Šta 8 ključnih igrača želi od pregovora o kraju rata: Odlučujuća nedelja za Ukrajinu, ona nije pozvana

Ovo bi mogla da bude odlučujuća nedelja za rat u Ukrajini, s dva niza na brzinu dogovorenih pregovora koji se održavaju u Parizu i Rijadu. Evropski čelnici sastali su se u Francuskoj dok traže odgovor na plan američkog predsednika Donalda Trampa da otvori pregovore s ruskim čelnikom Vladimirom Putinom o okončanju rata.

Ukrajina, na koju je Rusija pokrenula invaziju punog opsega pre gotovo tri godine - 24. februara 2022. - ne prisustvuje nijednom od ova dva događaja koja se tiču upravo njene sudbine. Kremlj trenutno kontroliše više od petine ukrajinske teritorije, uglavnom na jugu i istoku zemlje.

BBC je u ponedeljak doneo analize svojih dopisnika koje se bave temom čemu ključne sile nadaju da će proizaći iz ta dva dana intenzivne diplomatije, prenosi Jutarnji.

Sastanak evropskih čelnika u Parizu

Kada je pariško okupljanje u pitanju, u analizi stajališta Velike Britanije BBC-jev Hari Farli navodi kako se britanski premijer Kir Starmer uoči sastanka nadao da će biti most između evropskih čelnika i Bele kuće koja ih kritikuje zbog njihovih niskih izdvajanja za odbranu.

Velika Britanija

Starmer je ponudio da pošalje britanske snage na teren u Ukrajini i to je deo uloge koju London u tome želi igrati. Britanska vlada je insistirala na tome da uslovi svakog mirovnog sporazuma zavide od Ukrajini. To se promenilo nakon što je nova američka administracija signalizirala da je povratak na granice iz 2014. "nerealan".

Umesto toga, Starmer se sada nada da će mu se više evropskih zemalja u Parizu pridružiti u ponudi svojih snaga kako bi osigurali dogovor i tako sprečili ponovnu invaziju Rusije.

No, dok je britanski premijer u Parizu, u Vestminsteru traje rasprava o tome koliko bi država trebala trošiti na odbranu. Laburisti su obećali da će "pripremiti put" za povećanje izdvajanja za odbranu sa sadašnjih 2,3 posto BDP-a na 2,5 posto. Izvori iz sistema odbrane kažu da bi to bio značajan porast.

No, još uvek nema datuma kada bi se to moglo dogoditi, a mnogi ističu da je stvar postala hitna.

Nemačka

Kada je Nemačka u pitanju, Demijen Mekginis, dopisnik iz Berlina, navodi da to što samo nekoliko dana pre nacionalnih izbora kancelar Olaf Šolc takođe boravi u Parizu, pokazuje koliko su nemački čelnici uznemireni Trampovim pristupom Ukrajini.

Sve glavne stranke u Nemačkoj osudile su američke predloge da se mirovni sporazum postigne bez Ukrajine ili Evropske unije, dok krajnje desni i populistički levo političari pozdravljaju razgovore s Putinom i žele da Berlin prestane naoružavati Kijev.

No, ističe Mekginis, oni neće doći na vlast.

Dakle, kako god izgledala iduća nemačka vlada, nemačka podrška Ukrajini ostaće snažna, i to zato što politička elita u Berlinu shvata da bi loš dogovor - onaj kojim se potkopava ukrajinski suverenitet - bio katastrofalan za Nemačku.

S druge strane, imajući na umu ratna razaranja u nemačkim ratovima u 20. veku, glasači u Nemačkoj zaziru od militarizacije. Tokom poslednje tri godine, zemlja se uspešno oslobodila zavisnosti od ruskih energenata i znatno je povećala izdvajanja za odbranu. No, to je istovremeno teško pogodilo nemačku ekonomiju, a kasniji obračuni vezani uz proračun izazvali su kolaps nemačke vlade.

Stoga političari pokušavaju izbeći javne rasprave o teškim pitanjima, poput povećanja NATO-ovih ciljeva potrošnje na odbranu ili slanja nemačkih mirovnih snaga u Ukrajinu, barem dok ne prođu izbori.

Poljska

Poljska, pak, pruža snažnu i ključnu podršku Ukrajini od početka ruske invazije punog opsega i ključno je logističko središte za vojnu i humanitarnu pomoć koja dolazi u zemlju.

Varšava glasno ponavlja svoj stav i upozorava da se Rusiji ne može dopustiti da dobije rat koji je pokrenula jer bi tada sigurnost cele Evrope bila u pitanju. Stoga u poljskoj prestonici, kako piše Sara Rejnsford, dopisnica za istočnu Evropu iz Varšave, postoji zaprepašćenje što izgleda kao da SAD pristaje na ključne zahteve Moskve, čak i pre početka pregovora, budući da Poljska vrlo jasno vidi Rusiju kao agresora i opasnost.

