Rusi ispalili još jedan Orešnik? U Kijevu zavladala panika, očekivao se nezamislivi udar, a onda...

Nakon što je upozorila američke zvaničnike o svojoj nameri lansiranja, Rusija je prošle godine, 21. novembra ujutro, ispalila misterioznu novu hipersoničnu balističku raketu - za koju se, kako piše Forbes, prvo pogrešno verovalo da je ICBM, strateška interkontinentalna balistička raketa s dometom većim od 5.500 kilometara - na grad Dnjepar u istočnoj Ukrajini. U udaru su oštećene zgrade i ranjeno na desetine ljudi.

Na kraju se ispostavilo da je misteriozno oružje varijanta ruskog projektila RS-26, 40-tonskog projektila na čvrsto gorivo sa šest nezavisno ispaljujućih bojevih glava (koje mogu biti i nuklearne) dometa do 5500 kilometara, čije je ime javnosti ubrzo nakon udara otkrio ruski predsednik Vladimir Putin - projektil ima bezazleno ime "Orešnik", odnosno "Lijeska", drvo lešnika.

Tri meseca kasnije, u četvrtak ujutro 6. februara, Rusi su navodno lansirali još jedan Orešnik, kojem je meta, čini se, bio Kijev. Proglašena je nacionalna vazdušna uzbuna u svim ukrajinskim oblastima, s upozorenjem na mogući udar Orešnika, javio je The New Voice of Ukraine.

Oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost, stanovnici ukrajinskog glavnog grada sjurili su se u skloništa, ali se, kako piše analitičar Forbesa Dejvid Aks, ništa nije dogodilo.

Prema Kirilu Sazonovu, ukrajinskom ratnom dopisniku, Orešnik "nije stigao daleko". Navodno se pokvario i eksplodirao na ruskom tlu, prenosi Jutarnji.

Mnogi su očekivali da će uslediti novi napad Orešnikom jer je nedelju dana nakon udara na Dnjepar, Putin zapretio da bi mogao da ih lansira još, posebno upozorivši da će ciljati "centre donošenja odluka" u Kijevu, gde se nalaze ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, najviši zvaničnici i komandanti i zaposleni u njihovim štabovima.

Međutim, ta je pretnja bila onoliko stvarna koliko se Orešnik pokazao pouzdanim, ocenjuje Aks, dodavši ipak kako, iako još nije moguće nezavisno potvrditi kolaps drugog Orešnika usred leta, nesreća ne bi predstavljala iznenađenje.

Orešnik zapravo nije ništa drugo nego RS-26 s manje goriva, a time i kraćim dometom. Prvo testiranje RS-26 2011. godine završilo je loše - prototip rakete skrenuo je s putanje i eksplodirao nekoliko kilometara od mesta lansiranja na kosmodromu "Pleseck" u severozapadnoj Rusiji.

Budući da je navodno bio neuspešan, drugi Orešnik ne samo da su stanovnici Kijeva i ukrajinske vođe pošteđeni dugotrajnog boravka pod zemljom, već je događaj imao i negativne posledice po Kremlj - jer je Orešnik, koji podsjeća na ICBM, navodi Aks, sa svim nuklearnim asocijacijama koje izaziva, očito više zastrušujući nego što je vojno efikasan.

Kompleksan i neprecizan, Orešnik je skup u smislu da je zamišljen "da se ne postigne previše razaranja", rekao je za Reuters Džefri Luis, direktor Programa za neširenje oružja u istočnoj Aziji na Institutu za međunarodne studije Midlburi u Montereju.

Putin se busao u prsa

U tom smislu, to je zapravo terorističko oružje, piše Aks, naprava koja ima za cilj da zastraši mnogo više ljudi nego što ih povredi ili ubije. Zato je Putin od prvog napada Orešnika napravio spektakularni medijski događaj u kojem se tim oružjem busao u grudi i pokrenuo ono što je nezavisni ruski medij The Moscow Times opisao kao "vojnu propagandnu kampanju osmišljenu da preuveliča sposobnost ruskog vojno-industrijskog kompleksa i moć novog oružja".

Putin je "morao da upotrebi (Orešnik) i onda održi konferenciju za novinare, a zatim još jednu konferenciju za novinare i kaže: ‘Hej, ovo je stvarno strašno, trebalo bi da budu prestrašeni‘", rekao je Luis.

Međutim, sada kada se polovina Orešnika možda srušila pre nego što su dosegli svoje mete, ti projektili zasigurno postaju manje zastrašujući iz dana u dan.

Inače, dvanaest sati nakon upozorenja o vazdušnom napadu u Ukrajini, nije bilo službene potvrde o navodnom lansiranju Orešnika, niti o navodnom udaru. Do sada je sateliti trebalo već da zabeleže požar koji bi verovatno buknuo kao posledica takvog udara, zaključio je Aks.