Ukrajine. Šef Pentagona Hegset nije izričito naveo da mirovnjaci moraju biti stacionirani unutar Ukrajine, ali je jasno stavio do znanja da neće biti pokriveni Članom 5, osnivačkog ugovora NATO o međusobnoj odbrani.

Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je novinarima u Rijadu u utorak da je prisustvo bilo kojih trupa iz zemalja članica NATO unutar Ukrajine neprihvatljivo za Rusiju, bez obzira na to pod kojim su zastavama.

Ali pružanje sredstva za odvraćanje van Ukrajine moglo bi predstavljati drugačiju dilemu za Evropljane, koji nemaju rakete kratkog dometa koje bi mogle da pogode ruske ciljeve na daljinu kao odgovor na kršenja primirja. Takođe, nemaju ni ogroman američki nuklearni arsenal koji pruža krajnje sredstvo odvraćanja protiv Rusije sa nuklearnim naoružanjem.

(Telegraf.rs)