Tramp lupio dva šamara Evropi u jednom danu: Moskva otvara šampanjac, a nakon ovog ništa neće biti isto

Evropski američki vek je završen. Dva geopolitička udarca od srede u potpunosti će promeniti transatlantske odnose. To su telefonski poziv Donalda Trumpa Vladimiru Putinu, kojim je vratio ruskog lidera na centralnu pozornicu međunarodnih odnosa dok su razvijali planove za okončanje rata u Ukrajini i dogovorili se o razmeni predsedničkih poseta.

Drugi je odlazak američkog sekretara za odbranu Pita Hegseta u Brisel, gde je nedvosmisleno rekao evropskim saveznicima da "preuzmu odgovornost za konvencionalnu bezbednost na kontinentu i da ne mogu više da računaju na zaštitu Amerike".

Preporučujemo

Ovaj trenutak označava prelomnu tačku u Trampovoj ideologiji "Amerika na prvom mestu" i njegovoj sklonosti da svako pitanje ili savez vidi kao finansijsku procenu, prenosi CNN.

Takođe, podseća na njegovu slobodu od saveta iz establišmenta, koji je stekao kroz svoju prvu administraciju, a koje je smatrao da su mu ometali rad. Iako se Hegset ponovo obavezao na članstvo u NATO, nešto fundamentalno se promenilo.

Američke intervencije su dobile dva svetska rata koji su počeli u Evropi, a zatim su garantovale slobodu kontinenta u suočavanju sa sovjetskom pretnjom. Međutim, Tramp je tokom kampanje izjavio da možda neće braniti članice saveza koje nisu dovoljno ulagale u odbranu. Tako je oživeo večnu dilemu koju je najelokventnije postavio Vinston Čerčil još 1940. godine, pitajući kada će "Novi svet, sa svom svojom moći i snagom", "stepiti napred da spasi i oslobodi stari svet".

Tramp se vraća opravdanju koje su mnogi predsednici koristili na početku republike, izjavivši: "Imamo malu stvar koja se zove okean između nas".

Hegsetova zapanjujuća iskrenost

Već je bilo jasno da će druga Trampova administracija postaviti nove zahteve za evropske partnere, što će sada dovesti do teških odluka vlada koje su izabrale socijalne rashode umesto odbrane. Generalni sekretar NATO Mark Rute je prošlog meseca rekao u Evropskom parlamentu da Evropljani moraju da obezbede više novca za svoje vojske.

"Ako to ne uradite, upišite kurseve ruskog jezika ili se preselite na Novi Zeland", rekao je on.

Ali Hegset je bio još oštriji. Formalizovao je Trumpov zahtev da članice saveza izdvajaju 5 odsto svog BDP za odbranu i rekao da će SAD prioritet dati rastućem sukobu sa Kinom i bezbednosti svojih granica umesto Evrope.

"Sjedinjene Države više neće tolerisati neuravnotežen odnos koji podstiče zavisnost", rekao je novi šef Pentagona, koji je nosio džepnu maramicu sa američkom zastavom.

Ovaj tvrdi novi pristup nije kao Trampova fantazija o preseljenju Palestinaca iz Gaze kako bi se izgradila "Rivijera Bliskog istoka". To je racionalan odgovor na promenjene političke stvarnosti. Generacija koja je učestvovala u Drugom svetskom ratu i proizvela predsednike koji su razumeli opasnosti moćnog vakuuma u Evropi je nestala.

Svaki Amerikanac koji se seća Hladnog rata protiv Sovjetskog Saveza ima najmanje 50 godina. A najmoćniji konkurent Sjedinjenih Država je u Aziji, a ne u Evropi. Stoga je opravdano da Tramp pita zašto kontinent još uvek nije preuzeo svoju sopstvenu odbranu 80 godina nakon poraza nacista.

Uzastopni američki predsednici i evropski lideri nisu uspeli da preispitaju NATO za 21. vek. Gledajući unazad, transatlantski savez se ostavio otvorenim za najnacionalističkijeg američkog predsednika od 19. veka.

Sekretar za državnu bezbednost Marko Rubio sugerisao je u nedavnom jednom intervjuu da SAD ne treba da budu "prednja linija" evropske bezbednosti, već "podrška". I kritikovao je velike evropske sile.

