Čovek koji je službovao u Beogradu stoji iza obuke ukrajinskih vojnika: Čeka li Evropu novi rat?

Poruka američkog ministra odbrane Pita Hegseta da Evropa više ne može da računa na Sjedinjene Države da će je zaštititi u slučaju napada Rusije i da stari kontinent mora da preuzme odgovornost za podršku Kijevu izazvala je veliku pometnju u Briselu, uoči početka Bezbednosne konferencije u Minhenu gde će se predstojećeg vikenda odlučivati o sudbini Ukrajine koja je skoro pune tri godine na meti ruske invazije.

Dok se poruka šefa Pentagona da "Ukrajina ne može da računa na povratak na granice od pre 2014. godine", analizira u ministarstvima odbrane članica Evropske unije, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za Telegraf.rs da zaokret Amerike predstavlja "očekivani razvoj situacije i da je neko to morao da kaže":

Preporučujemo

"Sve vreme ova promena američke politike visi u vazduhu i naravno da ostvarenje radikalnih ambicija Kijeva nije izvesno. Kao što ni ruske radikalne ambicije nisu realne, još su manje realne ukrajinske o povratku Krima. Jednostavna definicija glasi da je očekivati radikalni razvoj situacije u korist Ukrajine, to bi podrazumevao vojni poraz Rusije. Ali to nije realan scenario. On nijednog momenta nije bio realan ali su na Zapadu smatrali da je politički korektno da se o toj temi ne govori otvoreno. Ali sad kada se ulazi u početnu fazu pregovora o primirju normalno je da neko to mora da kaže, a jedini ko ima autoritet to da učini su Amerikanci. Oni su sad jasno rekli 'Pobugu, ljudi taj plan nije ostvariv'. Ne može se očekivati da će neko drugi da ratuje za vas".

Jedna od najvećih promena u stavu zvaničnog Vašingtona jeste da se Velikoj Britaniji prepušta rukovođenje i kordinacija dostavljanja vojne pomoći Ukrajini, što je do sada bio glavni zadatak administracije Džozefa Bajdena. Samo po sebi, nameće se pitanje - Da li Britanija ima kapacitet da na tom mestu zameni Ameriku? A naš sagovornik u to uopšte ne sumnja.

"Da, Velika Britanija ima kapacitet i do sada je pokazala vrlo veliku privrženost ukrajinskoj ideji. Ne bi trebalo zaboraviti da su upravo Bitanci bili ti koji su godinama pre rata, između 2014. i 2022. pripremali i obučavali ukrajinsku vojsku. Oni su odigrali ključnu ulogu u stvaranju podoficirskog kora u formiranju lanca rukovođenja i komandovanja, za koji sad vidimo da se pokazao efikasnim. Jer, pre svega ko je 2022. godine mogao očekivati da će Ukrajinci stvoriti stabilnu liniju fronta".

Iza toga stoje upravo Britanci, siguran je naš sagovornik:

"Jedno vreme šef te misije koja je obučavala Ukrajince bio je Vilijam Ingliš, koji je osam godina bio britanski vojni ataše u Beogradu. U toj misiji su bili angažovani kadrovi iz brojnih NATO zemalja, pa čak i naši penzionisani oficiri, iako se o tome nije pričalo. Godinama su oni radili na obuci ukrajinske vojske. To se nastavilo i tokom rata i pokazalo se da Britanci imaju vrlo snažne motive i pokazali su visok nivo negativnog raspoloženja prema Rusiji, koji se može opisati kao rusofobija. Velika Britanija je vrlo pouzdana što je najvažnije. To je zemlja koje je odlučna da svojim političkim, diplomatskim, vojnim i obaveštajnim resursima podrži Ukrajinu, što su pokazali i tu ne verujem da će doći do bilo kakve promene".

Poslednje alarmanto upozorenje danskih obaveštajaca ukazuje da će Rusija za pet godina biti spremna za novi veliki rat u Evropi ako se sukob u Ukrajini zamrzne ili okonča. Za Radića je ovo potpuno legitimno jer se radi o "scenariju koji lebdi u vazduhu":

"Ni primirje ne rešava trajno odnose između Zapada i Rusije. U ovom trenutku mi ne vidimo ni jedan ostvariv scenario stvarne normaliacije odnosa. Imaćemo vruću liniju razdvajanja gde u svakom trenutku može da se nešto dogodi. Rusija je prešla na ratne staze i duh nacije se promenio. Svaki scenario je moguć ali insistiranje na potencijalnom nastavku agresivnog ponašanja Rusije treba posmatrati u kontekstu pritiska Amerikanaca na evropske saveznike, koje pokušavaju da privole da ulože mnogo više u svoju odranu".

U prvom mandatu je američki predsednik Tramp izazvao buru tražeći od NATO članica da izdvajaju dva odsto BDP na odbranu, a sada je zahtev da se izdvaja pet odsto...

"U kontekstu gde samo par zemalja to ostvaruje, a dobar deo NATO nije došao ni do dva odsto BDP naravno da se američki pritisak nastavlja. Amerika želi da stvori pritisak. Oni će reći 'Ljudi u pitanju je vaša odbrana, vi ćete biti ugroženi. Da li vi zaista očkujete da treba da dođe američka divizija da reši vaš problem ili će vaša izvršna vlast novac i dalje da usmerava ka socijalnoj politici. Njima je bolje da se pripremaju za naredne naredne izbore i stvaraju pozitivnu sliku o političarima koji vode državu. To je glavni problem. Vojske u Evropi su marginalizovane i naravno da je političarima bilo mnogo lakše da troše novac na stvaranje lepše slike o sebi nego na tenkove", zaključuje Radić.

(Telegraf.rs)