Donald Tramp zaista može da ostvari trajni mir u Ukrajini, evo i na koji način

Američki predsednik Donald Tramp izjavio da je započeo saradnju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi odmah okončao rat između Ukrajine i Rusije. Međutim, da bi to postigao, moraće da razmišlja i deluje izvan stereotipa uskih neoliberalskih i neokonzervativnih razmišljanja koji su vladali u posthladnoratovskoj eri.

Tramp je upozorio da, ako uskoro ne bude postignut sporazum o primirju, neće imati drugi izbor osim da uvede carine, poreze i sankcije na "bilo šta što Rusija prodaje Sjedinjenim Američkim Državama i raznim drugim zemljama", objavio je portal The Hill u analizi koju prenosimo.

Preporučujemo

"Možemo to uraditi na lak način, ili na težak, a lakši način je uvek bolji. Došlo je vreme da postignemo dogovor. Više ne bi trebalo da se izgubi nijedan ljudski život", rekao je Tramp.

Ako se odluči za teži put, Tramp bi mogao da iskoristi novostečenu stratešku poziciju SAD u globalnim energetskim tržištima. Mogao bi da uvede brojne oštrije nenovčane sankcije i pritiske, poput uvođenja strožih sankcija na TNG (tečni naftni gas) iz Rusije, što bi moglo dovesti do dalje eskalacije.

Ako se odluči za blaži pristup, Tramp bi mogao da obeća ukidanje sankcija Rusiji kao pregovaračku kartu u pregovorima o primirju i miru između Rusije i Ukrajine. I ako Kijev bude protiv, SAD bi mogle zapretiti smanjenjem vojne i/ili finansijske pomoći.

Čini se da je malo verovatno da će blaži pristup ukidanja sankcija uspeti da ubedi Moskvu da zaustavi rat. Moskva će igrati "oštro", osim ako SAD ne preduzmu korake da redefinišu celu NATO-Rusku vezu i deluju da obezbede uspostavljanje neutralne, nenuklearne Ukrajine.

Sjedinjene Države su dovele sebe u ćorsokak stalnim zahtevima za neograničenim širenjem NATO od kraja Hladnog rata, zasnovanim na lažnoj tvrdnji da je NATO "jedina opcija". Suprotno optimizmu administracija Bila Klintona i drugih, bilo je očigledno da će širenje NATO izazvati rusko reagovanje u nekom trenutku u budućnosti. Na to su upozoravali osnivači politike američkog Hladnog rata, Džordž Kenan i Pol Nica, između ostalih, koji su se protivili neograničenom širenju NATO.

Da bi sačuvala obraz, bez nužnog priznavanja da je bilo pogrešno širiti NATO, SAD bi mogle da tvrde da nije bilo dovoljno konsenzusa unutar same Ukrajine za pristupanje NATO. Kada je Ukrajina prvi put proglasila nezavisnost 1991. godine, proglasila je neutralnost. Zatim je ušla u vrlo necivilizovanu razvod sa Ruskom Federacijom, u kojem su i Vašington i Moskva (s pravom) pritisnuli Kijev 1994. da se odrekne nuklearnog oružja, koje je ostalo na ukrajinskoj teritoriji nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Vašington sada može da predloži da postoje i drugi načini za dovođenje Evrope, Ukrajine i Rusije u produktivniju saradnju - Uspostavljanjem neutralne, nenuklearne Ukrajine. Postoje održive sigurnosne alternative za Ukrajinu , osim pristupanja NATO ili raspoređivanja nuklearnog oružja, kako je predložio predsednik Volodimir Zelenski.

Da bi se postigao održiv mir, SAD bi trebalo da koordiniraju sa velikim i regionalnim silama koje su najviše pogođene ratom Rusije i Ukrajine, u bilateralnim i multilateralnim diplomatskim naporima, kako bi i Moskvi i Kijevu pokazale da je dalji sukob neproduktivan, dok bi ustupci doneli obostrane koristi. Tramp će morati da dobije podršku Indije, Turske, Brazila, Italije, Mađarske, Slovačke, Izraela, Saudijske Arabije, UAE i Katara, između ostalog. Saradnja sa Pekingom je ključna zbog njegovog političkog i ekonomskog uticaja na Moskvu.

Švajcarska, Slovačka i Srbija, kao i UAE i Saudijska Arabija, razmatrane su kao mogući domaćini bilateralnih mirovnih pregovora između Trampa i Putina. Bilo koja od ovih država mogla bi da igra ulogu u različitim dimenzijama multilateralnog pregovaračkog procesa koji uključuje sporove u vezi sa baltičkim državama, ruskim Kalinjingradom, Transnistrijom i Moldavijom, na primer, pored Ukrajine.

