Šta se desilo na hitnom sastanku u Parizu: Evropske sile se sukobile oko jedne bitne stvari za Ukrajinu

Evropske sile sukobile su se oko slanja trupa u Ukrajinu na hitnom sastanku u Parizu u ponedeljak koji je sazvan sa namerom da se postigne konsenzus oko odgovora na mirovne pregovore američkog predsednika Donalda Trampa sa Rusijom.

Kako piše Financial Times, Nemačka, Italija, Poljska i Španija protive se slanju svojih oružanih snaga u Ukrajinu.

Poljska i Španija izrazile su nevoljnost da pošalju mirovne snage u ratom razorenu zemlju, nekoliko sati nakon što je Britanija ponudila da pošalje kopnene trupe.

Na sastanku u ponedeljak u Parizu, koji je saznao francuski predsednik Emanuel Makron, bilo je šest zemalja EU, Velika Britanija i zvaničnici iz NATO-a, EU i UN.

Američki evropski saveznici se utrkuju da odgovore na Trampovo šokantno saopštenje o razgovorima sa Rusijom, koji su počeli danas u Saudijskoj Arabiji.

Francuska je predložila da se razgovara o "snagama za uveravanje" koje bi bile stacionirane iza, a ne na budućoj liniji prekida vatre u Ukrajini, izjavila su dva zvaničnika obaveštena o pripremama za sastanak.

Makron je rekao da će nastaviti da se konsultuje sa evropskim partnerima u narednim danima, kako o pomoći Ukrajini, tako i o izgradnji sopstvene vojske.

"Želimo čvrst i trajan mir u Ukrajini. Radićemo sa svim Evropljanima, Amerikancima i Ukrajincima. Ovo je ključ", rekao je Makron.

Ali dok je britanski premijer Sir Kir Starmer rekao da je "spreman i voljan da (stavi) sopstvene trupe na teren ako je potrebno", druge zemlje su mnogo nevoljnije.

"Niko trenutno ne razmišlja o slanju trupa u Ukrajinu. Mir je i dalje veoma daleko i samo iz jednog razloga: Vladimira Putina", rekao je Hoze Manuel Albares, ministar spoljnih poslova Španije.

Poljski ministar spoljnih poslova Donald Tusk rekao je da Varšava nije spremna da šalje trupe u Ukrajinu, ali bi zadržala humanitarnu, logističku i vojnu pomoć koju je Kijevu pružala u protekle tri godine.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je kolegama liderima da okleva oko slanja evropskih trupa u Ukrajinu, rekavši da je to "najsloženija i najmanje efikasna" od različitih opcija.

Nemačka je rekla u ponedeljak da je prerano razgovarati o slanju svojih trupa u ratom razorenu Ukrajinu kao deo bilo koje potencijalne mirovne snage.

"Više puta smo ponavljali da, pre svega, moramo da sačekamo i vidimo da li će i kako će, nadamo se, doći do mira za Ukrajinu", rekla je zamenica portparola nemačke vlade Kristijane Hofman novinarima u Berlinu.

"Tada ćemo moći da razgovaramo o uslovima i kako to može da se sprovede", dodala je ona.

Švedska je rekla da ne isključuje slanje trupa u Ukrajinu ako bude potrebno, rekla je u ponedeljak ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard.

"Moramo prvo da pregovaramo o fer i održivom miru koji poštuje međunarodno pravo, koji poštuje Ukrajinu i koji pre svega obezbeđuje da se Rusija ne može samo povući i pregrupisati i napasti Ukrajinu ili neku drugu zemlju za nekoliko godina. Kada budemo imali takav mir, moraće da se održava i zato naša vlada ništa ne isključuje", rekla je ona.

Starmer je potvrdio da će se sledeće nedelje sastati sa Trampom u Vašingtonu i da će po povratku održati dalje razgovore sa evropskim liderima.

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je da je "otvorena za razgovore o mnogim različitim stvarima“, kao što je raspoređivanje trupa.

"Ali, takođe bih želela da naglasim da postoji zaista, zaista mnogo stvari koje treba da se razjasne pre nego što dođemo do ove situacije, jer govorimo o bezbednosti naših muškaraca i žena", dodala je ona.

Lideri su takođe razgovarali o opcijama za povećanje evropskih izdataka za odbranu i vojnih kapaciteta, kroz zajedničko finansiranje.

(Telegraf.rs)