Najžešće borbe u ratu zapravo se vode u Rusiji, očekuje se Bahmut 2.0? Ova oblast biće ključna za pregovore

Dugotrajna bitka za okupirani ruski grad Sudžu i okolna sela neočekivano se nametnula kao žarišna tačka rata koji se vodi oko sudbine ukrajinske države. Obe su strane angažovale značajne snage u borbama za kontrolu Sudže, pograničnog okruga u Kurskoj regiji.

"Ovo su najbrutalnije bitke, nisam video ništa slično tokom cele specijalne vojne operacije", rekao je zapovednik ruskih posebnih snaga koje broje oko 200 ljudi koji se bore u Kursku. Tražio je da se identifikuje samo ratnim nadimkom Hades.

Kursk će biti ključan za pregovore

Obe strane smatraju Kursk važnim elementom u očekivanim mirovnim pregovorima koje je obećao američki predsednik Donald Tramp. Vojni analitičari kažu da su ukrajinske snage uputile neke od svojih najboljih brigada u Kursk, nadajući se da će njegovo osvajanje iskoristiti kao adut u pregovorima.

Za ruskog predsednika Vladimira Putina ukrajinska invazija je bila sramota. Odlučan je u nameri da potisne Ukrajinu iz Kurske regije, tako da ne mora činiti ustupke. Moskva je rasporedila desetine hiljada vojnika, uključujući severnokorejske saveznike, kako bi odbacila ukrajinske snage na granicu.

"Ukrajinci žele voditi razgovore s nadmoćne pozicije. Kada dođe vreme za razgovore, nisam siguran da će još uvek biti ovde", rekao je general-pukovnik Apti Alaudinov, zapovednik jedinice specijalnih snaga Ahmat iz ruske regije Čečenije.

Uz tako visoke uloge, ruski vojnici koji se bore u Kursku veruju da će borbe postati još krvavije, prenosi Index.

Foto: Tanjug/AP

"Očekujemo Bahmut 2.0", rekao je Hades.

Bahmut je ukrajinski grad čije je ruševine Vagnerova paravojna jedinica zauzela 2023. godine nakon devetomesečnih borbi napada uz desetine hiljada žrtava. Sukob je bio amblematičan za ukrajinsku strategiju uporne odbrane, uprkos nadmoćnom ruskom ljudstvu i vatrenoj moći.

Drugi ruski zapovednik, koji je insistirao na anonimnosti, rekao je da bi cena obračuna u Kursku mogla biti strašna u smislu žrtava. Fotoreporter koji radi za The New York Times dobio je pristup Kursku krajem prošle godine i dopušteno mu je da intervjuoše i fotografiše ruske vojnike u bolnici i na frontu, kao i civile koji su pobegli iz svojih sela.

Neki od intervjuisanih vojnika bili su Vagnerovi veterani koji su se pridružili Ahmatu nakon neuspele pobune njihova vođe Jevgenija Prigožina. Rekli su da jedinica specijalnih snaga sa sedištem u Čečeniji najviše liči labavoj strukturi nekadašnjih paravojnih snaga. Ostali vojnici nedavno su bili dobrovoljci koji su se prijavili zbog beneficija. Kažu da je prilika za borbu u vlastitoj zemlji dodatni podsticaj za pridruživanje ratu čije su šire ciljeve ili uzroke teško artikulirali.

Analitičari strahuju da sledi pokolj

Analitičari strahuju da bombardovanje i odlučnost Ukrajine da odbrani grad prete humanitarnom katastrofom kakva u Rusiji nije viđena od građanskog rata u Čečeniji 90-ih godina. Finski vojni analitičar Pasi Paroinen kaže da bi ruski napad na Sudžu doneo velike vojne i civilne žrtve, jer je Ukrajina rasporedila svoje najjače snage u Kursku.

Apokaliptični prizori koje opisuju civili iz okolnih sela nagoveštavaju žestinu predstojeće bitke za grad. Zoja (64) govori o ljubaznosti ukrajinskih vojnika koji su 12. avgusta okupirali njeno selo Pogrebki. Kaže da su prvi vojnici koji su došli u njenu kuću dali njenom mužu kutiju cigareta i ponudili pomoć.

Foto: Tanjug/AP

To prijateljstvo je nestalo kako su se borbe intenzivirale. Ukrajinski vojnici počeli su smatrati ruske civile smetnjom ili potencijalnim doušnicima koji bi mogli odati njihove položaje. Zoja i njen suprug ostali su bez hrane i preživljavali su zahvaljujući smrznutim krompirima koje su iskopali u vrtu. Tokom jednog napada, dron je eksplodirao u blizini njenog supruga. Umro joj je na rukama nekoliko minuta kasnije.

Zoja je većinu vremena provela skrivajući se u svom podrumu, u mraku zbog kojeg je halucinirala i privremeno gubila osećaj za vreme. Glad ju je na kraju naterala da pokuša da pobegne.

"Nije se više moglo živeti, tamo je bilo tako strašno, sve je bilo uništeno", rekla je Zoja.

Hodala je kilometrima kroz polja puna uništenih ruskih tenkova i mrtvih vojnika pre nego što je u novembru stigla do ruskih položaja.

Početkom februara projektil je pogodio zgradu u Sudži u kojoj je bilo utočište pronašlo oko 100 ljudi raseljenih iz okolnih sela. U napadu su poginule najmanje četiri osobe. Ukrajinski vojnici evakuisali su preživele u Ukrajinu.

"Ne znamo odakle je došao projektil", govori Julija, Ruskinja čiji su roditelji preživeli napad. Kaže da su ukrajinski vojnici pomogli u iskopavanju ljudi iz ruševina.

(Telegraf.rs)