Primirje mora da ostavi otvorenu mogućnost za eventualne teritorijalne kompromise nakon što je Moskva zauzela oko 20 odsto ukrajinske teritorije. S druge strane, Kijev je pokazao sposobnost da vrši pritisak na rusku pomorsku moć na Krimu i Azovskom moru, pored toga što je do sada zadržao rusku teritoriju u Kurskoj oblasti. Iako nije realno da Ukrajina vrati svoje granice iz 2014. godine, ako pregovori budu uspešni, ipak bi moglo biti moguće uključiti teritorijalne razmene, kako je sugerisao Zelenski.

Kako postići održiv mir?

Da bi se postigao održiv mir nakon primirja, biće potrebno rasporediti međunarodne mirovne snage (prihvatljive za Kijev i Moskvu, naravno) iz neutralnih država, kao što su Indija, Južna Afrika, Turska, Brazil ili Saudijska Arabija, ili više neutralnih evropskih zemalja, uključujući Mađarsku, Slovačku i Italiju. Ove nenasilne mirovne snage trebalo bi da nadgledaju povlačenje trupa, razmenu zatvorenika, tampon zone i primenu primirja, pod generalnim mandatom Ujedinjenih nacija ili Organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi.

Mirovno rešenje treba na kraju da omogući buduće teritorijalne kompromise, a eventualno bi moglo da uključuje zajednički ili međunarodni suverenitet nad spornim područjima. Međunarodni razvojni i energetski projekti u regionu Crnog mora, uključujući investicije SAD, Evrope, Rusije, Kine, Indije i drugih u retke minerale i ključne sirovine. To bi moglo da pomogne u podršci ratnim reparacijama, mirovnim snagama i obnovi.

Istovremeno, sa međunarodnim snagama i nekim evropskim snagama raspoređenim u Ukrajini, Vašington i Moskva trebalo bi da pokušaju da preoblikuju evropsku i globalnu bezbednosnu saradnju i započnu uspostavljanje mera za izgradnju poverenja i bezbednosti širom istočne Evrope, a možda i u drugim konfliktnim zonama.

Vašington i Moskva trebalo bi da započnu ozbiljnu diskusiju o tome kako bi budući sporazumi o strateškom naoružanju mogli da obuhvate sve oblike američkog i ruskog naoružanja. Takođe bi trebalo da razmotre "mehanizam transparentnosti" kako bi se rešili ruski prigovori u vezi sa raspoređivanjem američkih i NATO raketnih odbrana i druge NATO vojne infrastrukture.

Mogućnost zajedničke kontrole SAD i Rusije nad sistemima raketne odbrane, o kojoj je govorio bivši predsednik Barak Obama, takođe bi trebalo ponovo razmotriti. Jedan od ciljeva trebalo bi da bude smanjenje interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), kao i eliminacija srednjeg i kratkog dometa nuklearnog naoružanja.

Garancija ukrajinske neutralnosti, uz raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga i evropskih i globalnih sporazuma o naoružanju, može poslužiti kao podsticaj Rusiji da okonča rat. Sa svoje strane, Kijev bi dobio snažnu bezbednosnu garanciju od SAD, Evropljana i drugih država koje podržavaju raspoređivanje međunarodnih mirovnjaka u ključnim spornim regionima - dok, i ako, Moskva i Kijev ne postignu potpuno rešenje.

Korišćenjem diplomatije, ekonomskih podsticaja, međunarodnih razvojnih projekata i bezbednosnih garancija koje uključuju i evropske i neevropske mirovne snage, moglo bi biti moguće da Trampova administracija posreduje u postizanju održivog mira koji stabilizuje neutralnu, nenuklearnu Ukrajinu, preoblikuje odnose NATO i Rusije i uspostavi novu globalnu bezbednosnu arhitekturu.

Samo održivo mirovno rešenje između Ukrajine i Rusije može sprečiti da ovaj konflikt dovede NATO i Rusiju u direktnu konfrontaciju.

Autor analize je Hal Gardner, profesor emertus Istorije i politike na Američkom univerzitetu u Parizu. Autor je knjiga "Put ka alternativnoj tansatlantskoj strategiji", "Trapov svetski rat" i "Krim, globalno suparništvo i osveta istorije".

(Telegraf.rs)