Trampove muke sa Panamskim kanalom: Koliko je Kina zaista "umešana" i šta sledi?

Donald Tramp je započeo svoj drugi predsednički mandat pojačavajući pritisak na Panamu, preteći da će "povratiti" Panamski kanal i optužujući tu zemlju da je ustupila kontrolu nad ključnim plovnim putem američkom rivalu - Kini.

"I prvenstveno, Kina upravlja Panamskim kanalom, a mi ga nismo dali Kini. Dali smo ga Panami i uzimamo ga natrag", rekao je Tramp tokom govora na svojoj inauguraciji, koja je održana 20. januara ove godine u Vašingtonu.

Preporučujemo

Ne postoji dokaz da Kina kontroliše kanal, kojim upravlja nezavisno telo koje je formirala vlada Paname. Peking je iznova i iznova demantovao da se mešao u upravljanje kanalom, piše CNN.

Ali zabrinutost SAD dolazi kada Trampova Bela kuća nastoji da ojača nacionalnu bezbednost, posebno u svom susedstvu, i da pobedi u ekonomskoj konkurenciji sa Kinom. U središtu Trampovih tvrdnji su kompanija sa sedištem u Hong Kongu koja upravlja dvema ključnim lukama na oba kraja 80 kilometara dugog plovnog puta – i šira zabrinutost zbog širenja uticaja Pekinga u regionu sveta u kojem su SAD dugo bile dominantna sila.

Predsednik Paname Hose Raul Mulino rekao je da suverenitet Paname nad kanalom nije predmet rasprave, ali je država napravila druge ustupke zbog pritisaka Amerike.

Posle sastanka sa najvišim američkim diplomatom Markom Rubiom prošle nedelje, Mulino je rekao da će Panama napustiti kinesku infrastrukturu Pojas i put - što je udarac za Peking, koji je proslavio Panamu kao prvu zemlju u Latinskoj Americi koja se pridružila programu.

Panamski zvaničnici prošlog meseca su takođe pokrenuli reviziju firme u vlasništvu Hong Konga koja upravlja dvema lukama na oba kraja kanala. Kineske kompanije su sve više na nišanu zbog zabrinutosti Vašingtona za nacionalnu bezbednost.

Aplikacija TikTok, koja je u vlasništvu Kine, i telekomunikacioni gigant Huawei bili su među privatnim firmama koje su se našle pod intenzivnim nadzorom u Vašingtonu zbog zabrinutosti da su pod kontrolom Pekinga, uprkos njihovim negacijama.

Da li Kina ima prisutnost u Panamskom kanalu?

Glavna briga administracije Donalda Trampa nalazi se na oba kraja vodnog puta, gde dvema od pet luka, koje služe kanalom, upravlja Panama Ports Company (PPC), koja je deo operatera luka u vlasništvu hongkonškog konglomerata CK Hutchison Holdings.

Sa sedištem u blistavom neboderu u centru Hong Konga, CK Hutchison je registrovana kompanija i jedan od najvećih svetskih operatera luka, koji upravlja sa 53 luke u 24 zemlje, prema podacima kompanije. Prvi put su dobili koncesiju za dve luke na Panamskom kanalu 1997. godine, kada su Panama i SAD zajednički upravljali kanalom. Ta koncesija je obnovljena 2021. godine na još 25 godina.

Rubio je, uoči svoje posete Panami, rekao da je neprrihvatljivo da firme sa sedištem u Hong Kongu "imaju kontrolu na ulazu i izlazu iz kanala".

Hong Kong, koji je Britanija vratila Kini 1997, trebalo bi da ima visok nivo autonomije od kopna, ali Peking je dramatično pritegao uzde poslednjih godina, a nakon širenja prodemokratskih protesta.

