Džej Di Vens šokirao govorom u Minhenu: Napao Evropu zbog slobode govora i migracija

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izneo je oštre kritike na račun evropskih demokratija, rekavši da najveća pretnja kontinentu ne dolazi od Rusije i Kine, već "iznutra".

Očekivalo se da će Vens iskoristiti govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da se osvrne na moguće pregovore o okončanju rata u Ukrajini, prenosi BBC.

Međutim, većinu vremena proveo je optužujući evropske vlade – uključujući i britansku – da odustaju od svojih vrednosti i ignorišu zabrinutost birača po pitanju migracija i slobode govora.

Njegov govor dočekan je tišinom u sali, a kasnije su ga osudili brojni političari na konferenciji. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da je takav nastup "neprihvatljiv".

Vens je ponovio stav administracije Donalda Trampa da Evropa mora da "preuzme mnogo veću odgovornost za sopstvenu odbranu".

Rat u Ukrajini bio je samo usputno pomenut, pri čemu je Vens rekao da se nada postizanju "razumnog rešenja", nakon što je predsednik SAD Donald Tramp ranije ove sedmice iznenada objavio da su on i ruski predsednik Vladimir Putin dogovorili početak mirovnih pregovora.

Međutim, ostatak Vensovog govora bio je fokusiran na pitanja kulturnih sukoba i ključne teme Trampove kampanje za predsedničke izbore u SAD, što je odstupanje od uobičajenih rasprava o bezbednosti i odbrani na ovom godišnjem skupu.

On je optužio evropske zvaničnike da guše slobodu govora, okrivio kontinent za masovne migracije i optužio njegove lidere da se povlače pred "nekim od svojih najosnovnijih vrednosti".

Šef spoljne politike EU Kaja Kalas opisala je Vensa kao nekoga ko "pokušava da izazove sukob" s Evropom, domom nekih od najbližih saveznika SAD.

Bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Makfol rekao je za Politiko da su Vensove izjave "uvredljive" i "činjenično netačne".

Tokom svog 20-minutnog govora, Vens je izdvojio nekoliko evropskih država, uključujući i Veliku Britaniju.

Pomenuo je sudski slučaj u kojem je vojni veteran osuđen jer je tiho molio ispred klinike za abortus, čime je prekršio pravilo o 150-metarskoj "sigurnosnoj zoni" oko objekta.

Ova zona, uvedena u oktobru 2022, zabranjuje bilo kakve aktivnosti za ili protiv abortusa, uključujući proteste, uznemiravanje i bdenja.

Međutim, Vens je tvrdio da su "osnovne slobode britanskih vernika, posebno hrišćana", ugrožene.

Devet dana pre napetih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, dotakao se i žestoke debate u toj zemlji o održavanju tzv. "zaštitnog zida" protiv saradnje sa krajnje desničarskom strankom Alternativa za Nemačku (AfD).

U decenijama nakon što je demokratija obnovljena u Nemačkoj posle poraza nacista, postignut je konsenzus među glavnim političkim partijama da se ne sarađuje sa ekstremno desnim grupama.

"Demokratija počiva na svetom principu da glas naroda ima značaj", rekao je Vens. "Nema mesta za zaštitne zidove. Ili podržavate taj princip ili ne."

Kandidatkinja AfD-a za kancelara, Alis Vajdel, kasnije je podelila delove njegovog govora na društvenoj mreži X, nazvavši ga "izvanrednim". Prema izveštaju nemačkog javnog servisa ZDF, njih dvoje su se navodno sastali nakon govora.

U svom obraćanju, ministar Pistorijus direktno se osvrnuo na Vensove izjave, rekavši: "Američki potpredsednik je doveo u pitanje demokratiju u celoj Evropi."

"On govori o uništenju demokratije", dodao je Pistorijus. "A ako sam ga dobro razumeo, upoređuje stanje u delovima Evrope s onim u autoritarnim režimima... To je neprihvatljivo."

Vens se takođe osvrnuo na predsedničke izbore u Rumuniji, koji su poništeni u decembru nakon što su deklasifikovani dokumenti sugerisali da su bili meta ruskog državnog mešanja.

On je na konferenciji izjavio: "Ako vaša demokratija može biti uništena sa nekoliko stotina hiljada dolara potrošenih na digitalne oglase iz strane zemlje, onda i nije bila baš jaka od samog početka."

Rumunski premijer Marsel Čolaku odgovorio je rekavši da njegova zemlja ostaje "branilac demokratskih vrednosti koje Evropa deli sa SAD".

"Sve rumunske vlasti su posvećene organizaciji slobodnih i fer izbora, osnaživanju građana i garantovanju slobode glasanja", napisao je na mreži X.

Kasnije, Vens se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na marginama konferencije, koja se inače uglavnom bavila ruskom invazijom.

Tokom sastanka, Zelenski je rekao da je potrebno više rada na planiranju okončanja sukoba, dok je Vens ocenio da su imali "plodan" razgovor.

Tramp je ranije rekao da će američki, ruski i ukrajinski zvaničnici održati sastanak u Minhenu, ali je Moskva saopštila da ne šalje delegaciju na samit.

(Telegraf.rs)