Šta Trampovo insistiranje o okončanju rata u Ukrajini znači za Kinu? Si gleda u Putina, plaši ga jedna stvar

Otkako planovi američkog predsednika Donalda Trampa o okončanju rata u Ukrajini postaju jasniji, čini se da je njegova administracija spremna da prihvati neke od ključnih zahteva Moskve. To se odnosi na to da Ukrajina ne uđe u NATO i ne vraćanje na granice koji su važile do 2014. godine.

Mnogi analittičari smatraju da je Tramp na ovaj način svoj prioritet sa Evrope pomerio na Kinu. Američki sekretar za odbranu Pit Hegset je juče na sastanku u Briselu rekao da "strateška realnost sprečava SAD da se fokusiraju na bezbednost Evrope".

On je zatim rekao da fokusi na sastanku treba da budu bezbednost granica SAD i Peking.

"Susrećemo se sa konkurentnim komunističkim Kinezima koji imaju sposobnost i nameru da ugroze našu domovinu i ključne nacionalne interese u Indo-Pacifiku. SAD daju prioritet odvraćanju od rata sa Kinom na Pacifiku", rekao je Hegset.

Peking je bez sumnje obratio veliku pažnju na ono što je Hegset rekao, posebno sada kada su SAD ranije ovog meseca pojačale svoju ekonomsku konkurenciju sa Kinom, uvodeći sveobuhvatne carine od deset odsto na sav uvoz iz te zemlje.

Čini se da je Peking dobro reagovao na ponovni dolazak Trampa u Belu kuću, posebno jer je predsednik SAD ranije u više navrata pozitivno govorio o kineskom kolegi Si Đinpingu i njihovoj potencijalnoj saradnji.

Zvaničnici u Pekingu su se nadali da će Trampovo kršenje američke spoljne politike oslabiti američke saveze u Aziji. Kina pomno prati kakve će Tramp imati odnose sa Japanom, Južnom Korejom i Filipinima, koje su blisko sarađivale sa bivšim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Analitičari smatraju da će Peking sada da pomno prati kakav će stav u ovom regionu imati Trampova administracija, posebno jer Kina želi da proširi svoj uticaj u tom regionu i potvrdi svoje pretenzije ka Južnom kineskom moru i Tajvanu.

Kina takođe strahuje da li će Trampovi potezi u vezi sa ratom u Ukrajini odvući Moskvu od Pekinga. Rusija je godinama Kini glavni saveznik u njegovom rivalstvu sa Zapadom. Ministarstvo spoljnih poslova Kine je saopštilo da podržava jačanje dijaloga između Rusije i SAD.

"Peking podržava sve napore koji vode ka mirnom rešavanju sukoba i nastaviće da održava komunikaciju sa svim stranama igrajući konstruktivnu ulogu u promovisanju političkog rešavanja krize", saopšteno je.

Si i Putin proglasili su partnerstvo nekoliko dana pre nego što su ruske trupe s tenkovima prešle granicu sa Ukrajinom. Tokom rata njihov odnos je varirao, ali je Peking uvek bio "ekonomski spas" za Moskvu obezbeđujući Rusiji uvoz robe dvostruke namene.

"Prijateljstvo" Sija i Putina je dugo bilo zasnovano na zajedničkom preziru prema NATO i američkim saveznicima. Dve države su u više navrata održale zajedničke vojne vežbe i međusobno su se podržavale na forumima u UN.

To znači, smatraju analitičari, da bi otopljavanje odnosa Moskve i  Vašingtona moglo da ima dalekosežne posledice na Kinu i njenoj sposobnosti da se suprotstavi američkom pritisku.

Mnogi se pitaju da li će Si učestvovati u naporima Vašingtona da se okonča rat u Ukrajini ili će biti po strani. Ranije su kineski zvaničnici govorili da bi upravo Peking mogao da ima ključnu ulogu u okončanju sukoba, koji traje skoro tri godine.

U međuvremenu, posmatrači su rekli da Peking možda takođe obraća veliku pažnju na to kako se SAD i međunarodna zajednica nose sa potencijalnim rešenjem ovog sukoba s obzirom na njihove planove na Tajvanu.

Kineska Komunistička partija tvrdi da je ostrvo njihovo, iako nikada njime nisu vladali, a Si je obećao da će preuzeti kontrolu nad njim, čak i silom ako bude potrebno.

SAD su glavni snabdevač oružja za ovo ostrvo i po zakonu su obavezne da Tajvanu obezbede sredstva za odbranu.

(Telegraf.rs)