Napetost između SAD i Kine prilika da EU profitira: Može da postane treća svetska sila, poznato i kako

Početkom poslednje decenije 20. veka dok je Hladni rat bledeo u sećanjima, Mastriški ugovor je čvrsto uspostavio postojanje Evropske unije (EU).

Od svog osnivanja, ovaj blok se borio za poziciju u međunarodnom poretku, koji se sve više strukturira oko tri pola - Sjedinjenih Američkih Država, Azije i Evrope, prenosi The Conversation.

Preporučujemo

Danas, tri decenije nakon svog osnivanja, Evropska unija se bori da se nametne kao geopolitički akter na svetskoj sceni, gde liderska pozicija pripada SAD, Narodnoj Republici Kini i, u manjoj meri, Rusiji.

Nova izborna kampanja Donalda Trampa kao i prve nedelje njegove vlasti doneli su pretnju globalnim trgovinskim ratom. Metaforički, već su ispaljeni hici prema Meksiku,Kanadi i Kini. Kako se slične pretnje upućuju protiv EU, ovaj blok koji čini 27 zemalja, suočava se sa pitanjima o tome gde se uklapa u globalni poredak i da li treba da izabere stranu ili da krene sopstvenim putem.

Postojeće napetosti

Odnos EU sa Kinom nije bio bez napetosti poslednjih godina. Postoje dugoročne nesuglasice oko trgovinskog deficita bloka sa Kinom, embarga na oružje, i zaštite ljudskih prava. Nedavno, ove nesuglasice su se dodatno pojačale kineskim sankcijama evropskim kompanijama, ulogom visokih kineskih zvaničnika u represiji u autonomnoj oblasti Sinđang, destabilizirajućom pretnjom digitalnom kineskom valutom renminbi, pandemijom koronavirusa i stavom Pekinga prema ratu u Ukrajini.

Vremena su takođe teška za odnose između SAD i EU. Nakon relativno prijateljskog stava administracije Džozefa Bajdena prema EU, već se pojavljuju znaci obnove napetosti koje su karakterisale transatlantske odnose tokom prve Trampove administracije.

Predsednik Tramp je optužio evropske članice NATO da ne doprinose dovoljno savezu - ove pritužbe bile su prisutne i u njegovoj izbornoj kampanji. Evropljani će, stoga, strahovati od oslabljenog američkog angažmana na njihovoj sigurnosti, što je strah koji sigurno dele i američki saveznici u Aziji, poput Japana i Južne Koreje.

Napetosti se protežu i na ekonomsku i trgovinsku sferu. Tramp je rekao da je EU van svake linije stravična u odnosima sa SAD u trgovini, i obećao je da će uvesti visoke carine na uvoz iz EU. Evropska komisija brzo je protestovala zbog ovih najava, objašnjavajući da će odgovoriti na isti način.

Odnosi između SAD i Kine

Odnosi između SAD i Kine takođe su napeti, jer Trampova druga administracija počinje u panorami mnogo većih napetosti sa Pekingom nego u prvom mandatu. Ovo je rezultat godina strateškog odvajanja, optužbi za ugrožavanje međusobne nacionalne sigurnosti, uključujući čuveni incident sa špijunskim balonom iz 2023. godine i napora Vašingtona da ograniči moguće kinesko mešanje ili uticanje.

Čini se da je previše rano da se predvidi evolucija ovog odnosa u naredne četiri godine. Ono što je jasno jeste da je početni pristup Trampove administracije Kini do sada bio dvosmislen i zbunjujuć.

S jedne strane, Tramp je obnovio pristup SAD kineskoj društvenoj mreži TikTok odmah nakon zabrane koju je uvela Bajdenova administracija. S druge strane, već je uveo carine na kineske proizvode, iako su one bile ograničenije nego one koje su bile uvedene (iako sa odlaganjem od mesec dana) Kanadi i Meksiku, zemljama sa kojima SAD, u načelu, treba da ima fluidniji odnos.

EU - Treća globalna sila

U trenutnom geopolitičkom okruženju, Evropska unija ima samo jedan pravi izbor. Da održi svoj vlastiti pristup međunarodnim poslovima i ne dođe u koliziju sa SAD ili Kinom. Da bi to postigla, moraće da ojača svoje odbrambene i tehnološke sposobnosti, razvije i izgradi svoj geopolitički karakter i učvrsti svoju stratešku autonomiju.

Što se tiče Kine, EU može i trebalo bi da nastavi da razvija svoju strategiju smanjenja rizika, istovremeno se razlikujući od SAD, kao što je uvek činila, predstavljajući se kao potencijalno prijateljski partner kada je to potrebno.

Što se tiče SAD, EU mora nastaviti da naglašava zajedničke vrednosti koje dele ove dve sile, dok istovremeno pokušava da ponovo izbalansira odnos i smanji zavisnost, naročito u pitanjima odbrane.

Nema sumnje da nova era politike snažnih lidera ne obećava mnogo za EU, koja je zasnovana na vrednostima i koja je odbranu međunarodnih pravila učinila svojim zaštitnim znakom. Međutim, ovo takođe može predstavljati priliku za EU da postane jača, da razvije autonomiju i otpornost na kojoj je insistirala poslednjih godina, i da se pojavi kao potpunija i poštovanija treća velika sila na međunarodnoj sceni.

(Telegraf.rs)