"Kada ih pitate, zašto ne možete da trošite više na nacionalnu bezbednost, njihov argument je jer bi to zahtevalo smanjenje socijalnih programa, pomoći za nezaposlene, mogućnosti za penziju sa 59 godina i sve te druge stvari. To je izbor koji su napravili. Ali mi to subvencionišemo?", rekao je Rubio.

Trampovo ponašanje prema saveznicima kao što su Kanada i Meksiko, kao i njegovi zahtevi da Danska preda Grenland, pokazuju njegovu prezir prema multilateralnoj američkoj spoljnoj politici iz prošlih vremena. Uvek hvali Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga zbog njihove pameti i snage. Očigledno veruje da su oni jedini vredni pregovarači za čvrstog lidera druge velike sile, Sjedinjene Države.

"Trampova agenda nije vezana za evropsku bezbednost. On smatra da SAD ne bi trebalo da plaćaju evropsku bezbednost", rekao je Nikolas Dungan, osnivač i izvršni direktor "CogitoPraxis", strateške konsultantske firme u Hagu.

"Ovo nije nova era transatlantskih odnosa, ovo je nova era globalnih odnosa velikih sila koja zamenjuje namerno institucionalne strukture liberalnog međunarodnog poretka".

Poruka SAD o Ukrajini koju Evropa nije želela da čuje

Prvi test ove nove stvarnosti u odnosima između SAD i Evrope doći će u vezi sa Ukrajinom. Tramp je rekao da će pregovori o okončanju rata u Ukrajini početi "odmah" nakon njegovog poziva Putinu, koji je od strane Zapada bio isključen od trenutka njegove invazije na Ukrajinu, suverenu i međunarodno priznatu državu, pre nepune tri godine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije bio uključen, što je alarmantan znak za vladu u Kijevu. Zelenski je bio u centru svega što je administracija Džozefa Bajdena radila u vezi sa ratom. Tramp je kasnije u sredu uveče pozvao Zelenskog i obavestio ga o razgovoru sa Putinom. Američki predsednik već izaziva strahove da bi mogao da osmisli rezoluciju koja bi pogodovala Rusiji.

Na pitanje novinara da li će Ukrajina biti ravnopravan partner u mirovnim pregovorima, Tramp je odgovorio:

"To je zanimljivo pitanje", i delovao je kao da pažljivo razmišlja, pre nego što je odgovorio:

"Rekao sam da to nije dobar rat u koji treba ulaziti", očigledno stajući na stranu Putinovog narativa da je za sukob kriva nacija koja se našla na meti invazije.

Hegset je bio jednako iskren. Izložio je početne pozicije SAD za pregovore. Ukrajina ne može da se vrati na svoje granice pre 2014. godine, pre invazije Krima, da ne može da postane član NATO i da američke trupe neće učestvovati u bilo kojoj sigurnosnoj snazi koja bi garantovala bilo koji eventualni mir. Svake mirovne snage morale bi da budu sastavljene od evropskih i neevropskih trupa i ne bi bile pokrivene NATO klauzulom o uzajamnoj odbrani, što znači da SAD ne bi pomogle u slučaju sukoba sa ruskim snagama.

Bivši predsednik Džozef Bajden takođe je bio uzdržan u vezi sa mogućnošću Ukrajine da postane član NATO, plašeći se sukoba sa nuklearno naoružanom Rusijom koji bi mogao da preraste u Treći svetski rat. Trampovo insistiranje da evropski mirovnjaci neće nositi NATO uniforme biće viđeno kao sličan oprezan potez od strane mnogih posmatrača kako bi se izbeglo uvođenje SAD u sukob sa Rusijom.

Međutim, sreda je bila i najbolji dan za Putina od početka invazije, jer je obrisala mnoge ukrajinske aspiracije. Hegset je tvrdio da je on samo pružio realizam. I ima pravo. Niko u SAD ili Evropi nije mislio da bi se sat mogao vratiti na 2014. godinu. A Ukrajina nije mogla da vrati svoju zemlju na bojnom polju uprkos milijardama dolara zapadne pomoći.

