Tramp započeo trgovinski rat: Ispalio prve "hice" na Meksiko i Kanadu

Predsednik Donald Tramp u subotu je ispunio pretnju da će uvesti nove carine na dva najveća trgovinska partnera Sjedinjenih Država, Meksiko i Kanadu.

Zamenik sekretara za štampu Bele kuće, Harison Filds, objavio je na društvenim mrežama potvrdu ove odluke. "Carine na uvoz iz Kanade, Meksika i Kine su POTPISANE!", napisao je on.

Preporučujemo

Tramp je rekao da mu je cilj da natera te zemlje da preduzmu mere protiv ilegalne imigracije i dotoka fentanila, sintetičkog opioida, preko granice.

Tramp je takođe zapretio da će uvesti 10% carine na robu iz Kine, zemlje s najvećim trgovinskim deficitom u odnosu na SAD.

Fildsova objava ne precizira kada će carine stupiti na snagu, ali Tramp je najavio da će to biti u subotu. Ipak, kanadski zvaničnici su za New York Times rekli da neće stupiti na snagu pre utorka.

Carine su nameti na uvezenu robu koji se plaćaju prilikom njenog ulaska u zemlju, a snosi ih kompanija ili pojedinac koji je uvozi. Ekonomisti su gotovo jednoglasni da se trošak carina na kraju prenosi na potrošače kroz više cene.

Još nije jasno da li će Trampov potez uspeti, ali potencijalni troškovi za američku ekonomiju mogu biti ogromni, bilo kroz rast cena za potrošače, bilo kroz uzvratne mere koje bi označile početak trgovinskog rata na kontinentu.

U 2023. godini, poslednjoj za koju postoje potpuni podaci, Kanada je bila najveći trgovinski partner SAD, kupujući američku robu i usluge u vrednosti od 441 milijarde dolara, prema podacima Biroa za ekonomsku analizu. Meksiko je bio odmah iza, s uvozom američke robe i usluga vrednim 367 milijardi dolara.

Te dve zemlje su ujedno bile i najveći izvoznici u SAD. Meksički izvoz u SAD iznosio je 529 milijardi dolara, što je najviše od svih zemalja, dok je kanadski izvoz bio drugi s 482 milijarde dolara.

SAD imaju trgovinski deficit s Meksikom još od 1999. godine, što znači da Amerikanci kupuju više robe iz Meksika nego što tamo prodaju. S Kanadom je situacija varirala – između 2014. i 2023. godine, SAD su imale pet trgovinskih deficita i pet trgovinskih suficita.

Ali to verovatno neće zaustaviti Trampa.

"Količina fentanila koja dolazi preko Kanade je ogromna. Količina fentanila koja dolazi preko Meksika je ogromna", rekao je Tramp na konferenciji za novinare u četvrtak.

Međutim, podaci američke carine osporavaju deo Trampovih tvrdnji. U 2024. godini, na južnoj granici SAD zaplenjeno je više od 9.500 kg fentanila, dok je na granici s Kanadom zaplenjeno samo 19 kg.

Tramp već dugo koristi trgovinske deficite kao dokaz da pojedine zemlje "pljačkaju" SAD, ali ekonomisti generalno nisu zabrinuti zbog toga. Pojedine zemlje imaju ono što ekonomisti zovu "komparativna prednost", što znači da mogu proizvoditi određenu robu ili usluge po nižim troškovima nego što bi ih SAD mogle same proizvoditi.

A trgovinski deficiti nisu nikakva novost. Poslednji put kada su SAD imale trgovinski suficit bio je 1975. godine, za vreme predsednika Džeralda Forda.

Trampov potez predstavlja izazov trgovinskom sporazumu koji je on sam dogovorio s Kanadom i Meksikom tokom svog prvog mandata. USMCA (Sporazum SAD-Meksiko-Kanada) omogućava reviziju u julu 2026. godine, ali nametanje novih carina pre tog roka verovatno će biti viđeno kao njegovo kršenje.

Međutim, još veći problem za Trampa mogli bi biti ekonomski troškovi. Peterson Institut za međunarodnu ekonomiju procenio je prošlog meseca da bi povećanje carina na 3,3% američke ekonomije, koliko iznosi uvoz iz Meksika i Kanade, rezultiralo opštim rastom cena u SAD od 0,3%.

"Politički problem za predsednika Trampa ne bi bio toliko taj mali prosečan rast cena u SAD, koliko nagli skok cena prepoznatljivih proizvoda, poput benzina na pumpama, određenih marki automobila, avokada i paradajza", napisali su autori izveštaja.

Još jedan mogući efekat carina, kako navode autori, bio bi zatvaranje fabrika izgrađenih s meksičke strane granice SAD-Meksiko. Te fabrike su nastale nakon potpisivanja prethodnog trgovinskog sporazuma NAFTA kako bi iskoristile niže trgovinske barijere. Bez posla, radnici bi mogli migrirati ka severu u potrazi za zaposlenjem.

Meksička predsednica Klaudija Šajnbaum izrazila je u sredu sumnju da će Tramp zaista sprovesti svoju pretnju, rekavši novinarima: "Ne mislimo da će se to zaista dogoditi", dodajući, "A ako se dogodi, imamo i mi svoj plan."

Taj plan verovatno uključuje uzvratne carine na ključne američke proizvode koje SAD izvoze u Meksiko.

Kanadski premijer Džastin Trudo takođe je nagovestio da Kanada neće ostati pasivna ako Tramp sprovede carine. On je 21. januara rekao da Kanada ima "svoje adute" u trgovinskim pregovorima, ističući da SAD svakodnevno zavise od četvrtine nafte koju Kanada izvozi u Ameriku.

"Ako američka ekonomija doživi procvat koji Donald Tramp predviđa, trebaće im više energije, više čelika i aluminijuma, više ključnih minerala, više svega onoga što Kanada svakog dana prodaje Sjedinjenim Državama", rekao je Trudo.

(Telegraf.rs)