Foto: Tanjug/AP

"Ako dođe do sukoba i Kina im kaže, učinite sve što možete da opstruišete kanal kako se SAD ne bi bavile trgovinom i prevozom, tako da američka vojna i pomorska flota ne mogu dovoljno brzo da dođu do Indo-Pacifika, oni bi to morali da urade“, rekao je Rubio, ne navodeći direktno ime kompanije.

Ipak, činjenica je da operater PPC, koji jeste u vlasništvu Hong Konga, nema kontrolu pristupa Panamskom kanalu.

Radnici u njihove dve luke utovaraju i istovaraju kontejnere na brodove i snabdevaju ih gorivom, dok samim kanal upravlja Panama Canal Authority. Brodovi koji prolaze kroz kanal moraju biti vođeni lokalnim kapetanima koje zapošljava ova vlast.

CNN je kontaktirao CK Hutchison za komentar. U nedavnom saopštenju na društvenim mrežama, PPC je izjavio da je jedini operator luka na kanalu u kojem je Panamska država akcionar. Dodali su da su više od 99% njihovih radnika Panamci.

Luke Hačison (Hutchison) nisu jedine kineske kompanije koje se bave infrastrukturom kanala. Konzorcijum koji se sastoji od kompanije China Harbor Engineering Company i China Communications Construction Company dobio je ugovor za izgradnju mosta na autoputu preko kanala u vrednosti od 1,4 milijarde dolara kako bi se olakšao saobraćaj u gradu Panama.

U međuvremenu, državna kompanija COSCO Shipping je glavni klijent kanala, sa skoro 300 teretnih brodova koji plove kanalom putem svake godine, uključujući kontejnerske brodove, brodove za rasuti teret i tankere za naftu, prema podacima kompanije iz 2018.

Da li to Kini "daje kontrolu" nad kanalom?

Ne postoje dokazi da kineska vlada kontroliše kanal kao ni da je zabeležena aktivnost kineske vojske u Panami, navode stručnjaci.

Međutim, zabrinutost američkih zvaničnika dolazi usred globalnog nadzora nad naporima Pekinga da izgradi ili obezbedi pristup komercijalnim lukama širom sveta – što bi takođe moglo koristiti rastućoj kineskoj mornarici.

Kada je reč o Panamskom kanalu, neki posmatrači kažu da umešanost kineskih firmi u kanal i njegovu infrastrukturu bi mogli da pruže prednost Pekingu, i u komercialnom smislu, ali i u slučaju potencijalnog budućeg konflikta sa SAD.

Rubio je pomenuo ovu zabrinutost tokom saslušanja za potvrđivanje njegovog položaja u januaru, rekavši da "strana sila" poseduje sposobnost, preko svojih kompanija, "da pretvori kanal u tačku gušenja u trenutku sukoba".

Strateški rizik iz vojne perspektive je da što je više komercijalne imovine koja je povezana sa Kinom oko kanala, to više opcija ima Peking da blokira SAD da pomera vojnu opremu kroz plovni put u slučaju sukoba između njih, kaže R. Evan Elis, profesor latinoameričkih studija na Institutu za strateške studije Ratnog koledža SAD.

"Sve te operacije i odnos sa vlastima Panamskog kanala... plus tehničko znanje koje dobijete kao regularni operator kanala ustvari uvećava mogućnosti da, ako ste Kina i hoćete da zatvorite kanal u vreme konflikta, postoji na hiljade načina da to uradite", kaže Elis ističući ukazujući na radnje kao što su napad na sisteme za kontrolu brava ili fizičko blokiranje plovnog puta.

"Njihovo fizičko prisustvo, uticaj i tehničko znanje… bi nam otežali odbranu...", dodaje Elis.

Predsednik Savezne pomorske komisije Luis Sola je prošle nedelje rekao Kongresu da Sjedinjene Države moraju da se čuvaju "svake namere drugih interesa u Panami da umanje nezavisnost ili profesionalizam (Panamske vlasti).“

Sporazum iz 1977. godine koji je odredio povratak kanala od SAD-a Panami zahteva da kanal ostane neutralan i omogućava Sjedinjenim Državama da vojno intervenišu ako dođe do poremećaja u operacijama kanala usled unutrašnjeg sukoba ili strane sile.

