Tramp i Rusija žele da Ukrajina ide na izbore pre mira: Može li Zelenski ponovo da pobedi?

U maju prošle godine istekao je prvi petogodišnji mandat predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, a skoro godinu dana kasnije, SAD i Rusija se slažu da bi Ukrajinci trebalo da izađu na izbore i odluče da li žele da zadrže šefa države.

Rusija je rekla da neće potpisati mirnovni sporazum dok Ukrajina ne pristane da održi izbore, a SAD sada govore o ideji plana sa tri tačke: prekid vatre, ukrajinski izbori, pa potpisivanje mirovnog sporazuma.

Mandat Zelenskog trebalo je da se završi prošlog maja, a izbori su prvobitno bili zakazani za april 2024. Ali predsednikovi pomoćnici su rekli da izbori neće biti održani do šest meseci nakon okončanja vanrednog stanja. Ukrajinski ustav zabranjuje održavanje izbora u vanrednom stanju.

Juče je i predsednik SAD Donald Tramp rekao da su Ukrajini potrebni izbori pre potpisivanja mirovnog sporazuma.

"Imamo situaciju u kojoj nije bilo izbora u Ukrajini, gde imamo vanredno stanje, efektivno vanredno stanje", rekao je Tramp novinarima u svom odmaralištu Mar-a-Lago, upitan da prokomentariše zahteve Rusije da potpiše mirovni sporazum tek posle izbora u Ukrajini, prenosi CNN.

Tramp je naveo da je "podrška Zelenskom u Ukrajini pala na četiri odsto" i da je "zemlja razneta u paramparčad". On je napomenuo da je većina gradova, osim Kijeva, uništena.

"Zar narod Ukrajine ne bi trebalo da kaže, znate, prošlo je mnogo vremena otkako smo imali izbore", nastavio je Tramp.

On je dodao da nije reč o tome šta Rusija kaže o izborima, već, kako je naveo, o njegovom ličnom stavu, kao i o stavu "mnogih drugih zemalja".

Više od 50 posto Ukrajinaca i dalje veruje Zelenskom

Međutim, anketa sprovedena u decembru prošle godine pokazala je da Zelenski i dalje ima poverenje više od 50 posto građana.

Oko 52 odsto Ukrajinaca veruje predsedniku Zelenskom, što je pad od sedam procentnih poena u odnosu na oktobar 2024. i 12 procenata u odnosu na februar iste godine, pokazalo je istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) objavljeno 1. januara 2025. godine, prenosi Kyiv independent.

Anketa, sprovedena između 2. i 17. decembra prošle godine, došla je u trenutku kada se sveopšti rat Rusije bliži svojoj trećoj godišnjici dok moskovske trupe nastavljaju napredovanje na istoku Ukrajine.

Poverenje u Zelenskog, koji se suočavao sa rastućom nepopularnošću pre februara 2022, naglo je poraslo nakon što je Rusija pokrenula svoju invaziju u punom obimu, a predsednik je ostao u Kijevu da predvodi otpor zemlje, pokazala su ranija istraživanja KIIS-a.

Brojke su počele da opadaju 2024. kako je zastoj na bojnom polju ustupio mesto ruskom taktičkom napretku, iako je većina Ukrajinaca zadržala poverenje u Zelenskog tokom cele godine.

Zelenskom više veruju u zapadnim (60%) i centralnim (52%) regionima zemlje, a manje u južnom (46%) i istočnim (42%) regionima. Jug i istok Ukrajine najviše su pogođeni ruskim ratom.

Rezultati ankete su zasnovani na telefonskim intervjuima 2.000 ispitanika koji žive na teritorijama pod kontrolom Ukrajine.

Druga nedavna sociološka istraživanja ukazuju na umeren, ali konzistentan rast pesimizma među ukrajinskim stanovništvom prema napretku rata. U drugom istraživanju KIIS-a iz decembra 2024, oko 38% ispitanika reklo je da je otvoreno za teritorijalne ustupke u zamenu za mir, što je značajan porast u odnosu na 19% godinu dana ranije.

Ranije ovog meseca, Trampov izaslanik za Rusiju i Ukrajinu Kit Kelog rekao je da Vašington želi da Kijev održi izbore, verovatno do kraja godine, čim se postigne mirovni sporazum. Zelenski je uzvratio da su Ukrajinci uznemireni takvim izjavama.

