Koliko je realna Trampova "Rivijera u Gazi": Da li je to najluđa ideja u istoriji američkog mirovnog angažmana

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu nije mogao da skine osmeh sa lica. Nije ni čudo. Netanjahu je u utorak u Beloj kući posmatrao kako je predsednik Donald Tramp izveo najneverovatniju američku intervenciju u dugoj istoriji izraelsko-palestinskog sukoba.

Predsednik je više puta ponovio svoj predlog da bi skoro dva miliona Palestinaca trebalo da se preseli iz ratom razorene Gaze u nove domove negde drugde, kako bi SAD mogle da pošalju trupe u Pojas, preuzmu kontrolu i izgrade "Rivijeru Bliskog istoka".

Preporučujemo

"Izgradiš zaista kvalitetne stambene objekte, prelep grad, mesto gde mogu da žive, a ne da umiru, jer Gaza garantuje da će na kraju umreti", rekao je Tramp novinarima.

U nekoliko reči, Tramp je prizvao zapanjujuću geopolitičku transformaciju Bliskog istoka i politički spas za Netanjahua – pokazujući zašto je izraelski premijer, uprkos njihovim ranijim napetostima, priželjkivao povratak svog domaćina na vlast na izborima 2024. godine.

Netanijahu sada može da se predstavi desničarskim frakcijama u svojoj koaliciji, koje neprestano ugrožavaju njegovu vlast, kao jedinstvena i ključna veza sa Trampom. Stavovi američkog predsednika sada se poklapaju sa željama izraelskih tvrdolinijaša da Palestinci budu proterani iz dela zemlje koju oni smatraju svetom izraelskom teritorijom.

Bivši izraelski krajnje desničarski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir, koji je ranije ove godine napustio Netanjahuov ratni kabinet u znak protesta protiv sporazuma o prekidu vatre u Gazi, potvrdio je sličnost između Trampovog razmišljanja i stavova ekstremnih konzervativaca u Izraelu.

„Donalde, ovo izgleda kao početak jednog divnog prijateljstva“, napisao je u objavi na platformi X.

Foto: Tanjug/AP

Neverovatan momenat

Trampovi komentari, koje je ređao tokom dana, prvo na ceremoniji potpisivanja izvršne naredbe, a zatim zajedno s Netanjahuom u Ovalnoj sobi i na zajedničkoj konferenciji za novinare – predstavljali su prelomni trenutak u istoriji američkog posredovanja u miru na Bliskom istoku.

Videti američkog predsednika kako podržava prisilno proterivanje Palestinaca iz njihovih domova – egzodus koji bi potkopao decenije američke politike, međunarodno pravo i osnovne principe humanosti – bilo je zapanjujuće.

Tramp je potom izneo možda najimperijalističkiji impuls svog potencijalnog drugog mandata, u kojem je već pretio aneksijom Panamskog kanala, Grenlanda i Kanade. Zamislio je nekretninski dogovor u kojem bi preuzeo odgovornost za Gazu i osmislio projekat urbane obnove koji bi otvarao radna mesta. Nazvao je to američkom "pozicijom vlasništva". Tačniji izraz bio bi kolonijalizam za 21. vek.

"SAD će preuzeti Pojas Gaze, i mi ćemo obaviti posao s tim. Bićemo vlasnici i bićemo odgovorni za uklanjanje svih opasnih neeksplodiranih bombi i drugog oružja na tom području. Sravnićemo teren, ukloniti uništene zgrade, izravnati ga, stvoriti ekonomski razvoj koji će obezbediti neograničen broj radnih mesta i stambenih jedinica za ljude u tom području, uraditi pravi posao, učiniti nešto drugačije", rekao je Tramp.

Ova ideja podseća na plan koji je prošle godine predložio Trampov investitor i zet Džared Kušner, a koji je predviđao preseljenje Palestinaca iz Gaze i "čišćenje" teritorije kako bi se iskoristila njena "veoma vredna" mediteranska obala. Međutim, iz više razloga, takav plan deluje apsurdno.

Ako bi lider najmoćnije svetske demokratije sproveo takvo prisilno preseljenje, odražavao bi zločine tirana iz prošlosti i stvorio izgovor za svakog autokratu da pokrene masovne programe etničkog čišćenja protiv ranjivih manjina.