Međutim, neki posmatrači smatraju da Kina trenutno ima malo ili ograničen uticaj.

"Sjedinjene Države su toliko čvrsto uspostavljene kao 'najistaknutiji' partner Paname da je svaki uticaj na robu koja prolazi kroz kanal koji bi Kina mogla da stekne poboljšanjem svojih veza u zemlji 'najviše ograničen i u najboljem slučaju ograničen'", kaže Brajan Vong, istraživač u Centru za savremenu Kinu i svet pri Univerzitetu u Hong Kongu.

Takođe, Vinsent Klerk, izvršni direktor globalnog brodarskog giganta Maersk, rekao je za CNN da su operacije na kanalu "više bile pogođene nedostatkom padavina... nego što su bile pogođene od strane Kine".

Kakve odnose imaju Kina i Panama?

Državna poseta kineskog lidera Si Đinpinga Panami 2018. godine naglasila je koliko je Peking – veliki globalni izvoznik – stavio akcenat na izgradnju svojih veza sa ovom strateški vitalnom zemljom, koja broji oko 5 miliona stanovnika.

Tada su zemlje potpisale oko 19 sporazuma o saradnji u oblasti trgovine, infrastrukture, bankarstva i turizma, dok je Si Đinping izjavio da su njihove veze "ušle u novo poglavlje".

To je svakako bio slučaj tada. Kina i Panama uspostavile su diplomatske veze samo godinu dana ranije, nakon što je Panama prestala da priznaje Tajvan kao vladu Kine. Iste godine Panama je postala prva zemlja u Latinskoj Americi koja je pristupila Sijevoj globalnoj infrastrukturnoj inicijativi "Pojas i put".

Te promene su bile praćene nizom ponuda kineskih kompanija za izgradnju i ulaganje – projekti su obuhvatali terminal za kontejnere vredan milijardu dolara, kao i brzu železnicu. Međutim, oba projekta su na kraju propala, jer je promena vlasti u Panami dovela do veće pažnje prema tim planovima, a zabrinutost SAD-a povećala oprez. Ipak, kineske firme su takođe beležile uspehe.

Terminal za kruzere, koji je izgradila Kina, inaugurisan je prošle godine, dok kineske kompanije takođe imaju značajnu prisutnost u specijalnim trgovinskim zonama blizu Kolona i Panama Pacifico, tvrde stručnjaci. Kineski telekomunikacioni gigant Huawei je 2015. godine otvorio veliku distribucionu fabriku za svoje elektronske sisteme u jednoj od tih zona.

Odluka Mulina da ne ostane uključen u inicijativu "Pojas i put" može označiti novu fazu nadzora nad prisutnošću Kine u zemlji. Međutim, neki posmatrači tvrde da Peking možda neće biti uznemiren time.

"Kina će nastaviti da investira u Panami ako im novac b ude bio potreba i Kina će nastaviti da trguje sa Panamom", kaže Jang Šihue, direktor Centra za latino-američke studije na Univerzitetu u Šangaju. Odluka Paname će donekle dati signal Pekingu da je "američki pritisak" ogorman, smatra on.

U međuvremenu, postoje naznake da, iako Kina ima interes za širenje svog uticaja u zemlji, možda ima i druge ciljeve, na mestima sa manjim potencijalom za otpor.

"Kontrola strateških tačaka poput Panamskog kanala verovatno je među ciljevima Kine", rekao je Vil Frimen, istraživač za latinoameričke studije pri Savetu za spoljne odnose u Njujorku.

"Ali to je zanemareno u poređenju sa projektom kao što je Chancay, novi peruanska mega-luka koja će ubrzati trgovinu između Južne Amerike i Kine", kaže on.

(Telegraf.rs)