Kursk postaje Putinova noćna mora

Nekoliko dana nakon što su ukrajinske trupe iznenada zauzele deo ruske oblasti Kursk, predsednik Vladimir Putin rekao je ruskim odbrambenim zvaničnicima da je njihov glavni cilj da odbiju invaziju. Šest meseci kasnije, još pokušavaju.

Rusi su saopštili da su Ukrajinci pokrenuli novu ofanzivu na Kursk. Prema navodima ruskih vojnih blogera, ukrajinske snage su navodno napale jugoistočno od Sudže, napredujući prema naseljima Fanasejevka i Ulanok.

Preporučujemo

Tokom šest meseci od početka operacije ukrajinske vojske u Kurskoj oblasti Ruske Federacije, ukupni gubici ruske vojske iznosili su oko 40.000 ljudi, uključujući više od 16.000 poginulih, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

Rusija je takođe bila prinuđena da zatraži pomoć od Severne Koreje, koja je poslala 12.000 svojih vojnika u Kursku oblast, navodi Ukrinform.

"Ukupni gubici severnokorejskog kontingenta iznosili su oko 4.000 ljudi. Od tri nominalne severnokorejske brigade, jedna je potpuno uništena, dok su druge dve izgubile borbenu sposobnost. Kao rezultat toga, severnokorejske jedinice su povučene sa ratišta", navodi se u saopštenju.

Prema ukrajinskim i zapadnim obaveštajnim službama, severnokorejski vojnici nedeljama nisu viđeni na ratištima kod Kurska.

Kursk će biti ključan za pregovore

Putinov neuspeh da istera ukrajinsku vojsku sa ruske teritorije mogao bi da dobije na značaju dok američki predsednik Donald Tramp pokušava da pregovara o prekidu rata. Dok ruske trupe nastavljaju da napreduju na bojnom polju u istočnoj Ukrajini, Kijev ima pregovaračku kartu, zahvaljujući prodoru u Kursku, za potencijalnu razmenu teritorija u bilo kakvim pregovorima, piše Blumberg.

Prva okupacija ruske teritorije od strane strane vojske od Drugog svetskog rata lični je poraz za Putina, koji kod kuće gaji imidž snažnog vladara koji brani interese nacije. Kremlj je nastojao da umanji značaj krize otkako su ukrajinske snage prešle granicu 6. avgusta prošle godine i brzo zauzele čak 1.250 kvadratnih kilometara teritorije, uključujući grad Sudža i desetine sela.

Ruske trupe su, u međuvremenu, povratile samo oko polovine te teritorije uz pomoć hiljada severnokorejskih vojnika. Zapadne procene tvrde da je u regionu Kurska angažovano oko 11.000 severnokorejskih vojnika, od kojih je čak 4.000 ubijeno ili ranjeno.

- Generalno, efikasnost vojnih operacija je niža od očekivane. Sistem nije bio posebno pripremljen - ni za gubitak teritorije, ni za tako dugu bitku - rekao je Mihail Vinogradov, načelnik St. Peterburške politička fondacija.

Raste nezadovoljstvo među Rusima

Borbe se vode na relativno ograničenom području Kurske oblasti, malog dela najveće zemlje na svetu, koja se prostire na 11 vremenskih zona. Ipak, upad Ukrajine u region od oko milion ljudi, otprilike veličine Belgije, šokirao je Ruse i razotkrio posledice rata koji je Putin započeo.

- Ovo je veoma važna operacija, što će se videti kada postignemo diplomatsko rešenje za rat - rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski novinarima u sredu u Kijevu i dodao: "Situacija u Kursku je stabilna i Rusija neće moći da nas izbaci sa ove teritorije u bliskoj budućnosti".

Sa ruskim zvaničnicima koji procenjuju da je oko 150.000 ljudi u regionu Kursk raseljeno zbog borbi, raste nezadovoljstvo neuspehom države da zaštiti svoje stanovnike. Stotine ljudi protestovalo je u Kursku u januaru, rekavši da zvaničnici premalo čine da smeste raseljena lica ili im pomognu da pronađu nestale rođake.

- U našoj zemlji se vodi rat i država se pokazala potpuno nespremnom za njega. Ovakve masovne evakuacije u Kurskoj oblasti nikada nije bilo, čak ni tokom Drugog svetskog rata - rekao je Vladimir Sineljnikov, aktivista i volonter u potrazi za nestalim licima na područjima pod okupacijom Ukrajine.

Kremlj tretira Kursk kao regionalni, a ne nacionalni problem, što znači da nema žurbe, kaže Nikolaj Petrov, savetnik u londonskom tink tanku Čatam haus.

Šta želi Zelenski, a šta Putin?

Zelenski je ubrzo nakon početka operacije rekao da je cilj stvaranje tampon zone za zaštitu pograničnih zajednica od ruskih napada. Ukrajinski vojni komandanti su takođe nastojali da ublaže pritisak na ukrajinskom frontu tako što su primorali Moskvu da prerasporedi trupe za odbranu Kurska. Iako operacija Kursk nije zaustavila napredovanje Rusije u istočnoj Ukrajini, Kremlj je poslao hiljade vojnika da pokušaju da povrate kontrolu nad regionom.

Ipak, na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u decembru, Putin je, na pitanje jednog stanovnika Kurska, koliko će Rusiji biti potrebno da protera ukrajinske trupe, odgovorio: "Ne mogu i ne želim da dam konkretan datum".

To bi moglo da optereti Putina jer Tramp na njega vrši pritisak da započne pregovore o okončanju rata i preti novim sankcijama ako odbije. Uprkos postepenom povlačenju na istoku Ukrajine, Zelenski će moći da koristi uporište u Kursku za trgovinu na okupiranoj teritoriji. Rusija trenutno kontroliše približno petinu ukrajinske teritorije, uključujući Krim, koji je Putin anektirao 2014. godine.

Kremlj je signalizirao da je njegova strategija da nastavi ofanzivu kako bi pokušao da izvrši pritisak na Ukrajinu i SAD da pristanu na uslove Moskve, a zvaničnici tvrde da bi Rusija mogla da vodi rat još dve do tri godine.

- Putin treba da postavi prioritete jer su njegove snage iscrpljene. a čini se da je više fokusiran na dobitke u Ukrajini nego na vraćanje teritorije u regionu Kursk - rekao je Bota Ilijas, viši analitičar Prisma, strateške obaveštajne firme u Londonu.

Nakon što su građani protestovali zbog nedostatka pomoći, Putin je u decembru smenio guvernera Kurske oblasti i zamenio ga zamenikom ruske Državne dume Aleksandra Hištajna, rekavši mu da sada traži upravljanje krizom.

Lokalni zvaničnici kažu da se oko 2.000 civila vodi kao nestalo, iako neki stanovnici procenjuju da ih ima više od 3.000, agentica za nekretnine u Kursku, kaže da je pozvala svoje roditelje, koji žive u blizini Sudže, na dan početka napada i rekla im da beže.

- Od tada nisam čula ni reč od njih - rekla je Prilučka.

(Telegraf.rs/Index)