Svi bruje o upitniku koji je Tramp poslao evropskim saveznicima, šef NATO-a tvrdi: "Nisam ga video!"

Bezbednosna konferencija u Minhenu počinje svoj treći i poslednji dan u nedelju, a raspravom dominira smer nove američke administracije u ukrajinskom ratu i sporovi oko evropskog učestvovanja u pregovorima za mir.

Evropska sigurnosna arhitektura, brže pristupanje balkanskih zemalja EU-u i konkurentnost Evrope na dnevnom su redu poslednjeg dana međunarodnog skupa u glavnom gradu Bavarske, navodi nemačka novinska agencija dpa.

Preporučujemo

Prvog dana konferencije američki potpredsednik Džej Di Vens oštro je kritikovao evropske saveznike optuživši ih za ograničavanje slobode izražavanja i ugrožavanje demokratije.

Između ostalog, kritikovao je isključenje krajnje desnog Saveza za Nemačku (AfD) i populističkog Saveza Sahra Wagenknecht (BSW) sa sigurnosne konferencije te se uopšteno usprotivio isključenju stranaka.

Predstavnici nemačke vlade su to odbacili.

G7 pruža "nepokolebljivu podršku Ukrajini"

Na marginama sigurnosne konferencije sastali su se ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) vodećih industrijalizovanih zemalja u subotu i potvrdili svoju "nepokolebljivu podršku Ukrajini".

"Članovi G7 razgovarali su o razornom ratu Rusije u Ukrajini", rekli su ministri u zajedničkoj izjavi.

"Naglasili su svoju predanost zajedničkom radu kako bi pomogli postizanju trajnog mira i snažne i prosperitetne Ukrajine te ponovno potvrdili potrebu za razvojem čvrstih sigurnosnih jamstava kako bi se osiguralo da rat neće ponovo početi."

Sastanku najviših diplomata SAD-a, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Kanade, Japana i Italije te EU-a prisustvovao je i ukrajinski ministar spojnih poslova Andrij Sibiha.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajina se uz podrškju Zapada gotovo tri godine brani od ruske invazije.

Zemlje G7 pružile su vojnu i finansijsku podršku Kijevu, uključujući stavljanjem Ukrajini na raspolaganje ruske državne imovine zamrznute na Zapadu.

U saopštenju od subote nisu isključene nove sankcije Rusiji.

"Sve nove, dodatne sankcije nakon februara trebale bi da budu povezane s tim hoće li Ruska Federacija ući u stvarne, dobre napore za trajno okončanje rata protiv Ukrajine koji će Ukrajini pružiti dugoročnu sigurnost i stabilnost kao suverenoj, nezavisnoj zemlji", stoji u zajedničkoj izjavi.

"Članice G7 ponovno su potvrdile svoju nepokolebljivu podršku Ukrajini u odbrani njene slobode, suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta."

Države su se takođe obavezale na podršku trajnom miru na Bliskom istoku. Oni su podržali sporazum dogovoren između Izraela i palestinske militantne organizacije Hamas, koji predviđa prekid vatre i oslobađanje talaca koje drži Hamas.

Takođe su pozvali na povećanje humanitarne pomoći ratom razorenom Pojasu Gaze.

Evropski samit o Ukrajini

Jelisejska palata objavila je da evropski čelnici planiraju održati poseban samit u Parizu o sukobu u Ukrajini kao odgovor na planove američkog predsednika Donalda Trampa da okonča rat.

"U toku su razgovori vodećih evropskih političara o mogućem neformalnom susretu, ali ništa još nije finalizovano", saopštili su iz jelisejske palate.

Nisu želeli potvrditi hoće li se samit održati u nedelju ili ponedeljak u Parizu.

Čelnici zemalja EU-a i Ukrajine opiru se pristupu Vašingtona koji želi sam pregovarati s Rusijom da se okonča rat i insistiraju na tome da bi i oni trebalo da budu deo pregovora za mirno rešenje sukoba koji besni već gotovo tri godine.

Američki predsjednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su telefonom u sredu i složili se započeti pregovore o okončanju rata "odmah", podižući uzbunu među Ukrajinom i njenim evropskim partnerima zbog potencijalnog zaobilaženja u mirovnim pregovorima.

SAD od Evrope traži da izvesti o vojnim kapacitetima za Ukrajinu

Američka vlada zatražila je od evropskih saveznika da izvesti kakvo bi oružje, trupe i sistemi oružja mogli dati kao deo sigurnosnih jamstava za okončanje ruskog rata u Ukrajini.

Zemlje su upitane koliko bi vojnika mogle poslati u Ukrajinu za mirovne snage ili programe obuke za održavanje mira nakon završetka sukoba, kao i konkretne predloge o tome kako bi izgledao mirovni aranžman predvođen Evropom.

Trampova administracija rekla je da bi, ako se postigne mirovni sporazum u Ukrajini, Evropljani trebalo da preuzmu odgovornost za osiguranje da Rusija više ne napadne Ukrajinu, naglašavajući da SAD neće rasporediti mirovne snage u Ukrajini.

Glavni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je na marginama Minhenske sigurnosne konferencije da je svestan da je takav upitnik poslat, iako ga on sam nije video.

Čelnik NATO-a rekao je da može u potpunosti razumeti da bi dostava takvih podataka mogla pridoneti mirovnim naporima, pomoći u fokusiranju razgovora i bila bi korak prema dobijanju mesta za evropske vlade za pregovaračkim stolom.

(Telegraf.rs)