Ipak, skidanjem tih pitanja sa stola, Tramp, navodni vrhunski pregovarač, uskratio je Ukrajincima pregovaračku kartu koju bi mogli koristiti da dobiju ustupke od "svog starog prijatelja Putina". Kako stvari stoje, Tramp izgleda da nema ništa protiv da Rusija zadrži plen svoje invazije. To nije iznenađujuće jer, kao i Rusija, Amerika sada ima predsednika koji veruje da velike sile imaju pravo na ekspanzionizam u svojim regionalnim zonama uticaja. Ali nagrađivanje Rusije povoljnim rešenjem postavilo bi katastrofalan presedan.

Uznemirujuća istorijska analogija

Poziv SAD i Rusije, kao i budući samit sa Putinom u Saudijskoj Arabiji, koji je Trump rekao da će uskoro biti održan, mogu biti naznaka da on ne samo da izostavlja Zelenskog iz dogovora - već i Evropu.

U saopštenju, Francuska, Nemačka, Poljska, Italija, Španija, Evropska unija, Evropska komisija, kao i Velika Britanija i Ukrajina, upozorili su da "Ukrajina i Evropa moraju biti deo svih pregovora". Takođe su upozorili Trampa, koji izgleda da želi mirovni sporazum po svaku cenu, da je "pravedan i trajni mir u Ukrajini neophodan uslov za snažnu transatlantsku bezbednost".

Bivši švedski premijer Karl Bilt zabrinut je zbog prisnog poziva između Trumpa i Putina.

"Zabrinjavajuće je, naravno, to što imamo dva velika momka, dva velika ega... Veruju da mogu da manevrišu svim pitanjima sami", rekao je on.

Bilt je evocirao najpogubniju istorijsku analogiju - politiku smirivanja Adolfa Hitlera od strane Britanije koja je omogućila nacistima da anektiraju Sudete.

"Za evropska uha, ovo zvuči kao Minhen. Zvuči kao da dva velika lidera žele da postignu mir u našem vremenu (u vezi sa) dalekom zemljom o kojoj znaju vrlo malo. Pripremaju se da donesu odluku preko glava te zemlje. Mnogi Evropljani znaju kako je taj film završio".

Trampova detaljna strategija ostaje netransparentna. Odbacivanje mnogih aspiracija Volodimira Zelenskog znači da se pristajanje Kijeva na bilo koji Putin-Trump dogovor ne može uzeti zdravo za gotovo. I nakon njegovih stalnih uspeha na bojnom polju, nije sigurno da ruski lider toliko želi brzi dogovor kao Tramp, koji je oduvek priželjkivao Nobelovu nagradu za mir.

Međutim, okvir mogućeg rešenja bio je tema privatnih razgovora u Vašingtonu i evropskim prestonicama mesecima, čak i tokom Bajdenove administracije. Kao što je Hegset jasno rekao, Ukrajinske nade da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju su nerealne. Ono što bi moglo da se pojavi je rešenje nalik podeli Nemačke nakon Drugog svetskog rata, sa ruskom okupiranom teritorijom koja bi bila zamrznuta pod njenom kontrolom, dok bi ostatak Ukrajine sa druge strane čvrste granice ostao demokratski. Možda bi zapadni deo mogao da se priključi Evropskoj uniji, kao stara Zapadna Nemačka. Ali ovog puta, američke trupe neće učiniti sigurnim slobodu.

"Pozicija SAD o Ukrajini kako je danas artikulisana ne bi trebalo da iznenadi nikog u Evropi. To je upravo ono što su evropski insajderi pričali meni van mikrofona, van zvaničnih protokola, iza kulisa poslednje dve godine. Zapadna Ukrajina i Istočna Ukrajina, kao Zapadna Nemačka i Istočna Nemačka, ali u ovom slučaju – EU Da, NATO Ne", rekao je Dungan.

Takvo rešenje bi prizvalo okrutnu istorijsku ironiju. Putin, koji je u očaju gledao sa svog mesta kaoKGB oficir u Drezdenu kako se Sovjetski Savez raspada, možda je na ivici da stvori novu Istočnu Nemačku u 21. veku u Evropi uz pomoć Amerike.

(Telegraf.rs)