Bivši zatvorenik ponovo kročio u "Asadovu klanicu", setio se strahota koje je preživeo: "Ovo je pravda"

Prva stvar koju su trojica bivših zatvorenika uradila, kada su ušli u zloglasni zatvor bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada, bila je traženje njihovih bivših ćelija. Prošli su ispod visoke gvozdene kapije i bodljikave žice i krenuli ka prostorijama u kojima su provele najteže trenutke svog života.

Mahmud Čtavi je u zloglasni kazamat ponovo ušao samo da bi sebi dokazao da može. Krenuo je da pronađe ćeliju broj 15, a kada ju je konačno našao uzeo je pištolj i pucao u znak slavlja. Odlučio je da tu provede noć, kako bi ponovo proživeo sećanja na vreme koje je tu proveo.

Preporučujemo

"Kada sam ušao u ćeliju rekao sam sebi da je ovo pravda", ispričao je Mahmud.

Nekoliko metara dalje Ibrahim Junis ponovo je ušao u svoju ćeliju i samo sedeo u njoj desetak minuta. Seća se obećanja koje je dao zatvorenicima da se osloboditi one koji su tu nepraveno zatvoreni.

Mahmud, Ibrahim i njegov rođak Mahmud bili su borci islamističke militantne grupe Ahrar al Šam, jedne od grupa koje su zauzela ovaj zatvor nakon pada Asadovog režima.

Svi koji su uspeli da iz tog zatvora, koji je zbog okrutnosti nosio naziv "Asadova klanica", rekli su da se nadaju da će novi režim u Siriji od ovog mesta napraviti "mesto pravde" uprkos zloglasnoj prošlosti.

Ibrahim je posebno srećan jer ljudi iz okolnih meta dolaze u Damask da prijave šta su sve doživeli. Kaže da se posle 20 godina vratio svom starom poslu i da sada radi kao inspektor. Kaže da je oduvek voleo da rešava zločine.

"Tukli su ljude da bi dobijali imena drugih demonstranata. Gledao sam ljude kako umiru pred mojim očima. Učili su ljude da država niej tu da štiti ljude, već da zadrži vlast", rekao je on.

Užasi koje je gledao u zatvoru dok je radio podstakli su ga da demonstrantima protiv Asadovog režima prosledi informacije. Međutim, njegovi saradnici su ga uhvatili 2012. godine i zatvorili.

Ibrahim i njegov rođak Mahmud još uvek ne mogu da zaborave šta su doživeli.

"Još imam ožiljke po telu", rekao je Mahmud.

Priseća se da su dan uglavnom provodili izolovani u samicama, a odatle su izvođeni dok su čekali u prostorijama za mučenje. Kaže da su mu povremeno dobijali strujni udar, polivali su ih prljavom vodom, često su gledali leševe kako leže po podu. Kaže da se plašio da će mu rane od mučenja postati toliko upaljene da će morati u bolnicu, gde su lekari takođe mučili pacijente.

Ibrahim i Mahmud su posle 20 godina pušteni iz ovog zatvora i odmah su se priključili opozicionim militantima.

"Svake noći dok je Asad bio na vlasti imao sam noćne more da će me vratiti ovde. Ovo mesto je samo po sebi noćna mora", rekao je Ibrahim.

Unutrašnjost zatvora sada je tiha. NEki smatraju da bi trebalo da ova zgrada bude pretvorena u bolnicu ili školu.

(Telegraf.rs)