Gensek NATO priprema Evropu na najgore: "Ako to ne učinite, učite ruski ili se selite na Novi Zeland"

Dogovor o početku pregovora o "miru" u Ukrajini, postignut bez direktnog učešća evropskih lidera, izazvao je strah da bi kontinent mogao da se suoči sa rešenjem koje ignoriše njegove bezbednosne interese i dugoročnu stabilnost.

Nakon telefonskog razgovora između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, Evropa se našla u stanju neverice. Dogovor o početku pregovora o "miru" u Ukrajini, postignut bez direktnog učešća evropskih lidera, izazvao je strah da bi kontinent mogao da se suoči sa rešenjem koje ignoriše njegove bezbednosne interese i dugoročnu stabilnost, piše Večernji list.

Evropski lideri izrazili su duboku zabrinutost zbog mogućnosti da Tramp i Putin postignu sporazum koji bi bio na štetu Ukrajine i Evrope. Litvanski ministar odbrane Dovile Šakaliene nazvao je takav scenario "smrtonosnom zamkom", upozoravajući da Evropa ne sme da padne pod iluziju da će dvojica lidera pronaći rešenje za sve. Slične strahove izrazili su i drugi evropski zvaničnici, uključujući nemačkog ministra odbrane Borisa Pistoriusa, koji je izrazio žaljenje što su određeni ustupci Moskvi, poput isključivanja članstva Ukrajine u NATO, napravljeni još pre početka pregovora. Francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornu upozorio je na "mir kroz slabost".

Ključni problem za evropske sile je njihovo isključivanje iz pregovaračkog procesa. Bela kuća je jasno stavila do znanja da, barem za sada, ne planira uključivanje evropskih zemalja u razgovore. Ovakav pristup izazvao je oštre reakcije širom kontinenta. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok naglasila je da je "mir u Evropi u pitanju" i da Evropljani moraju biti uključeni.

Brojni evropski zvaničnici, uključujući one iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke, insistiraju na tome da Evropa mora biti deo svih budućih pregovora o Ukrajini, ističući da će svako rešenje imati direktne posledice na njihovu bezbednost. Kako je izjavio britanski ministar odbrane Džon Hili: "Ne može biti pregovora o Ukrajini bez Ukrajine. A glas Ukrajine mora biti u centru svih razgovora."

Američki ministar odbrane Pit Hegset dodatno je podigao tenzije izjavama da je povratak Ukrajine na granice pre 2014. nerealan i da članstvo Kijeva u NATO nije deo mirovnog rešenja. Ove izjave, zajedno s Trampovim razgovorom s Putinom, protumačene su kao ustupci Moskvi i izazvale su slavlje u Rusiji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je stav trenutne američke administracije "mnogo privlačniji". Ruski mediji i zvaničnici slavili su razgovor kao trijumf, sugerišući da je Tramp "potpisao smrtnu presudu" ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.

Sam Zelenski je, nakon razgovora s Trampom, izjavio da "niko ne želi mir više od Ukrajine" i da su zajedno sa SAD dogovorili sledeće korake. Međutim, ukrajinski lider jasno je naglasio da Ukrajina neće prihvatiti nikakve sporazume postignute bez njenog učešća. Ukrajinski vojnici na terenu izražavaju skepticizam prema pregovorima, s obzirom na nepomirljive zahteve Rusije i Ukrajine, te ističu da se situacija možda može rešiti samo silom. Istovremeno, ukrajinska vojska očajnički treba zapadnu vojnu pomoć.

Brzi razvoj događaja i isključivanje Evrope iz pregovora o Ukrajini ozbiljno su narušili transatlantske odnose. Evropski lideri planiraju "iskren i zahtevan dijalog" s američkim zvaničnicima na predstojećoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Iako generalni sekretar NATO Mark Rute pokušava da umanji razlike unutar saveza, naglašavajući da postoji "jasna konvergencija" oko ključnih tačaka, jasno je da su tenzije velike.

Evropske zemlje, predvođene Francuskom, Nemačkom i Velikom Britanijom, insistiraju na svom mestu za pregovaračkim stolom, naglašavajući da će upravo one morati da sprovedu sve bezbednosne garancije dogovorene u mirovnom sporazumu. Budućnost Evrope i njeni odnosi sa Sjedinjenim Državama u velikoj meri zavise od ishoda ovih pregovora i sposobnosti evropskih sila da se izbore za svoje interese.

Trampova doktrina "Amerika prva" sada u potpunosti oblikuje američku spoljnu politiku, a njegov pristup savezništvima i međunarodnim pitanjima usmeren je isključivo na finansijsku isplativost. Generalni sekretar NATO Mark Rute nedavno je upozorio Evropski parlament da Evropljani moraju povećati izdvajanja za vojsku. "Ako to ne učinite, učite ruski ili se selite na Novi Zeland", rekao je.

Novi američki ministar odbrane Pit Hegset formalizovao je Trampov zahtev da članice NATO troše 5% BDP-a na odbranu i najavio da će SAD dati prioritet rastućem sukobu s Kinom i sigurnosti sopstvenih granica nad evropskim pitanjima. "Sjedinjene Države više neće tolerisati neuravnotežen odnos koji podstiče zavisnost", izjavio je novi šef Pentagona.

Prvi test ove nove američko-evropske realnosti doći će u kontekstu Ukrajine. Tramp je najavio da će pregovori o okončanju rata u Ukrajini početi "odmah" nakon njegovog razgovora s Putinom. Međutim, Zelenski nije bio uključen u ove razgovore, što je ozbiljan signal za Kijev.

Moguće rešenje moglo bi da prati model podele Nemačke nakon Drugog svetskog rata – s ruskim okupiranim teritorijama pod trajnom kontrolom Moskve, dok bi ostatak Ukrajine ostao demokratski. Zapadnom delu bi možda bilo dozvoljeno da se pridruži EU, ali bez članstva u NATO.

Takvo rešenje priziva okrutnu istorijsku ironiju. Putin, koji je kao KGB-ov oficir u Drezdenu očajnički posmatrao raspad Sovjetskog Saveza, sada bi mogao da stvori novu Istočnu Nemačku u srcu Evrope – i to uz pomoć Amerike.

(Telegraf.rs)