Pogledajte koliko je oštećena kupola iznad Černobilja

Ruski dron uradio je u kupolu koja je postavljena iznad uništenog reaktora nuklearne elektrane u Černobilju.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je video na kom se vidi koliko je oštećena unutrašnjost kupole.

"Ukrajina je izgradila ovo sklonište zajedno sa drugim zemljama u Evropi i svetu. Zajedno sa Amerikom, sa svima koji žele bezbednost za ljude. Jedina država na svetu koja može da napada takve objekte, da zauzima teritoriju na kojoj su nuklearne elektrane i vodi neprijateljstva, ne vodeći računa o posledicama je Rusija. To je teriristička pretnja za ceo svet", napisao je Zelenski.

Predsednik je dodao da je kupola oštećena udarom drona sa visokoeksplozivnom bojevom glavom.

Požar na objektu je ugašen. Trenutno nivo radijacije nije povećan, ali stručnjaci redovno mere i prate situaciju.

Prema prvim informacijama, šteta na kupoli je značajna.

Usled ruskih napada pokvaren je jedan od dva dalekovoda koji obezbeđuju struju privremeno okupiranoj nuklearnoj elektrani Zaporožje. Zbog toga je ta nuklearka ponovo bila na ivici nestanka, a obnova struje biće moguća tek kada se poboljša bezbednosna situacija na toj teritoriji.

Šef kabineta predsednika Andrij Jermak je na svom Telegram kanalu objavio fotografije na kojima se jasno vide posledice udara.

IAEA je potvrdila napad uz navode da je njihov tim noćas čuo eksploziju na mestu nuklearne elektrane u Černobilju.

Ova kupola je izgrađena pre gotovo četiri decenije kroz međunarodnu saradnju da zadrži ostatke černobiljske katastrofe 1986. godine. Kupola je dizajnirana da spreči curenje radijacije i zaštiti lokaciju od opasnosti po životnu sredinu.

Podsetimo, u Černobilju se 26. aprila 1986. dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji kada je eksplodirao reaktor broj 4 u nuklearnoj elektrani "Vladimir Iljič Lenjin" u tadašnjem Sovjetskom Savezu (današnja Ukrajina).

Eksplozija se dogodila tokom testiranja sigurnosnog sistema, usled kombinacije lošeg dizajna reaktora i grešaka operatera.

Eksplozija je izazvala ogroman požar i oslobađanje radioaktivnih čestica u atmosferu, koje su se proširile širom Evrope. Najviše su bile pogođene Ukrajina, Belorusija i Rusija. Hiljade ljudi je evakuisano iz obližnjeg grada Pripjata, ali prekasno da bi se izbeglo izlaganje radijaciji.

Direktne posledice uključuju smrt radnika i vatrogasaca, dok su dugoročne posledice obuhvatile povećan broj obolelih od raka, ekološku kontaminaciju i trajnu zabranu naseljavanja u Černobiljskoj zoni isključenja.

Katastrofa u Černobilju imala je globalne posledice, dovela je do promene nuklearnih politika i standarda bezbednosti, kao i do raspada poverenja u sovjetsku vlast, što je doprinelo kasnijem raspadu SSSR-a.

(Telegraf.rs)