Rusija je razlog zašto Poljska troši mnogo na vlastitu vojsku - sada već gotovo 5 posto BDP-a - i slaže se sa SAD-om po pitanju toga da bi ostatak Evrope trebao učiniti isto.

"Ako mi, Evropljani, sada ne uspemo potrošiti mnogo na odbranu, bićemo prisiljeni potrošiti 10 puta više ako ne sprečimo širi rat", napisao je poljski premijer Donald Tusk na X-u tokom puta na pregovore u Pariz.

Po pitanju slanja poljskih vojnika u Ukrajinu, kako bi pomogli u sprovođenju bilo kakvog eventualnog prekida vatre, vladini službenici su oprezni i za sada odbacuju tu mogućnost, što je učinio u ponedeljak i sam Tusk (op.a).

Nordijske i baltičke zemlje

Kada su u pitanju nordijske i baltičke zemlje, Danska je jedina nordijska država na sastanku u Parizu, no evropske diplomate su istakli da će ona zastupati interese svojih baltičkih suseda na istoku - Estonije, Latvije i Litvanije - koji svi graniče s Rusijom i osećaju se posebno ranjivima na svaki budući Putinov napad, piše Nik Bik, dopisnik iz Kopenhagena.

Inače, potresi izazvani drugim Trsmpovim mandatom već su prodrmali Dansku. Njegova ponovno izražena želja da preuzme Grenland, autonomnu dansku teritoriju, podstakla je dansku premijerku Mete Frederiksen prošlog meseca da krene na turneju po savezničkim evropskim prestonicama kako bi prikupila podršku u otporu.

U ponedeljak u Parizu Frederiksen ponovno prisustvovati na brzinu sazvanom sastanku kao odgovoru na Trampovo preoblikovanje transatlantskog sigurnosnog krajolika.

Frederiksen još nije krenula Starmerovim stopama obećavajući slanje mirovnih snaga na terenu u Ukrajini, no danski mediji citiraju ministra odbrane Troelsa Lunda Poulsena, koji je rekao kako on to ne isključuje, ali i da je još prerano govoriti o tome.

Francuska

Kada je Francuska u pitanju, predsednik Emanuel Makron sazvao je neslužbeni susret u ponedeljak - ne "samit", barem kako su insistirali tamošnji službenici - kako bi se pomoglo Evropi da koordinira odgovor na sve nenaklonjeniji stav Vašingtona prema evropskom kontinentu i na sve što proizlazi iz ubrzanih pregovora Bele kuće s Kremljom.

"Evropljani, dok razgovaramo, nisu koordinirani, ali to može biti cela poenta (ovog) samita u Parizu, a to je početak koordinacije... Jesmo li spremni? Odgovor je ne. Možemo li se pripremiti? Odgovor je da", rekao je francuski vojni stručnjak Fransoa Hajzbur, komentarišući potrebu da Evropa radi zajedno na pripremi mogućih mirovnih snaga za Ukrajinu, kako piše Endrju Harding, dopisnik iz Pariza. "Evropom duva vetar jedinstva kakav nije viđen od kovida", ocenuio je francuski šef diplomatije Žan Noel Baro.

U Francuskoj - zemlji koja je uvek na oprezu kada su u pitanju američki geopolitički manevri - trenutno vlada posebno nervozno raspoloženje, a naslovnice upozoravaju na novu "osovinu Tramp-Putin" koja će ostaviti po strani ili "napustiti" Evropu po pitanju rata u Ukrajini.

"U celoj Evropi bismo trebali biti u vanrednom stanju", upozorio je bivši premijer Dominik de Vilpen na nedavnoj konferenciji za novinare, optužujući "arogantnog" Trampa da pokušava "vladati svetom bez principa i poštovanja".

Sastanak ruske i američke delegacije u Saudijskoj Arabiji

Kada je u pitanju pozicija Rusije uoči sastanka u Rijadu, dopisnica ruske ispostave BBC-a u Parizu, Liza Fokht, ističe da je Putin od leta ponavljao da su njegovi glavni uslovi za početak pregovora o okončanju rata priznanje teritorija koje je Moskva okupirala u Ukrajini, ukidanje sankcija Rusiji i odbijanje zahteva Ukrajine za pridruživanje NATO-u.

Većina evropskih zemalja kategorički odbija ove zahteve. SAD je bio vrlo oprezan u raspravi o ustupcima koje bi Rusija mogla učiniti, iako su i Bela kuća i Pentagon naglasili da očekuju kompromise s "obe strane".

Prioritet Moskve, kako se navodi, očito je upravo susret u Saudijskoj Arabiji. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da bi "pre svega želeo poslušati" američke predloge o okončanju sukoba u Ukrajini. Što se tiče Evrope, u Kremlju ne vide smisla pozivati ​​je za pregovarački sto.

