Srbi organizovali istorijsku krađu zakopanog blaga u Rumuniji: Ljubiša i Dušan robijali zbog drevnih narukvica

Zlatne narukvice iz Dakije ukradene iz Muzeja Drents u Asenu u Holandiji, pronađene su uz velike ljudske i finansijske napore. Rumunska država ih je "dobila" od arheoloških krivolovaca koji su ih ukrali sa nalazišta Sarmizegetusa Regia.

Tri nestala predmeta sa izložbe organizovane u holandskom muzeju deo su serije od 13 spiralnih zlatnih narukvica koje su rumunske pravosudne vlasti spasile između 2007. i 2015. godine.

Preporučujemo

Istraga koja je u toku otkrila je postojanje još 11 takvih zlatnih narukvica, koje, međutim, do sada nisu pronađene. Arheološke krađe počele su u prvim godinama nakon decembarske revolucije 1989. godine.

Podzemni svet okruga Hunedoara, gde su se nalazila najveća dačanska arheološka nalazišta, mnogo se promenio kroz pojavu i strukturiranje kriminalnih grupa usmerenih na organizovanu eksploataciju dobara nacionalnog nasleđa. Krivolovci su nabavili detektore visokih performansi, terenske mašine, regrutovali nadničare koji su plaćali usluge vođenja do klasifikovanih arheoloških lokaliteta i koristili ih za kopanje u područjima koja su otkrivena. Imali su punu korist od nepostojanja konkretnog zakonodavstva, ali i od saučesništva predstavnika lokalne vlasti, koji su videli brzu priliku da se obogate.

„Tvrđava zločina“ u Transilvaniji

Grad Deva je bio poznat kao Grad zločina i brzo je postao prekretnica u ilegalnoj trgovini dobrima neprocenjive vrednosti. Prvi veliki udarac zadat je 1996. godine, kada je otkrivena ostava sa stotinama zlatnika "koson".

Nakon toga, posle intenziviranih aktivnosti na otkrivanju i iskopavanju, u periodu od 1999. do 2001. otkrivene su ukupno 24 dačanske zlatne spiralne narukvice, koje su prodavane na međunarodnom crnom tržištu antikviteta. Većina je izvezena iz zemlje u rezervoarima automobila.

„Narukvice su izrađivale zanatlije iz doba Dačana na redak način, štancanjem i hladnim kovanjem. Zlatna spirala se dobijala iz ingota, kovanog centimetar po centimetar, sve dok se nije transformisala u dugačku nit od preko dva metra, relativno jednake debljine. Spirale su zatim valjane na drvenom bubnju i ukrašene pomoću dleta. Napravljene su od aluvijalnog zlata, ali sadrže i srebro i bakar. Imale su i profanu i ritualnu vrednost, jer su bile ponude božanstvima“, rekla je Barbara Depert Lipic (1939 – 2023), istraživač u oblasti arheologije i klasične rimske umetnosti i jedan od najvažnijih stručnjaka za antičke artefakte napravljene od plemenitih metala.

Time je po prvi put potvrđena autentičnost zlatnih narukvica i smatra se jednim od najvećih otkrića veka, na planetarnom nivou.

Sredinom 2000-ih, aktivnost dačanskih krivolovaca dospela je u „pažnju” vlasti. Tim tužilaca i policajaca formiran u tužilaštvu pri Apelacionom sudu u Alba Juliji uspeo je u periodu od 4 godine, od 2007. do 2011. godine, da vrati u zemlju 13 dačanskih narukvica, težine između 682 grama i 1,192 grama ili u totalu 12,33 kilograma. Tim je koordinirao Augustin Lazar, bivši generalni tužilac Tužilaštva pri Apelacionom sudu u Alba Juliji i bivši generalni tužilac Rumunije (2016 – 2019). On je procenio količinu predmeta zlatne baštine koji su ilegalno iskopani i prodati na crnom tržištu na 200 kilograma zlata, počevši od 1995. Rumunski pravosudni organi organizovali su 15 operacija za pronalaženje arheološkog blaga.

Pored 13 narukvica, rumunski istražitelji uspeli su da vrate u zemlju 1.027 zlatnika (oko 8,62 kilograma), 37 zlatnika tipa Lisimahos izdatih u Tomisu i Kalatisu, 213 srebrnih kosona, dva dačanska sa kraljevskim žigom od gvožđa i životinjskim štitom. 12.000 drugih srebrnih i bronzanih novčića.

Prve četiri dačanske narukvice otkupljene su od američkog kolekcionara za 980.000 leja (380.000 dolara). U zemlju su donete u januaru 2007. Istog meseca francuske vlasti su rumunskoj državi predale petu narukvicu. Ova je pripadala nemačkom državljaninu i bila je izložena na Bijenalu antikviteta, koji je organizovao Grand Palais u Parizu, a bila je u prodaji za 90.000 evra. Još jedna dačanska zlatna narukvica pronađena je u junu 2007. od jednog građanina Hunedoare. Dve druge dačanske narukvice su donete u zemlju u avgustu 2007, iz Švajcarske, a zatim još jedna iz SAD. Za ove je plaćeno 140.000 evra,  Deseta i jedanaesta dačanska narukvica, koje su rumunske vlasti izvukle od nemačkog državljanina, donete su u decembru 2008. u zamenu za 131.000 evra. Dvanaesta dačka narukvica, otkrivena kod jednog američkog državljanina, otkupljena je za 70.000 evra. Poslednja narukvica, teška 934 grama, stigla je u Rumuniju 2011. godine iz Nemačke, zajedno sa parom gvozdenih štitova i 229 antičkih zlatnika i srebrnjaka.

