Tramp tvrdi da je lako pobediti u trgovinskim ratovima: Da li je to istina?

Donald Tramp olako gleda na trgovinske ratove, tvrdeći da ih je lako pobediti. Uskoro ćemo saznati da li je u pravu.

Predsednik SAD uveo je carine od 10 odsto na Kinu počevši od utorka, dok su Meksiko i Kanada uspeli da u poslednjim trenucima izbegnu carine od 25 odsto. Takođe, Tramp preti da će carinama pogoditi i Evropsku uniju — velikog izvoznika automobila, lekova i hrane u Sjedinjene Države, piše Politico.

Preporučujemo

Tramp kaže da želi da iskoristi carine kao sredstvo da zaustavi tok fentanila i ilegalnih migranata kroz severnu i južnu granicu SAD. Da bi to uradio, pozvao se na vanredna ovlašćenja — iako američka ekonomija snažno raste i ima punu zaposlenost.

Takođe želi da smanji trgovinski deficit SAD od trilion dolara s ostatkom sveta. Trampov tim tvrdi da će postavljanje carinske barijere naterati kompanije da vrate investicije i radna mesta u SAD — setite se svih tih silicijumskih čipova koji se sada prave na Tajvanu ili ajfona pravljenih u Kini.

Ali, kritičari upozoravaju da će Trampov trgovinski rat dovesti do viših cena, nižeg privrednog rasta, gubitka radnih mesta i poremećenih lanaca snabdevanja — i kod kuće i u inostranstvu. Takođe, tvrde da carine nisu pravi alat za rešavanje trgovinskog deficita izazvanog američkim navikama zaduživanja i potrošnje.

Evo o čemu se radi u Trampovom trgovinskom ratu:

Šta je trgovinski rat?

Pre svega, trgovinski rat nije pravi rat: to je sukob koji nastaje kada jedna strana smatra da je trgovinski odnos nepravedan. Recimo, ako preplavite moje tržište jeftinim čelikom, po cenama ispod troška proizvodnje. Kompanije u mojoj zemlji propadaju. Otpuštaju radnike. Moje glasače. To je damping i, prema pravilima globalne trgovine, mogu uzvratiti uvođenjem carina na vaš čelik.

Da bi trgovinski sukob poput ovog prerastao u trgovinski rat, stvari moraju da eskaliraju. I to se upravo dešava: Tramp i dalje preti da će pogoditi najbliže trgovinske partnere Amerike carinama na praktično sve. To znači da bismo mogli da krenemo u najveći trgovinski rat od 1930-ih.

Kako funkcionišu carine?

Tramp tvrdi da će njegove nove carine učiniti Amerikance bogatima — čak je obećao da će uspostaviti novu Spoljnu službu prihoda koja će prikupiti sve prihode koje one donose. Takođe kaže da će strane kompanije plaćati te carine i da neće naškoditi potrošačima u SAD.

Međutim, to nije način na koji carine funkcionišu. Carine su porez koji plaća uvoznik na granici. Ako porastu, uvoznik ima izbor — da prenese povećanje cene na potrošače ili da prihvati smanjenje svojih profitnih marži.

Povećanje cena zbog Trampovih sveobuhvatnih carina odmah će se odraziti na inflaciju potrošnje, tvrde ekonomisti. I iako je obećao da će nadoknaditi njihov uticaj smanjenjem poreza na drugim mestima, još nema znakova da se to dešava.

Što se tiče mogućih prihoda od carina, Tramp voli da se poziva na kasni 19. vek, kada su carine činile više od polovine saveznih prihoda SAD. Ali to je bilo pre nego što je uveden porez na dohodak — koji danas podržava mnogo veću vladu u odnosu na ukupnu ekonomiju. Nema načina da prihodi od carina finansiraju modernu državu.

Kada je bio poslednji trgovinski rat?

Tokom Trampovog prvog mandata. On je 2018. uveo 25-odstotne takse na čelik i 10-odstotne na aluminijum — dok je Evropska unija odgovorila uvođenjem 6 milijardi dolara vrednih carina na motorcikle Harley Davidson, Levi’s farmerke i burbon.

Tramp je zapretio da će eskalirati tako što će udariti na uvoz evropskih automobila — ali do toga nije došlo. Na kraju su carine bile suspendovane s obe strane. Evropsko primirje ističe krajem marta, što znači da, čak i ako Tramp sada ne uvede carine na Evropu, njihov trgovinski spor može se i dalje oteti kontroli.

Najjasniji prethodni primer verovatno je tzv. Niksonov šok iz 1971. godine. Polazna tačka bila je slična današnjoj: troškovi Vijetnamskog rata i velikih društvenih politika iz 1960-ih godina oterali su Sjedinjene Države iz suficita u deficit.

U pokušaju da se vrati ravnoteža, predsednik Ričard Nikson ukinuo je "zlatni standard" (sistem u kojem valuta države ima fiksnu vrednost u zlatu koje država poseduje, a što omogućava stabilnost valute, op.aut) — prisiljavajući trgovinske partnere SAD da revalorizuju svoje valute. Naložio je zamrzavanje plata i cena na 90 dana. Takođe je uveo 10-odstotni porez na uvoz.

