Šta ćete videti u Kapitolu kao turista, a šta kao VIP gost: Od umetnina do tajnih vrata i "zabranjenih soba"

Zgrada Kapitola u Vašingtonu sedište je zakonodavne vlasti Sjedinjenih Američkih Država. U njoj se nalaze Senat u kom je 100 senatora, odnosno po dva iz svake savezne države, i Predstavnički dom sa 435 Kongresmena iz svih saveznih država, a čiji broj po državama zavisi od njihove populacije.

Kapitol možete posetiti kao turističku atrakciju, ali to vam omogućava samo da obiđete njegov manji deo, ali da ipak uživate u mnoštvu umetničkih dela koja se tamo nalaze.

Vodič će vas provesti po ovom velelepnom zdanju, obasuće vas sijasetom informacija, pa čak i detaljima iz istorije koje ćete teško naći i na internetu. Tura počinje iz glavnog hola za posetioce u koji se ulazi sa "minus jedan" sprata, a koji je smešten ispod same zgrade.

Prilikom posete možete poneti mobilni telefon, osim ako ste dobili priliku i da posetite Senat i Predstavnički dom, odnosno "skupštinske sale" u kojima sede senatori i kongresmeni kada raspravljaju o zakonima.

Ubedljivo najjači utisak ostaviće vam rotunda, odnosno velika kupola koja se nalazi na sredini Kapitola. U njoj su brojne skulpture bivših predsednika, ali i drugih znamenitih ličnosti, poput Martina Lutera Kinga, kao i slike scena iz američke istorije.

U Kapitolu su skulpturama predstavljene sve američke savezne države. Neke od njih menjaju svoje postavku na nekoliko godina, a mnoge su tamo trajno.

Takođe, ako posle ture poželite da se okrepite, to možete da uradite u tamošnjem "skupštinskom restoranu". Da, restoran u Kapitolu je otvoren za sve posetioce, a ponuda je povelika - na meniju su razna predjela, glavna jela, salate, deserti, kafe i sokovi... i to po pristupačnim cenama.

Sve ovo možete videti kao turista. Ali ne i neke druge delove Kapitola. Osim ako niste posebna zvanica.

Jedino Kancelarija predsednika Predstavničkog doma može odobriti privatnu turu i pristup svim kancelarijama. Jedna od takvih zvanica bio je i Gordon Bijelonić, čuveni holivudski producent srpskog porekla, koji je u ovom zdanju mogao da vidi i one delove koji nisu otvoreni za javnost.

U Senatu i Predstavničkom domu u Kapitolu održavaju se sednice tokom kojih se raspravlja o zakonima, glasa i odlučuje o njihovom usvajanju ili odbacivanju. Ove sednice mogu biti od rutinskih proceduralnih glasanja do žustrih debata o ključnim zakonima.

Tokom celog dana održavaju se saslušanja, a neka su otvorena za američke građane koji mogu prisustvovati i slušati rasprave. U salama nije dozvoljeno korišćenje telefona.

Predsednik Predstavničkog doma je republikanac Majk Džonson – ovu funkciju ranije je obavljala Nensi Pelosi iz Demokratske stranke.

Inače, predsednik Predstavničkog doma je jedna od najmoćnijih pozicija u SAD. On odlučuje koji zakoni će biti razmatrani i glasani, čime značajno oblikuje zakonodavni proces.

Predsednik Predstavničkog doma obično je vođa svoje stranke u Predstavničkom domu, odgovoran za strategiju, prikupljanje sredstava i podršku članovima. Takođe, drugi je u redu za preuzimanje predsedničke funkcije, odmah nakon potpredsednika.

On ima veliki uticaj na imenovanja u odbore, što može oblikovati zakonodavstvo, politiku i političke karijere. Ima i ovlašćenja nad pravilima i procedurama Predstavničkog doma, što mu omogućava kontrolu nad debatom i glasanjem.

"Njegov portparol mi je omogućio VIP turu. Pozvao sam svog novog srpskog prijatelja Andreju Kesića i njegovu suprugu Maju da mi se pridruže", rekao nam je Bijelonić.

"Posle ture, Andreja mi je rekao: 'Brate moj, hvala ti na svemu. Jednom u životu se otvori ovakva prilika'", dodao je Bijelonić.

Naš sagovornik imao je priliku da uđe u svečanu kancelariju predsednika Predstavničkog doma. Ona se koristi za zvanične sastanke kao što su prijem zvaničnika, stranih lidera i ključnih političkih figura radi diskusija ili ceremonijalnih događaja. Takođe je namenjena i za fotografisanje, pošto obezbeđuje prestižnu pozadinu za fotografije tokom ceremonija ili nakon važnih zakonodavnih odluka.

U njoj je nedacno Donald Tramp potpisao poveći set uredbi i naredbi.

U njoj se održavaju i konferencije za medije, kao i brojna simbolična okupljanja, odnosno događaji koji naglašavaju značaj i prestiž funkcije, poput potpisivanja važnih dokumenata ili proslave zakonodavnih dostignuća.

Ova kancelarija se koristi i za privatne i poverljive razgovore i pregovore daleko od glavnih zakonodavnih prostora.

Takođe, ona simbolizuje autoritet predsednika Predstavničkog doma i projektuje dostojanstvo i tradiciju ove funkcije, iako se svakodnevni zakonodavni rad uglavnom obavlja na drugim mestima.

Prilikom posete Kapitolu, Bijelonić je dobio i jednu jedinstvenu ponudu - da se potpiše na tajnim vratima u Linkolnovoj sobi.

"Pitali su me da li želim da potpišem svoje ime u knjigu istorije", kaže Bijelonić i dodaje da je njegov potpis jedan od samo tridesetak koji se tamo nalaze.

"Ovo je za Srbiju", rekao je on nakon što se potpisao.

"Ta tajna vrata vodila su do originalnog stepeništa koje je nekada povezivala sa starom salom Predstavničkog doma", zaključuje Bijelonić priču o poseti delovima Kapitola u koje "obični smrtnici" ne mogu da uđu.

(Telegraf.rs)