Bugarska će zaraditi 500 miliona evra od slanja vojne pomoći Ukrajini

Bugarska će ostvariti prihod od oko 500 miliona evra od slanja vojne podrške Ukrajini tokom protekle tri godine.

"Pomažući Ukrajini, zapravo pomažemo sami sebi", rekao je ministar odbrane Atanas Zaprjanov, prenosi britanski Telegraf.

Preporučujemo

Zvanična Sofija je dobila oko 300 miliona evra kompenzacije od Sjedinjenih Američkih Država i Evropske komisije za slanje vojne opreme iz sovjetske ere Kijevu. Takođe je primila 174 miliona evra iz Danske u okviru dva ugovora za podršku ukrajinskoj vojsci u borbi protiv ruske invazije.

Zemlje istočne Evrope, koje poseduju arsenale oružja iz sovjetske ere, bile su ključne u vojnoj podršci Zapada Ukrajini.

Veći deo sovjetske opreme koju poseduju Bugarska, Poljska i baltičke države već je bio povučen iz upotrebe kako bi se zamenio novijom opremom po NATO standardima. Međutim, Kijevske snage i dalje koriste velike količine opreme iz sovjetskog perioda.

Najveći ukrajinski saveznici, poput SAD i Velike Britanije, pretraživali su međunarodna tržišta u potrazi za artiljerijskim granatama ili raketama za protivvazdušnu odbranu iz sovjetskog perioda, opremom koja nije kompatibilna s modernim vojskama NATO. Bugarska je bila jedno od njihovih glavnih odredišta za ove artikle.

Bugarska industrija oružja nije u potpunosti prešla na proizvodnju zapadnog naoružanja i nastavila je da proizvodi sovjetski stil opreme za izvoz u Aziju, Afriku i Bliski istok. Tokom poslednje tri godine, većina tih izvoznih proizvoda završavala je u Ukrajini.

Podaci iz 2023. godine pokazuju da bugarska industrija oružja ostvaruje promet od 3,2 milijarde evra, što je čini srednje velikim igračem u sektoru proizvodnje naoružanja.

Njena vlada je takođe ostvarila korist od kompenzacionih ugovora za slanje zastarelih oklopnih vozila, neispravnih raketa za protivvazdušnu odbranu i druge municije Ukrajini.

Zemlje u sličnoj poziciji, poput Estonije, koristile su fond Evropske unije za povraćaj dela novčane vrednosti svojih donacija sovjetske opreme iz budžeta EU. Oko 6,9 milijardi evra zahteva za povraćaj sredstava podneto je Evropskom fondu za mir, prvom fondu EU za slanje oružja trećoj zemlji.

U 2024. godini, Bugarska je poslala 150 oklopnih vozila i sovjetske samohodne haubice tipa "Gvozdika". Ministar Zaprjanov tvrdi da novac prikupljen putem EU i sličnih globalnih šema može biti uložen u unapređenje bugarske vojske modernim naoružanjem.

"Vojna pomoć koju pružamo više nije neophodna. Šaljemo sve što nije deo opreme vojske u mirnodopsko i ratno vreme", izjavio je ministar i dodao:

"Ako dodamo novac koji SAD dodeljuju kao kompenzaciju, jer dobijamo takva sredstva i njima kupujemo opremu iz SAD, ako dodamo zahtev za povraćaj sredstava od Evropske komisije putem Evropskog fonda za mir dobićemo još više kompenzacije zahvaljujući pomoći Ukrajini, kroz SAD i Komisiju".

Velike sile poput Velike Britanije, SAD i najvećih ekonomija EU - Nemačke i Francuske, nemaju ništa protiv što manje zemlje profitiraju od svoje pomoći Ukrajini, jer će taj novac na kraju biti potrošen na narudžbine od njihovih proizvođača oružja.

Prema njegovim tvrdnjama, to će pomoći Bugarskoj da izdvoji 2,5 odsto svog BDP za odbranu, brojku koju i britanska vlada želi da dostigne, ali se suočava s poteškoćama zbog finansijskih ograničenja.

Dobit se u Sofiji koristi i kao argument za dalju pomoć Ukrajini, imajući u vidu da među vodećim bugarskim političarima postoji pro-rusko raspoloženje. Rumen Radev, predsednik države, član je proruske Bugarske socijalističke partije, koja je deo vladajuće koalicije.

(Telegraf.rs/Telegraph.co.uk)