Međutim, ova ideja savršeno se uklapa u drugi Trampov mandat, u kojem predsednik deluje potpuno neobuzdano – bez obzira na zakon, Ustav ili bilo koga oko sebe ko bi ga mogao sprečiti da radi tačno ono što želi.

A u svim Trampovim nedavnim javnim izjavama o Gazi nedostaje jedan važan element – bilo kakav osećaj da bi palestinski narod imao izbor u sopstvenoj sudbini. Njihova povezanost s oskrnavljenom enklavom nedavno je naglašena povratkom stotina hiljada Palestinaca u severnu Gazu. Mnogi su podigli improvizovana skloništa u ruševinama svojih domova, uništenih u izraelskom napadu na Hamas nakon terorističkih napada u Izraelu 7. oktobra 2023.

Predsednikova nesvesnost težnji Palestinaca i njegova pretpostavka da bi radije živeli u modernom stambenom kompleksu negde drugde pokazali su zapanjujuću naivnost u pogledu uzroka sukoba. To se odrazilo i u jednoj interakciji u Ovalnoj sobi kada je upitao: "Zašto bi želeli da se vrate? To mesto je bilo pakao." Novinar mu je odgovorio: "Ali to je njihov dom, gospodine. Zašto bi otišli?"

Jedan arapski zvaničnik rekao je za CNN da bi Trampove izjave mogle ugroziti krhki prekid vatre i sporazum o oslobađanju talaca u Gazi.

"Ključno je prepoznati duboke posledice koje takvi predlozi imaju na živote i dostojanstvo palestinskog naroda, kao i na širu situaciju na Bliskom istoku", izjavio je diplomata.

Postoje i praktični razlozi zašto je ova ideja puka fantazija. Arapske države, čiji bi novac i zemlja bili neophodni za realizaciju ovog plana, oštro mu se protive. Jordan, koji već prima veliki broj palestinskih izbeglica, strahuje da bi Hašemitska kraljevina bila fatalno destabilizovana novim talasom migracije. Egipatska vojska strahuje od masovnog priliva Palestinaca, među kojima bi mogli biti i simpatizeri Hamasa i sunitskog islamističkog Muslimanskog bratstva.

Govoreći o ova dva izraelska suseda, Aron Dejvid Miler, bivši američki pregovarač za mir na Bliskom istoku, rekao je za CNN: "Za njih to nije posao s nekretninama, to za njih nije čak ni humanitarno pitanje. To je pitanje opstanka".

Ideja o prisilnom preseljenju Palestinaca bila bi i politički nemoguća za Saudijsku Arabiju, ključni element u Trampovom planu za stvaranje anti-iranskog saveza, koji bi kulminirao diplomatskom normalizacijom sa Izraelom. Kraljevstvo je jasno stavilo do znanja da je nezavisna palestinska država uslov za takav dogovor.

Potpuna evakuacija Gaze nanela bi ozbiljan udarac palestinskim težnjama za državnost i stvorila presedan koji bi mogao dovesti u pitanje i palestinsko prisustvo na Zapadnoj obali – teritoriji koju Ujedinjene nacije, kao i Gazu, smatraju izraelskom okupacionom zonom.

Ideja da bi veliki broj Palestinaca pristao da napusti Gazu u zamenu za idiličan život u nekom predgrađu zasniva se na površnom razumevanju sukoba koji ih je ostavio bez domovine. Još od osnivanja Izraela 1948. godine, nade hiljada Palestinaca koji žive u siromaštvu u izbegličkim kampovima, poput onih u Bejrutu i Jordanu, pokazale su se kao uzaludne. Zbog toga stanovnici Gaze nikada ne bi otišli samo na osnovu obećanja da bi se jednog dana možda mogli vratiti.

Činjenica da je Tramp uopšte pomenuo ovakav plan pokazuje koliko je period nakon 7. oktobra promenio stratešku sliku na Bliskom istoku. Međutim, to takođe ukazuje na izuzetnu aroganciju, budući da su nedavni pokušaji Sjedinjenih Američkih Država da preoblikuju geopolitičku situaciju na Bliskom istoku – od Iraka do Libije – završili katastrofalno. Štaviše, kroz širu istorijsku perspektivu, pokušaji evropskih kolonijalnih sila poput Britanije i Francuske da crtaju granice i nameću velike planove Bliskom istoku ostavili su u nasleđe generacije ogorčenih sukoba koji i dalje besne.