Niksonove mere smatraju se političkim uspehom, ali ekonomskim neuspehom. Porez na uvoz ukinut je za nekoliko meseci. Ekonomija SAD se borila godinama sa stagflacijom — kombinacijom niskog rasta i visoke inflacije — koju je iz sistema izgurala tek 1980-ih godina, zahvaljujući oštrim monetarnim politikama predsednika Savezne banke Pola Volkera.

Ko je pravi neprijatelj?

Kina. Iako Tramp samo preti da će uvesti carine od 10 odsto na Kinu, carine koje još nad Meksikom i Kanadom indirektno su usmerene na Peking.

To je zato što bi, prema trgovinskom sporazumu USMCA (nasledniku NAFTA), kineske kompanije — na primer, proizvođači električnih vozila — obično uživale u bescarinskom pristupu tržištu SAD ako lociraju proizvodnju u Severnoj Americi.

Poslednjih godina u Vašingtonu postoji dvopartijski konsenzus o potrebi da se SAD suprotstave Kini i njenom ekonomskom modelu, koji je stvorio ogromnu industrijsku preopterećenost i poplavio svetska tržišta suvišnom proizvodnjom. Međutim, od kada je preuzeo funkciju, Tramp je ublažio retoriku, rekavši da samo želi "pravedan" trgovinski odnos sa Kinom.

Jedna stvar koju treba pratiti: Hoće li Tramp ukinuti carine protiv saveznika SAD ako se saglase da se udruže sa Sjedinjenim Državama u isključivanju Kine? To je jedna od slamki kojih se Evropska unija drži u nadi da će očuvati mir u transatlantskim odnosima.

Koliko ovaj rat može da eskalira?

Tramp, u svom drugom mandatu kao predsednik SAD, nije pokazivao suzdržanost po pitanju teritorijalne celovitosti drugih nacija — ironično tvrdeći da Kanada treba da postane 51. savezna država SAD ili iznoseći pravo na Grenland, protektorat EU članice Danske.

Veća briga je to što, igrajući se sa međunarodnim zakonima, Tramp igra u ritmu lidera — poput Vladimira Putina — koji žele da obore status kvo. U svetu u kojem gore mnogi požari, Tramp liberalno sipa benzin i baca šibice da bi zapalio nove.

Može li Evropa da izbegne Trampov gnev?

Predsednik SAD pojačava svoju retoriku, u nedeljnom obraćanju nazivajući EU "atrocitetom" (izuzetno užasan, brutalan ili zločinački postupak, često povezan sa teškim kršenjem ljudskih prava, uglavnom se koristi za opisivanje masovnih zločina, poput genocida, mučenja ili drugih oblika nasilja prema civilima, op.aut.). Brisel je očajan da se angažuje, nudeći kupovinu više američkog tečnog prirodnog gasa ili oružja, dok Tramp pritiska evropske vlade da potroše više na odbranu.

Prošlog puta, Brisel je odgovorio na Trampove carine na čelik i aluminijum uzvratnim merama koje su pogodile motocikle, farmerke i burbon — što su bile mere usmerene na izazivanje maksimalne štete u republikanskim uporištima.

EU bi mogla ponovo da učini isto — ili upotrebi svoju trgovinsku "bazu" — instrument protiv ucenjivanja, koji bi stavio uzvratne mere na jaču pravnu osnovu. Međutim, stručnjaci se brinu da bi instrument za protivljenje ucenjivanju mogao biti prespor, jer predviđa period konsultacija pre delovanja. EU treba novu, veću bazuku koja može da puca u realnom vremenu, tvrde oni.

Može li Tramp biti zaustavljen?

Tramp, po prvi put, poziva na vanredna ovlašćenja prema Zakonu o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima iz 1977. (IEEPA), koji je dosad koristio samo Džozef Bajden kako bi uveo sankcije Rusiji zbog Putinovog rata u Ukrajini.

IEEPA još nije korišćena da opravda carine — i moguće je da će poslovne grupe koje pretrpe finansijsku štetu podneti tužbu. Međutim, malo je verovatno da će sudija odmah doneti zabranu carina. Svaka tužba verovatno će biti odložena.

Američki Kongres takođe ima da zaustavi Trampov trgovinski rat. Pored sumnjive opravdanosti da fentanil i ilegalna migracija predstavljaju ekonomsku vanrednu situaciju, zakonodavni organ je takođe delegirao široka ovlašćenja za trgovinsku politiku predsedniku — to je učinjeno prvi put Frenklinu D. Ruzveltu 1934. godine — i može ih povući.

Međutim, s obzirom na to da su i Senat i Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca, moraće doći do velikog raskola u vezi sa trgovinom da bi ga zaustavili. A to trenutno izgleda malo verovatno.

Tu je i Svetska trgovinska organizacija — globalni organ koji je stvoren pre 30 godina da deluje kao arbitar u trgovinskim sporovima. Trenutno, međutim, nije u mogućnosti da ispuni tu ulogu, nakon što su i Tramp i Bajden blokirali imenovanje sudija za njen Apelacioni sud.

Zaključak

Za Trampa nema pravila. To je zakon džungle. Tako da, osim ako ne dođe do snažnog političkog ili pravnog odgovora u Sjedinjenim Državama na njegov trgovinski rat, biće ga teško zaustaviti.

Ipak, možda će jednostavno postići neki dogovor.

(Telegraf.rs)