Elitne prostitutke u komunizmu bile tajno oružje špijunaže? Ovako su zavodile, među "žrtvama" i mladi naučnik

Jon Mihaj Pačepa, šef rumunske obaveštajne službe tokom vladavine Nikolaja Čaušeskua, bio je najpoznatiji rumunski prebeg koji je zatražio politički azil u SAD.

U julu 1978. godine, tada general-ađutant u Odeljenju za spoljnu obaveštajnu delatnost, Pačepa je odbio da se nakon mislie u Nemačkoj vrati u Rumuniju. Otišao je u američku ambasadu u Bonu i zatražio azil koji je odobrio američki predsednik Dimi Karter. Nakon toga Pačepa je tajno vojnim avionom prevezen u Vašington.

Preporučujemo

Nakon bekstva komunistički režim u Rumuniji ga je osudio na smrt zbog veleizdaje, a njegova glava ucenjena je na dva miliona dolara.

U narednom periodu više rumunskih službenika tajne službe zatražilo je politički azil u SAD.

Za razliku od drugih prebega, koji su se plašili osvete Čaušeskua, Pačepa nije izbegavao da se pojavljuje i govori u javnosti.

Tokom 1980-ih objavio je memoare u kojima je otkrio brojne detalje o komunističkom režimu i porodici Čaušesku. Takođe je objavio i nekoliko radova o rumunskoj industrijskoj špijunaži.

Lavrenti Beria, šef sovjetske državne bezbednosti 1952. godine naredio je rukovodstvu rumunskoh tajnih službi da se detaljnije bave industrijskom špijunažom.

"Još se tokom Drugog svetskog rata pokazalo da su informacije o tehnologiji ključne za odbranu i ekonomiju", izjavio je Berija prema svedočenju Pačepe.

Početkom 1950-ih rumunska industrijska špijunaža smatrala se delom sovjetskog projekta u koji su bili uključene države Istočne Evrope. Njihove tajne službe imale su da povećaju nivo tehnološke špijunaže i smanje uvoz sa Zapada.

Nikolaje i Elena Čaušesku tokom zimskih praznika 1981. godine. Rumunski diktator je brižljivo negovao kult ličnosti i vezu s drevnim dačkim vladarima, posebno kraljem Burebistom, o kojem je 1980. snimljen film, povodom navodne 2050. godišnjice od osnivanja „jedinstvene i centralizovane” države koja će postati Rumunija. Foto: Profimedia/STAFF/AFP

U špijunaži korišćene i elitne prostitutke

Vremenom je ministarstvo unutrašnjih poslova razvilo sopstvenu organizaciju u Bukureštu, a jedna od meta bili su stranci koji dolaze u Rumuniju.

"U svim hotelima i Bukureštu telefoni su imali uređaje za prisluškivanje koji su se aktivirali pritiskom na dugme. Mikrofoni su pažljivo skrivani u svakoj sobi, u hodnicima i kupatilu. U najboljim restoranima agenti su se prerušavali u konobare i konobarice, kako bi mogli da sakriju mikroone ispod stolova, u pepeljare ili posude za led", rekao je Pačepa.

Elitne prostitutke koje su sarađivale sa službom imale su veoma važno mesto u špijunaži.

"Prostitutke koje su bile an platnom spisku kontraobaveštajne službe vreme su provodile u barovima, restoranima, hotelima, bioskopima, ulicama i parkovima. One su prikupljale kompromitujuće podatke o strancima, prosleđivale su ih centrali, a sve što su dobile ostajalo je njima", objašnjava bivši šef službe.

U Rumuniji je za vreme komunizma prostitucija bila zabranjena, ali postoje izveštaji koji potvrđuju da su tajne službe kontrolisale elitne prostitutke, koje su bile dostupne strancima koji su posećivali tu zemlju.

Zloglasna tajna rumunska policija vodila je armiju elitnih prostitutki koje su korišćene u krađi tajnih podataka i informacija od stranih biznismena. Manekenke i plesačice su regrutovane da ih namame alkoholom i seksualnim odnosom i da od njih dobiju informacije. Ove informacije objavio je Rojters u svom članku 1990. godine, a koji su premeli mnogi mediji u SAD.

Foto: Wikipedia/ANGHEL PASAT / AGERPRES ARHIVA

Jedna od žrtvi i nemački naučnik

Sedamdesetih godina prošlog veka, pukovnik Kristijan Skornea je pomoću mlade prostitutke uspeo da regrutuje nemačkog naučnika i eksperta za proizvodnju hemijskog oružja.

Naučnik Harst fon hajek, rođen je u Nemačkoj, a tokom Drugog svetskog rata radio je kao tehnički konsultant za NATO. Istraga obaveštane službe pokazala je da je bio veoma bogat, ali i da je imao porodične probleme i da su mu žene slaba tačka.

"Bio je pozvan da dođe u Bukurešt. tu se upoznao sa Adrijanom Oros, izuzetno lepom i mladom ženom koja je imala 21 godinu i koja je neko vreme radila kao prostitutka u noćnom klubu u sklopu jednog hotela. Hajek se zaljubio u nju i vremenom je potrošio 40.000 olara na kuću u kojoj su živele Adrijana i njena majka. Svakog meseca provodio je po nedelju dana u Bukureštu. Vremenom ga je Adrijana vrbovala i on je postao agent. Hajek je dao veliki doprinos u modernizaciji naše hemijske industrije. Zahvaljujući njemu otvorena je velika fabrika npalma", pisao je Pačepa.

Prema njegovim rečima, 1978. godine više od 98 odsto inžinjera, fizičara, ekonomista i nastavnika koji su napustili Rumuniju, bili su agenti tajne službe.

"kada je 1972. godine reorganizovana tajna služba, Čaušesku je doneo dekret da svaki građanin koji napusti zemlju budu deo službe. Tvrdio je da samo ti pojedinci zaslužuju da rade van zemlje", tvrdi Pačepa.

Kada je 1978. napustio Rumuniju, Pačepa je bio i savetnik Čaušeskua. Međutim, postoje nekoliko verzija o njegovom bekstvu. Prema jednoj on je pobegao nakon što je od njega zatraženo da ubije Noela Bernarda, tadašnjeg direktora "Radija Slobodna Evropa".

Druga verzija je da je iskoristio priliku da pobegne kada ga je Čaušesku poslao da odnese tajnu poruku nemačkom kancelaru Helmunda Šmita. Nakon bekstva, nemački list Die Welt je tvrdio da je APčepa bio u kontaktu sa CIA, ali američki zvaničnici to nisu potvrdili.

Neki istoričari su tvrdili da je američka obaveštajna služba od 1976. znala da je Rumun bio i agent KGB. Bilo je i priča da je Pačepa pobegao nakon što je saznao da se protiv njega vodi tajna istraga zbog sumnjivih transakcija i da je tu istragu naredio upravo Čaušesku.

(Telegraf.rs)