Ukrajina tvrdi da postoje dva načina da se zaštite od Rusije: Zašto je nuklearno oružje neće spasiti?

Čak i pre početka ruskog rata u Ukrajini, ukrajinska vlada je istakla da postoje dva načina da zaštite Ukrajinu od Rusije: članstvo u NATO ili posedovanje nuklearnog oružja.

Stav Ukrajine o nuklearnom odvraćanju je donekle omekšao. Međutim, predsednik Volodimir Zelenski je uputio isti zahtev i krajem 2024. godine. Prema njegovim rečima, Ukrajina mora da ima ili nuklearno oružje ili vojnu alijansu.

Preporučujemo

Prema analizi Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), Ukrajini bi prvo trebalo više od jednog nuklearnog oružja ako želi da stvori kredibilno nuklearno odvraćanje. Pored toga, nuklearno oružje mora da bude zaštićeno od ruskih napada, što bi od Ukrajine zahtevalo da ima rezervne sisteme i otpornost.

Aleksander Bolfras, strateški direktor IISS, rekao je da se Ukrajina suočava sa tehničkim i političkim izazovima u skladištenju nuklearnog oružja u svojoj zemlji i njegovom korišćenju kao sredstvo odvraćanja.

Nuklearno oružje bi trebalo da bude bezbedno i od ruskih napada. Ukrajina, na primer, nema potrebne rezervne sisteme ili resurse, na primer, da zameni infrastrukturu koju je bombardovala Rusija.

Infrastrukturni nedostaci

Od početka rata u Ukrajini, bilo je nekoliko situacija u kojima Ukrajina nije bila u stanju da zameni ili popravi svoju infrastrukturu ili energetske sisteme. Održavanje nuklearnog oružja u zemlji kao sredstva odvraćanja zahtevalo bi da ovi elementi budu na odgovarajući način obezbeđeni.

Prema rečima Bolfrasa, Ukrajina ima plutonijum za oružje u Černobilju, čija bi čistoća i sastav teoretski mogli da se koriste za proizvodnju jednog nuklearnog oružja godišnje. Međutim, samo izgradnja okvira za neophodne industrijske procese bio bi veliki poduhvat za Ukrajinu.

Foto: Anatolii Stepanov / Zuma Press / Profimedia

Druga opcija Ukrajine bila bi obogaćivanje uranijuma, za šta bi bila potrebna još veća i vidljivija infrastruktura.

"Nijedna od ovih metoda nabavke fisionog materijala Ukrajina ne bi uspela da zadrži u tajnosti", navodi Bolfras.

Prema Bolfrasu, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) bi verovatno već otkrila transfer plutonijuma za ponovnu preradu.

"Štaviše, ogromna industrijska postrojenja potrebna za proizvodnju verovatno bi privukla pažnju obaveštajnih službi", kaže Bolfras.

Ukrajina bi takođe morala da nadogradi svoje sisteme balističkih raketa kako bi bile modernije. Njihov razvoj zahtevao bi godine i značajna ulaganja Ukrajine.

"Izazov je u tome što bez obzira na sistem isporuke, zahtevi za njegovo funkcionisanje će verovatno premašiti tehničke i finansijske resurse Ukrajine. Kao i procesi proizvodnje fisilnih materijala, platforme za isporuku su takođe podložne ruskoj sabotaži", kaže Bolfras.

Ako bi Ukrajina odlučila da investira u uspostavljanje proizvodnje nuklearnog oružja usred rata, čak bi i prva proba nuklearnog oružja bila privlačna meta za Rusiju.

"U najgorem slučaju, slična situacija bi mogla da stvori pritisak na Ukrajinu da upotrebi čak i svoje najmanje uspešno nuklearno oružje protiv Rusije, u pokušaju da ih ubedi da je odvraćanje kredibilno", dodao je Bolfras.

Iako zapadne zemlje podržavaju Ukrajinu, potraga za nuklearnim oružjem mogla bi politički da oslabi odnose tih zemalja sa Ukrajinom, smatra Bolfras. Države članice NATO-a se već sukobljavaju oko toga kako da upravljaju eskalacijom rata u Ukrajini.

(Telegraf.rs)