"Srpski kartel“ i blago planine Oraštije

Istovremeno sa aktivnostima na povratku dobara, tužioci su dokumentovali kriminalne aktivnosti grupe od 34 osobe, koje su počinile zločine protiv režima zaštite nacionalnog kulturnog nasleđa između 1998. i 2014. godine. Dvojica glavnih kriminalaca bili su Ljubiša I. zvani Džoni Amerikanac i Dušan Đ, austrijski državljanin srpskog porekla, nastanjen u Beču. Njih dvojica su bili regionalni sakupljači antikviteta sa područja jugoistočne Evrope i bili su deo međunarodne mreže ilegalne trgovine kulturnim dobrima.

Mreža je imala sedište u Cirihu u Švajcarskoj i uključivala je nekoliko grupa posrednika poreklom iz bivše Jugoslavije, poznatih na crnom tržištu antikviteta kao „Srpski kartel”. Početkom 2000-ih, članovi „srpskog kartela” obilazili su područja sa arheološkim nalazištima u Rumuniji, na planini Oraštij, a nakon svakog otkrića krivolovaca kontaktirali su posrednike u Rumuniji, putujući u Devu, Rešicu, Temišvar ili Arad. Prema rumunskim istražiteljima, srpski kolekcionari su te komade kupovali novcem koji su dali važni dileri u Švajcarskoj i Austriji. Tako je Ljubiša I. između 2000. i 2002. preko posrednika kontaktirao lovce na blago, od kojih je kupio tri para spiralnih narukvica koje je ilegalno izneo iz zemlje, transportujući ih u Beograd. Prodao je dva para kolekcionarima i galeriji antikviteta u Njujorku, koje je uverio da su predmeti njegovo vlasništvo, za 265.000 dolara.

Ljubiša I. je 2004. godine kontaktirao švajcarskog kolekcionara u Cirihu kome je prodao dačanske narukvice. Šest narukvica imalo je ukupnu težinu od 6,7 kilograma.

Devetorica osuđena

Tokom 2008. godine, tužioci u Alba Juliji su poslali na suđenje desetoricu rumunskih i stranih državljana, optuženih da su ukrali nekoliko arheoloških dobara sa lokaliteta Sarmizegetusa Regia, koje su prodali na crnom tržištu za antikvitete. Sud u Devi je odlučio da devetoricu okrivljenih osudi na kazne od dve do šest godina zatvora i odštetu u vrednosti od skoro 1,4 miliona evra. Srbin Ljubiša I. osuđen je na pet godina zatvora i pet godina mu je zabranjen ulazak na arheološko nalazište u Rumuniji. Naloženo mu je da plati sumu od 283.749 evra, što predstavlja troškove nastale repatrijacijom i veštačenjem šest dačkih narukvica koje je prodao.

Druga figura umešana u nelegalnu prodaju narukvica, paralelno sa "srpskim kartelom", bio je Horia Kamil Radu, iz Kluž-Napoke. Poznat u industriji kao „diler iz Kluža“, često je putovao u inostranstvo da bi kontaktirao prodavce antikviteta na međunarodnom crnom tržištu, gde je kapitalizovao artefakte iz impresivnih zaliha prikupljenih sa planine Oraštije.

Horia Kamil Radu prodao je narukvicu od 680 grama firmi u Njujorku za 40.000 dolara. Drugu narukvicu, teška 760 grama, pokušao je da proda istoj firmi za 45.000 dolara. Pošto prodaja nije uspela, narukvica mu je vraćena 21. februara 2005. Kamil je kasnije prodao narukvicu na eBay-u,  galeriji iz Njujorka za 30.000 dolara. Rumunska država je otkupila dva artefakta i vratila ih u zemlju 2007. On je takođe optužen da je više puta pomagao da se kapitalizuje krađa na drugim arheološkim dobrima: 200 zlatnika tipa Lisimahos i 500 srebrnih novčića tetradrahma, 25 srebrnih denara od 44 srebra (286 srebrnih denara). 58 carskih denara, 99 republikanskih srebrnih denara, 43 rimska srebrna denara u glinenom loncu ukupne vrednosti 16.300 evra, dobijenih od krivolovne ekipe, plus 105 arheoloških komada koji predstavljaju različite vrste dačanskog oružja i oruđa od gvožđa, bronze i olova. Takođe, više od 4.000 arheoloških predmeta (kovanice, posude, oružje, itd.) predao je Nacionalnom muzeju istorije Transilvanije u Kluž-Napoki.

Horia Kamil Radu osuđen je 2020. na 4 godine uslovnog zatvora. Oslobođen je za trgovinu dačanskim narukvicama, jer je delo zastarelo.

(Telegraf.rs / libertatea)