"Veoma je važno da Kelog dođe u Ukrajinu. Tada bi razumeo ljude i sve naše okolnosti", rekao je Zelenski u komentaru za The Guardian.

Zagovornici Ukrajine kažu da bi posleratni izbori bili daleko bolja opcija, ali izbori Rusiji nude priliku da seje haos.

"Jedina osoba koja ima koristi od izbora pre nego što postoji trajni mirovni sporazum je Putin", rekao je Endrju D'Anijeri, saradnik u Evroazijskom centru Atlantskog saveta.

"Kremlj voli izbore, ne u svojoj zemlji, već negde drugde, jer pruža mogućnost da se stvari destabilizuju", dodao je on.

Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko takođe je tvrdio da će ukrajinske vlasti održati izbore pre kraja godine.

"Zapišite to - 26. oktobra ove godine", rekao je on u nedavnom intervjuu.

David Arahamia, parlamentarni lider stranke Zelenskog Sluga naroda, demantovao je Porošenkovu tvrdnju na Telegramu.

"Tokom vanrednog stanja, izbore je nemoguće održati. Lideri svih partija su se složili da izbori neće biti održani do najmanje šest meseci nakon završetka vanrednog stanja", rekao je Arahamia.

Porošenko, predsednik Ukrajine od 2014. do 2019., izgubio je od Zelenskog u svojoj kandidaturi za drugi mandat. Smatran mogućim kandidatom za revanš, Porošenko se ranije protivio održavanju izbora pre završetka rata, tvrdeći da će Putin koristiti propagandu da ih potkopa.

Da li bi Zelenski mogao da preživi kampanju za reizbor?

"Izgledi Zelenskog da pobedi na izborima zavise od tačnih uslova prekida vatre, odnosno od percepcije javnosti o njima kao o "pobedi", "počasnom nerešenom rezultatu" ili "porazu"", rekao je Ivan Gomza, profesor javne politike na Kijevskoj školi ekonomije.

"Prekid neprijateljstava je teško verovatan 2025. Štaviše, izbori zahtevaju pripreme... izbori su malo verovatni do najmanje 2026. godine", dodao je on, prenosi Fox news.

Ko je najjači protivkandidat Zelenskom?

Očekuje se da će glavni protivnik Zelenskog biti Valerij Zalužni, general i aktuelni ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu. Zelenski je otpustio Zalužnog sa mesta šefa oružanih snaga prošle godine u velikom - i politički nepopularnom - preokretu. Zalužni je tvrdio da je rat sa Rusijom dospeo u ćorsokak krajem 2023.

Rusija, iako insistira na izborima kao delu pregovora, teško da će dobiti povoljniju, prorusku ukrajinsku vladu u bilo kom ishodu izbora.

"Svi favoriti na izborima biće prozapadni, proevropski kandidati koji žele da brane zemlju od Rusije i verovatno se slažu oko većine pitanja, uključujući spoljne poslove i odbranu, ali imaju svoju vrstu domaćih političkih pitanja u kojima se razlikuju", rekao je D'Anijeri.

"Jedini ljudi koji su blizu Zelenskog u anketama su ljudi poput generala Zalužnjeg, sa zaista utvrđenim, patriotskim akreditivima u Ukrajini“, rekao je Henri Hejl, profesor na Univerzitetu Džordž Vašington koji je specijalizovan za javno mnjenje u Ukrajini.

"Nijedna od proruskih snaga zapravo nema veliku podršku", rekao je Hejl.

Hejl je predvideo da će, ako se izbori održe pre nego što se potpiše mirovni sporazum, to će povećati šanse Zelenskog za reizbor.

"Iako ima mnogo ljudi u Ukrajini koji ne misle da je on uradio najbolji posao u upravljanju ratnim naporima, još uvek postoji veoma snažan pritisak u stanovništvu da okupi podršku oko njega kao simbola otpora. Mnogi ljudi koji su zapravo kritični prema njemu bi i dalje glasali za njega, samo da ne bi rizikovali da menjaju konje usred toka", nastavio je Hejl.

Prema njegovim rečima, "ako postignete mirovni sporazum koji sadrži verodostojne bezbednosne garancije, nakon toga bi na izborima mogli videti stvarno jaku konkurenciju".

"I mislim da u tom trenutku postaje vrlo otvoreno pitanje da li če Zelenski pobediti ili ne", zaključio je Hejl.

(Telegraf.rs)