Putin je godinama tražio dijalog upravo sa SAD-om, državom koju krivi za početak rata u Ukrajini i koju smatra jedinom silom ravnopravnom Rusiji.

No, Moskva bi takođe možda mogla primiti na znanje Starmerove izjave o spremnosti Londona da pošalje mirovne snage u Ukrajinu, jer se po prvi put u nedelju dana rasprava vodi o potencijalnim ruskim, a ne ukrajinskim ustupcima, navodi Fokht. No, je li Rusija spremna na bilo kakve kompromise ostaje otvoreno pitanje, zaključuje dopisnica BBC-a.

Kada je SAD u pitanju, državni sekretar Marko Rubio i posebni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof biće na čelu američkog pregovaračkog tima u Rijadu, no glas odluke verovatno je udaljen više od 11900 kilometara, u Palm Biču na Floridi - onaj Donalda Trampa, kako piše dopisnik BBC-a Bernd Debusman Jr.

Uprkos raznim Trampovim javnim angažmanima poslednjih dana, jasno je da su pregovori s Rusijom oko sudbine Ukrajine bili iza kulisa bili u njegovom fokusu. Tramp je u nedelju rekao novinarima da je bio u toku s najnovijim razvojem događaja te da razgovori "napreduju".

Njegov kratkoročni cilj je zaustaviti borbe u Ukrajini. Dugoročno gledano, čini se da želi manje američkog uplitanja, s obzirom na to da je SAD Kijevu poslao oružje u vrednosti desetine milijardi dolara. Tramp se takođe zalagao za pristup retkim mineralima u Ukrajini u zamenu za pomoć ili čak kao kompenzaciju za podršku koju su SAD već pružile Ukrajini.

No, još nije rekao kako bi izgledala posleratna Ukrajina, što je upalilo zvona na uzbunu u Evropi. Takođe je istakao kako očekuje da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bude deo "rasprava", ali ne i razgovora u Rijadu. Rubio je, pak, izjavio da su razgovori u Saudijskoj Arabiji samo početak dužeg procesa koji će "očigledno" uključivati Evropu i Ukrajinu.

Ipak, te primedbe verovatno neće pružiti utehu američkim saveznicima koji su slušali Trampove komentare poslednjih nekoliko dana, zaključuje Bernd Debusman Jr.

Odgovarajući na pitanje BBC-ja u sredu, Tramp je rekao kako je sklon složiti se s procenom svog ministra odbrane da je povratak Ukrajine na granice pre 2014. nerealan, iako očekuje da bi Kijev mogao dobiti "nešto" od tih teritorija natrag. Za sada se čini da to rešenje nije prihvatljivo Zelenskom i ostatku ukrajinskog vođstva.

Ukrajina - ne učestvuje na pregovorima u Rijadu i Parizu

U međuvremenu, kako piše Marijana Matvejčuk, dopisnica BBC-a iz Kijeva, Ukrajina u Kijeva, Ukrajinci osećaju da im je budućnost neizvesna, kao što je to bila i u februaru 2022. godine.

Ukrajinci, navodi, žele mir, kako se ne bi budili uz zvukove sirena i kako ne bi gubili voljene na bojnom polju i u gradovima na prvoj liniji. Moskva je okupirala gotovo 25 posto teritorija Ukrajine, a odbrana zemlje imala je cenu od više desetina hiljada života njenih građana.

Kijev je u prošlosti insistirao na tome da svaki mirovni sporazum uključuje potpuno povlačenje ruskih snaga s ukrajinskog teritorija. To ne uključuje samo područja koja je Rusija okupirala tokom svoje gotovo trogodišnje sveobuhvatne ofanzive, već i crnomorsko poluostrvi Krim, koji je Rusija okupirala i nezakonito anektirala nakon 2014. godine, te regije Donjeck i Lugansk, gde je Rusija podržala proruske separatiste u borbama, takođe nakon 2014.

Ukrajinci takođe strahuju od mirovnog sporazuma poput onih iz 2014. ili 2015., kada su teške borbe prekinute, ali unakrsna vatra na granici i dalje je odnosila žrtve. Bez sigurnosnih garancija, kako se ističe, to bi značilo i mogućnost obnavljanja rata za desetak godina.

"Ukrajina smatra sve razgovore o Ukrajini bez Ukrajine takvima da ne daju rezultate i ne možemo priznati... dogovore o nama bez nas", rekao je ukrajinski predsednik o američko-ruskom sastanku.

Bez obzira na format bilo kakvih mirovnih pregovora, Ukrajinci žele učestvovati u odlučivanju o vlastitoj budućnosti. Mnogi u Ukrajini na prethodne mirovne dogovore s Moskvom gledaju kao da su samo utrli put ruskoj invaziji punog opsega. Stoga Ukrajina strahuje da bi bilo kakav dogovor bez njih mogao dovesti do treće runde rata.

(Telegraf.rs)