Hiljade pripadnika Islamske države godinama su u zatvoru u Siriji: "Nemamo pojma šta se događa u svetu"

Muškarci različitih uzrasta i nacionalnosti sede tiho u svojim ćelijama, a mali prozor na metalnim vratima jedini im je otvor ka svetu.

Svi su navodni članovi Islamske države, zarobljeni tokom poslednjih dana takozvanog kalifata ekstremista, koji je proglašen na velikim delovima teritorija Iraka i Sirije, prenosi agencija AP.

Preporučujemo

Zatvor Gveiran, sada nazvan Panorama, godinama drži oko 4.500 zatvorenika povezanih s Islamskom državom. Agencija AP je dobila ekskluzivan uvid u zatvor, skoro dva meseca nakon pada 54-godišnje Asadove dinastije u Siriji, što je događaj o kojem zatvorenici možda i ne znaju, jer zvaničnici zatvora pokušavaju da ograniče informacije iz spoljnog sveta.

Odlazak sirijskog predsednika Bašara al-Asada tokom munjevite ofanzive pobunjenika u decembru skrenuo je novu pažnju i povećao pritisak na ovakve centre za zadržavanje na severoistoku zemlje, gde je bez suđenja pritvoreno oko 9.000 članova Islamske države.

Te centre čuvaju pripadnici Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje podržavaju SAD, a predvode Kurdi. Oni su u martu 2019. zauzeli poslednji deo teritorije koju je Islamska država kontrolisala, istočni grad Baguz.

Glavni komandant SDF, Mazlum Abdi, rekao je za AP da su članovi Islamske države, nakon Asadovog pada, zaplenili velike količine oružja na istoku Sirije sa položaja koje su napustile snage lojalne bivšem predsedniku.

Jedan zvaničnik SDF za bezbednost upozorio je da bi ekstremisti mogli napasti objekte za zadržavanje i pokušati osloboditi svoje saborce. Govorio je pod uslovom anonimnosti, u skladu s pravilima.

"Zatvorenici predstavljaju bukvalno i metaforički ISIS armiju u pritvoru", rekao je general Majkl Erik Kurila, komandant Centralne komande SAD, tokom posete Siriji prošlog meseca.

Tokom posete zatvoru, novinarima je prikazan hodnik sa šest ćelija sa svake strane, dok su maskirani stražari držali palice. Otvoren je prozor na vratima jedne ćelije, a zatvorenici su dobili priliku da kratko razgovaraju s novinarima.

Jedan mladić je prišao i predstavio se kao Maher, medicinski tehničar iz Melburna (Australija). Vlasti zatvora su tražile da se koriste samo imena.

"Voleo bih da se vratim u Australiju“, rekao je mladić, dodajući da nije uhapšen 2019. u Baguzu, već da se predao kada je koalicija predvođena SAD tvorila humanitarni koridor.

"Nisam nikome ništa učinio. Ovde sam sedam godina bez suđenja. Bez ičega", rekao je, izrazivši žaljenje zbog "mnogo stvari".

Maher je rekao da se oženio Sirijkom i da ima dva sina koji se nalaze u jednom od kampova za porodice članova Islamske države na severoistoku Sirije. Naveo je da nema nikakve informacije o njima, te da je poslao pismo roditeljima preko Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, ali da nikada nije dobio odgovor.

Bezbednost centara za zadržavanje postaje sve veće pitanje nakon pada Asada. Jedna od najozbiljnijih pretnji tim centrima dogodila se u januaru 2022. godine, kada su naoružani pripadnici Islamske države napali zatvor, što je dovelo do desetodnevnih sukoba sa SDF, tokom kojih je poginulo skoro 500 ljudi.

Zatvor, koji je nekada bio prostor za učionice tehničke škole, kasnije je renoviran uz pomoć koalicije predvođene SAD. Tokom posete novinara AP, mere bezbednosti su bile stroge, a naoružani stražari su bili postavljeni na putevima koji vode do objekta.

Međutim, zvaničnici SDF su izjavili da nedavni sukobi između njihovih snaga i turskih naoružanih grupa na severu Sirije, koji su se poklopili sa ofanzivom pobunjenika koja je dovela do Asadovog pada, utiču na njihovu sposobnost da zaštite zatvore.

Tokom posete sirijskog ministra spoljnih poslova Asad al-Šibanija Turskoj prošlog meseca, njegov turski kolega Hakan Fidan izjavio je da je Ankara spremna da pomogne sirijskim vlastima u upravljanju centrima za zadržavanje, kao i kampovima u kojima se nalazi više od 40.000 ljudi, među kojima su mnoge žene i deca povezani sa Islamskom državom.

Međutim, glavni komandant SDF nije podržao ovu ideju.

"Način na koji Turska može da pomogne jeste da zaustavi svoje napade na nas kako bismo mogli da se fokusiramo na zaštitu al-Hol kampa i zatvora", rekao je Abdi.

Dodao je da se sudbina Al Hol kampa i drugih zatvora može rešiti unutar Sirije. Budućnost zemlje se trenutno razmatra tokom pregovora između SDF, koji kontroliše skoro 25 odsto Sirije, i nove vlade u Damasku koju predvodi grupa Hajat Tahrir al-Šam.

(Telegraf.rs/AP)