U ruskoj ekonomiji vrebaju preteći znaci: Da li se Putin već sprema za sledeći rat?

U ruskoj ekonomiji mogu postojati znaci da se zemlja sprema za sledeći sukob posle Ukrajine, kaže Kari Liuhto, profesor Ekonomske škole Turku i stručnjak za Rusiju.

"Kremlj je nesvesno stvorio vojno-industrijsku zver koja mora da se nastavi i posle mira", kaže Liuhto.

Preporučujemo

On se poziva na podatke koje je u januaru objavio Kreg Kenedi, istraživač Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard. Kenedijev izveštaj otkriva da je Rusija finansirala svoje ratne napore primoravajući ruske banke da daju jeftine kredite kompanijama uključenim u rat.

U izveštaju se procenjuje da su ovi povoljni zajmovi odobreni za plaćanje roba i usluga u vezi sa ratom u vrednosti od 210 do 250 milijardi dolara, što je iznos koji je ekvivalentan otprilike jednoj desetini ruskog BDP-a 2023, koji je iznosio oko 2006 milijardi dolara.

Ukrajina procenjuje da je tokom rata uništila oko 10.000 ruskih tenkova i preko 20.000 oklopnih transportera. Biće potrebne godine da kompanije koje su dobile ogromne količine kredita popune ruske zalihe novom opremom.

Prema rečima Liuhtoa, ostaje pitanje: šta će se dalje raditi sa sadržajem popunjenih magacina?

"U suprotnom, ponovo bi trebalo zaustaviti proizvodnju. Dakle, da li je sledeći rat već pripremljen greškom sa ovim? Hoće li se ponoviti Ukrajina ili će sledeća meta biti, na primer, Moldavija?", pita Liuhto.

Sledeća kriza već se sprema u separatističkom regionu Pridnjestrovlja, koji se proglasio nezavisnim od Moldavije. Pre oko godinu dana, region je najavio nameru da zatraži da se pridruži Rusiji. Za one koji su upoznati sa nedavnom istorijom Ukrajine, obrazac može zvučati poznato.

Foto: Tanjug/AP

Novim sukobom, Rusija bi izbegla bankarsku krizu do koje bi došlo kada bi kompanije vojne industrije koje su uzele milijarde kredita postale nesolventne kako se tok narudžbina zaustavi.

Pored nadolazeće bankarske krize, Rusija se već suočava sa ekonomskim problemima. Sa visokim porastom inflacije, centralna banka zemlje je bila primorana da podigne svoju ključnu kamatnu stopu na 21 odsto.

Uprkos činjenici da inflacija i dalje besni, ključne kamatne stope prošlog decembra nisu podizane. Razlog za to je, kako se sumnja, kritika ruske ekonomske elite na račun guvernera Centralne banke Elvire Nabiuline, koju je, po svemu sudeći, čuo i predsednik Vladimir Putin.

Putin je nedavno okrivio visoke kamate za trenutnu situaciju ruske ekonomije.

"Nijedan normalan biznis ne može da izdrži takve kamate", prokomentarisao je Putinove govore Liuhto.

Uprkos gunđanju, podizanje ključne kamatne stope je najvažnije sredstvo centralne banke za suzbijanje visoke inflacije u zemlji, kaže Laura Solanko, viši savetnik u Institutu Banke Finske za tranzicione ekonomije.

Prema podacima državnog statističkog organa Rosstata, zvanična inflacija u Rusiji je prošle godine iznosila 9,5 odsto, ali sami Rusi procenjuju da su cene porasle i do desetak odsto više.

Ipak, Solanko ističe da je reč o istoj pojavi o kojoj se u Finskoj često priča kada cene rastu.

"Svi se slažu da je inflacija veća nego što zvanična cifra pokazuje. Razlog za to u Rusiji je to što hrana čini prilično veliki udeo u potrošnji tamo, a hrana je sada ta čije su cene veoma brzo porasle", rekla je ona.

Uprkos svemu, stručnjaci smatraju da ruska privreda ove godine još nije na ivici kolapsa, čak i ako narod pati od povećanja cena.

Foto: Tanjug/AP

"Rast proizvodnje usporava i mnogi strukturni problemi u privredi rastu i intenziviraju se, ali čak i kako stvari stoje, ruska privreda i dalje može da napreduje prilično dobro bar godinu ili dve", rekla je Solanko.

Prema rečima Liuhtoa, pored ranije pomenutih problema, Rusija se suočava i sa poteškoćama, između ostalog, sa rastućim dužničkim opterećenjem domaćinstava i zavisnošću zemlje od sirovina. Međutim, po njegovoj oceni, rat u Ukrajini se neće završiti ekonomskim pitanjima.

"Ekonomska kriza Rusije će doći u narednoj deceniji. Sankcije polako uzimaju svoj danak, ali čak i ako ruska ekonomija ode dođavola, sadašnje rukovodstvo nema šanse da izgubi rat", dodao je Liuhto.

Prema njegovim rečima, Putin će štampati više novca ako bude potrebno, što bi, naravno, bila potpuna katastrofa za zemlju koja već pati od visoke inflacije.

"Ali Putin neće okončati ovaj rat zbog ekonomije", zaključio je Liuhto.

(Telegraf.rs)