Santorini pogodio "roj potresa": Šta je to?

Grčka vlada proglasila je vanredno stanje na Santoriniju, koji potresi pogađaju više puta dnevno, ponekad u razmacima od samo nekoliko minuta. "Roj potresa" oseti se i na drugim obližnjim egejskim ostrvima. Sve je počelo krajem januara nizom vrlo slabih potresa (slabijih od magnitude 3), koji su bili jedva primetni. Međutim, početkom februara seizmička aktivnost se pojačala, potresi su postali jači i učestaliji.

U poslednje dve nedelje zabeleženo je nekoliko hiljada potresa, od kojih je čak 30 dnevno imalo magnitudu veću od 4.0. Većina ih se dogodila na dubini manjoj od 10 kilometara, što znači da su ih ljudi na ostrvima dobro osetili.

Preporučujemo

Jači potresi uzrokovali su odrone stena na obalnim liticama i manju štetu na zgradama. Najjači potres dosad, magnitude 5.1, pogodio je regiju 6. februara i osetio s u Atini, naKritu i u delovima Turske udaljenim više od 240 kilometara.

Santorini, inače jedno od najposećenijih turističkih odredišta na svetu, gotovo je prazan. U poslednjih nedelju dana ostrvo je napustilo oko 11.000 ljudi, uključujući turiste i lokalno stanovništvo. Mnogi strahuju da bi seizmička aktivnost mogla biti uvod u vulkansku erupciju.

Kako nastaje "roj potresa" i šta sledi?

Grčka je jedna od seizmički najaktivnijih regija u Evropi, pa česti potresi nisu neobični. Trenutna seizmička aktivnost smeštena je blizu Anidrosa, nenaseljenog ostrvceta oko 30 kilometara severoistočno od Santorinija. To područje nalazi se unutar vulkanskog luka helenske subdukcijske zone, gde se afrička tektonska ploča polako podvlači ispod evroazijsku ploču (ili, konkretno, egejske mikroploče).

U toj regiji postoje brojne tektonske pukotine - rasedi - na kojima se često događaju potresi. Santorini je vulkanska kaldera, nastala tokom poslednjih 180.000 godina, a poslednja erupcija dogodila se 1950-ih, podseća Index. Potresi mogu biti povezani s vulkanskom aktivnošću, odnosno kretanjem magme ispod površine.

Međutim, trenutna seizmička aktivnost nije smeštena ispod Santorinija, a lokalni stručnjaci zasad nisu primetili znakove da bi ovi potresi mogli biti uvod u novu erupciju. Izgleda da su povezani s tektonskim rasedima između Santorinija i Amorgosa.

Hoće li se istorija ponoviti?

Ovo nije prvi put da su potresi pogodili to područje. Godine 1956. snažan potres magnitude 7.8 izazvao je razoran cunami. Samo nekoliko sati kasnije usledio je naknadni potres magnitude 7.2. Više od 53 ljudi tada je poginulo, a stotine su bile povređene u seriji potresa, naknadnih udara i cunamiju.

Potresi nastaju kada se stres u Zemljinoj kori naglo oslobodi, uzrokujući pucanje duž raseda i oslobađanje energije u obliku seizmičkih talasa. Obično snažan potres (glavni udar) prati niz manjih naknadnih potresa koji postupno slabe. Ovo je tipičan glavni potres-naknadni potresi obrazac.

Umesto dominantnog potresa - roj

Međutim, neke serije potresa ponašaju se drugačije. Umesto jednog dominantnog potresa, događaju se mnogi potresi slične jačine tokom dana, nedelja ili čak meseci. Takve sekvence poznate su kao "roj potresa".

Potres iz 1956. bio je klasičan primer glavnog udara s naknadnim podrhtavanjima. Međutim, trenutni niz potresa kod Santorinija - s hiljadama potresa između magnitude 4.0 i 5.0 - sugeriše da je ovo "roj potresa".

"Roj potresa" često je povezan s kretanjem fluida kroz Zemljinu koru, što ga čini manje dramatičnim od naglog pucanja velikog raseda. Seizmolozi pažljivo analiziraju razliku između glavnog potresa i naknadnih udara i "roja potresa" jer im to pomaže da razumeju uzroke i moguće posledice ovih fenomena.

Može li uslediti još jači potres?

Tačan ishod trenutne seizmičke aktivnosti kod Santorinija nije moguće predvideti. Globalna statistika pokazuje da samo oko 5% potresa prethodi jačem potresu.

Međutim, i dalje postoji mogućnost da bi jači i potencijalno razorniji potres mogao pogoditi to područje u bliskoj budućnosti.

Iako su "rojevi potresa" obično povezani s nižim magnitudama, mogu trajati danima, nedeljaka ili čak mesecima. Često se smiruju, pa zatim ponovno intenziviraju, što dodatno uznemirava stanovništvo.

(Telegraf.rs)