Ukrajina ostaje bez najvažnijeg oružja: Američka pomoć gotovo potpuno presušila

Sredstva koja je američki Kongres odobrio za snabdevanje Ukrajine oružjem tokom administracije Džoa Bajdena gotovo su iscrpljena, a većina naoružanja već je isporučena.

Paket pomoći od 30. decembra, koji je potpisao bivši predsednik SAD Džo Bajden, iskoristio je poslednja finansijska sredstva iz Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini. Ova inicijativa je od 2022. godine obezbedila 32,7 milijardi dolara za nabavku nove vojne opreme za Ukrajinu. Završni paket uglavnom je uključivao projektile za protivvazdušnu odbranu, municiju za raketne sisteme poput HIMARS-a i artiljerijske granate.

Preporučujemo

Čak i pre nego što je novi američki predsednik Donald Tramp preuzeo dužnost, Pentagon je za 2025. godinu predložio izdvajanje 300 miliona dolara za obnovu fonda Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini. Od ukupno 45,8 milijardi dolara izdvojenih u posebnom fondu za hitne vojne isporuke ("drawdown"), ostalo je tek 3,8 milijardi dolara – svega 8% prvobitnog iznosa.

Mehanizam "drawdown" funkcioniše tako da američke kompanije koje proizvode oružje dobijaju sredstva za nadoknadu starog naoružanja poslatog Ukrajini, dok se novoproizvedeno oružje uglavnom zadržava u SAD. Zbog toga će stvarna vrednost opreme koja će biti poslana Ukrajini biti znatno manja od preostalih 3,8 milijardi dolara, piše Kyiv Independent.

Buduće isporuke zavise od Trampa

Novi saziv Kongresa još nije odobrio budžet za 2025. godinu, a buduće isporuke oružja Ukrajini u velikoj meri zavise od Trampa. Ukrajinska zavisnost od američke vojne pomoći daje Trampu značajnu pregovaračku prednost. Čini se da Tramp želi da iskoristi tu prednost kako bi sklopio dogovor vezan za ukrajinske zalihe minerala. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nagovestio je da je spreman na pregovore.

Američka vojna oprema bila je ključna za ukrajinsku odbranu. Zelenski je nedavno izjavio da američko oružje čini otprilike 40% ukupnog ukrajinskog naoružanja, što je i dalje značajan udeo uprkos sve većoj domaćoj vojnoj proizvodnji. Međutim, sporost isporuka izazvala je kontroverze, posebno od kraja 2023. godine. Iako su paketi politički odobravani, proces fizičke isporuke često je kasnio, a praćenje isporuka ostalo je problematično.

Isporuke traju predugo

S obzirom na to da se sredstva bliže kraju, Pentagon tvrdi da je već isporučena velika većina predviđenog oružja.

"Od 10. januara Ministarstvo odbrane isporučilo je 89% ključne municije, 94% protivtenkovskih sistema i 75% drugih vatrenih sposobnosti predviđenih kroz Predsedničko ovlašćenje za hitne isporuke", izjavio je potpukovnik Čarli Dits, portparol Pentagona.

"Najviše se trenutno isporučuju vozila, a dostave će se nastaviti tokom leta. Isporuka ključne borbene opreme, poput artiljerijskih sistema i borbenih vozila Bredli, kao i drugih oklopnih vozila poput M113 i HMMWV, traje duže jer vozila prvo moraju biti popravljena", rekao je Dits.

Ukrajini hronično nedostaje municije

Američka borbena vozila trenutno nisu glavni prioritet za ukrajinsku vojsku, kaže Katerina Bondar, analitičarka iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

"Ukrajina ne može sama proizvoditi Bredlije, ali takva vozila u ovom trenutku nisu ono što joj najviše treba na frontu", rekla je Bondar.

Prema njenim rečima, potrebe Ukrajine su daleko jednostavnije:

"Ukratko, 155-milimetarske granate. Možda nisu najspektakularnije, ali Ukrajina najviše treba artiljerijsku municiju, dalekometne projektile i protivvazdušne sisteme – skupu, ali preko potrebnu vojnu opremu", dodala je.

Češka spasila Ukrajinu u ključnom trenutku – sledi preokret?

Češka je prošle godine pokrenula inicijativu za nabavku municije za Ukrajinu. Sada bi ta inicijativa mogla biti ugrožena zbog opozicione stranke ANO, koju predvodi bivši češki premijer Andrej Babiš. On cilja na politički povratak na izborima kasnije ove godine.

Populistička stranka ANO, koja vodi u anketama, obećala je da će, ako dođe na vlast, zaustaviti inicijativu nabavke municije.

"Moramo prekinuti sadašnji način rada", rekao je Karel Havliček, zamenik predsednika ANO.

Češki predsednik Petr Pavel prošle godine je objavio da njegova vlada koordinira kupovinu artiljerijskih granata na međunarodnom tržištu kako bi pomogla Ukrajini u obnavljanju iscrpljenih zaliha municije.

Ukrajinski zvaničnici i vojnici tvrde da je ova inicijativa pomogla u popunjavanju nedostatka municije u trenucima kada su ukrajinske snage bile pod pritiskom velike ruske ofanzive.

Češki zamenik ministra spoljnih poslova Eduard Hulicius izjavio je da je inicijativa prošle godine uspela da isporuči 520.000 komada 155-milimetarske municije u Kijev te da će dodatnih 300.000 granata biti isporučeno ove godine.

Babiš nastoji da ponovo preuzme vlast nakon što je bio premijer do 2021. godine. Liberalna vlada u Pragu upozorava da bi njegov povratak mogao značiti distanciranje od Ukrajine.

Uskoro će biti otkriven Trampov plan za kraj rata

Blumberg je danas objavio da je Kit Kelog, specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu i Rusiju, potvrdio da će sledeće nedelje u Minhenu predstaviti Trampov plan za mir u Ukrajini.

U objavi na društvenim mrežama Kelog je napisao da će Trampov cilj da okonča krvavi i skupi rat u Ukrajini biti glavna tema u Minhenu. Dodao je i da će se tamo sastati sa američkim saveznicima koji su spremni na saradnju.

Prema Radiju Slobodna Evropa, Trampov plan mogao bi uključivati zamrzavanje sukoba i ostavljanje ruskih okupiranih teritorija u neizvesnosti, dok bi Ukrajina dobila određene bezbednosne garancije. Međutim, nije jasno kako bi te garancije izgledale.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče je u videoobraćanju rekao da je njegova administracija poslednjih dana intenzivirala kontakte s Vašingtonom oko mogućih mirovnih pregovora.

"Ukrajini treba stvaran, trajan i zagarantovan mir, kao i sredstva koja će osigurati da Rusija uvek zna šta čeka one koji žele da naude Ukrajini", rekao je Zelenski.

(Telegraf.rs)