Da li je Tramp realan?

Trampovi komentari će pokrenuti još jednu rundu spekulacija o tome da li je ozbiljan u vezi sa čudnim planom ili ga koristi da odvrati pažnju od neke druge još podložnije šeme - možda sve većeg napora njegovog prijatelja Ilona Maska da uništi američku vladu iznutra.

Ali to je takođe karakteristično za predsednika autsajdera koji živi da bi uzdrmao stvari i koga vole njegovi birači jer je odbacio ortodoksnost elita i konvencionalne pristupe koji su propali.

Kritičari establišmenta i medija često se bune zbog njegovih neuobičajenih ideja jer se ne uklapaju u njihov referentni okvir. I kada bi se Gaza nekako mogla osloboditi generacija krvave istorije, simbolike, gubitaka i ratova koji su besneli nad enklavom. To je, naravno, nemoguće.

Zato se postavlja pitanje, da li je Tramp realan? Ili je ovo samo još jedan san predsednika koji se čini često udaljenim od realnosti, piše CNN.

Trampov plan dočekan je skepticizmom kod republikanskih senatora. Demokrate, poput senatora Krisa Kunsa, reagovale su sa zapanjenošću – stavio je ruke na lice i trljao slepoočnice.

"Nemam reči. To je ludo," rekao je čovek iz Delavera.

Na svoj način, Tramp se čini iskrenim u nastojanju da poboljša život stanovnika Gaze, čak iako njegov predloženi lek uvredljivo pogađa njihovu identifikaciju. Rekao je: "Ljudi koji su potpuno uništeni, koji tamo sada žive, mogu da žive u miru, u mnogo boljoj situaciji, jer sada žive u paklu, a ti ljudi će sada moći da žive u miru. Pobrinćemo se da to bude urađeno svetskim standardima."

On je na konferenciji za novinare rekao da su Palestinci pokušali da žive u Gazi "decenijama i decenijama".

"To neće funkcionisati. Nije funkcionisalo. Nikada neće funkcionisati. I morate da učite iz istorije", rekao je.

Kako piše CNN, Trampove reči često zahtevaju nekoliko "prstohvata soli".

"Kao bivši njujorški nekretninski tajkun, on usvaja neobičnu početnu poziciju da bi zbunio sagovornike ili kao početnu ponudu koja podiže vrednost kompromisne pozicije. Uvek je u potrazi za dogovorom — i sukobe poput onih na Bliskom istoku i u Ukrajini vidi kroz prizmu developera", navodi CNN u analizi.

Beth Saner, bivša viša obaveštajna službenica koja je obavljala dnevno obaveštajno izveštavanje za Trampa tokom njegovog prvog mandata, izjavila je da su ovosedmični šokantni događaji podsetnik da Tramp "ne razmišlja kao tipična osoba iz establišmenta spoljne politike”.

To možda i nije loše, s obzirom na upitne rezultate američke spoljne politike u poslednje vreme. Međutim, Tramp takođe ulazi u rizik. Njegove izjave u utorak izazvaće šok širom Bliskog istoka i otežaće arapskim vladama da sarađuju s njim na proširenju Abrahamskih sporazuma iz njegovog prvog mandata.

"To je suprotno od stavova Muslimanske ulice u regionu. To je ponekad različito od onoga što lideri misle. Ali lideri u regionu se plaše Muslimanske ulice", rekla je Saner.

Mogućnost da Tramp pošalje trupe u region takođe se kosi sa političkim DNK predsednika za čiji su uspon delimično zaslužni oni koji su umorni od slanja svojih sinova i kćeri u ratove u eri nakon 11. septembra.

Ali, iako je njegova predložena ideja, koja bi možda bila najveći svetski ugovor o nekretninama ikada, malo verovatno da će se ikada ostvariti.

"Vi kažete stvari koje drugi odbijaju da kažu. I nakon što svi se šokiraju u neverici, ljudi se uhvate za glavu i kažu, ‘Znate, on je u pravu.’“, rekao je Natanijahu.

Prva rečenica je nesumnjivo tačna. Druga, ipak, nije baš toliko, zaključuje CNN.

(Telegraf.rs)