Pet ključnih uticaja Bregzita: Pet godina posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije

Pre pet godina, 31. januara 2020. godine Velika Britanija je i definitivno napustila Evropsku uniju. Toga dana Velika Britanija je prekinula političke veze koje je održavala sa Unijom punih 47 godina, ali je ostala unutar jedinstvenog tržišta EU i carinske unije još 11 meseci kako bi se sprečio trgovinski kolaps.

Severna Irska je imala poseban aranžman. Bregzit je izazivao velike podele, i političke i društvene, dominirajući političkom debatom i sa argumentima o njegovom uticajju koji traju godinama.

Preporučujemo

Pet godina od dana kada je Britanija formalno napustila EU, BBC Verifi je istražio ljučnih oblasti na koje je Bregzit uticao u Velikoj Britaniji.

1. Trgovina

Ekonomisti i analitičari uglavnom procenjuju da je izlazak iz jedinstvenog tržišta i carinske unije EU 1. januara 2021. imao negativan uticaj na trgovinu u Velikoj Britaniji. To je uprkos činjenici da je Britanija pregovarala o sporazumu o slobodnoj trgovini s EU i izbegla uvođenje tarifa ili poreza na uvoz i izvoz robe.

Negativan uticaj dolazi od tzv. "necarinskih barijera", vremenski zahtevnih i često složenih novih administrativnih obaveza, koje kompanije moraju ispuniti prilikom trgovine s EU. Postoji neslaganje u vezi s tim koliko je tačno negativan bio uticaj Bregzita.

Neka istraživanja sugerišu da je izvoz robe iz Velike Britanije 30 odsto niži nego što bi bio da zemlja nije napustila jedinstveno tržište i carinsku uniju. Druga istraživanja sugerišu smanjenje od samo šest odsto.

Nije moguće sa sigurnošću utvrditi jer rezultati zavise od metode koju istraživači koriste za procenu "kontrafaktualnog" scenarija, tj. šta bi se desilo s britanskim izvozom da je zemlja ostala u EU. Jedna stvar u koju se može biti razumno siguran jeste da su manje britanske firme bile pogođene više nego veće.

Manje firme su se teže prilagodile novoj birokratiji nakon Bregzita, što potvrđuju i istraživanja među malim firmama. S druge strane, jasno je da je izvoz britanskih usluga, poput oglašavanja i konsultantskih usluga, neočekivano dobro prošao od 2021.

Međutim, osnovna pretpostavka Kancelarije za budžetsku odgovornost (OBR), nezavisnog zvaničnog tela za prognoze Vlade, i dalje je da će Bregzit dugoročno smanjiti izvoz i uvoz robe i usluga za 15 odsto u odnosu na scenario bez Bregzita.

OBR drži ovo mišljenje još od 2016. godine, uključujući i za vreme prethodne vlade.

Druga pretpostavka OBR jeste da će pad trgovine u odnosu na ranije procene smanjiti dugoročni obim britanske ekonomije za oko četiri odsto u odnosu na alternativni scenario, što je ekvivalentno otprilike 100 milijardi funti prema današnjoj vrednosti.

OBR navodi da bi mogao revidirati ove pretpostavke na osnovu novih dokaza i istraživanja. Procenjeni negativni ekonomski uticaj mogao bi se smanjiti ukoliko se trgovinski uticaj pokaže manje ozbiljnim. Međutim, za sada ne postoje dokazi koji ukazuju na to da bi se mogao pretvoriti u pozitivan uticaj.

Nakon Bregzita, Velika Britanija je mogla da sklopi sopstvene trgovinske sporazume s drugim zemljama. Postignuti su novi trgovinski sporazumi s Australijom i Novim Zelandom, a vlada je u procesu pregovaranja o novim sporazumima sa SAD i Indijom.

Međutim, prema zvaničnim procenama vlade, njihov uticaj na ekonomiju je mali u poređenju s negativnim uticajem na trgovinu između Velike Britanije i EU.

Ipak, neki ekonomisti tvrde da bi dugoročno moglo postojati potencijalnih ekonomskih koristi za Veliku Britaniju zbog napuštanja EU zakona i regulativa u sektorima poput veštačke inteligencije.

2. Imigracija

Imigracija je bila ključna tema u referendumskoj kampanji 2016. godine, usredsređenoj na slobodu kretanja unutar EU, prema kojoj su građani Ujedinjenog Kraljevstva i EU mogli slobodno da se kreću u posetu, studiraju, rade i žive.

Došlo je do velikog pada imigracije u EU i neto migracije u EU (imigracija minus emigracija) od referenduma i to se ubrzalo nakon 2020. godine zbog prestanka slobode kretanja. Ali došlo je do velikog povećanja neto migracije iz ostatka sveta od 2020.

Sistem imigracije nakon Bregzita stupio je na snagu u januaru 2021. U ovom sistemu, građanima EU i onima koji nisu iz EU potrebno je da dobiju radne vize za rad u UK (osim irskih državljana, koji i dalje mogu da žive i rade u UK bez viza).

Dva glavna pokretača povećanja broja imigranata van EU od 2020. godine su radne vize (posebno u zdravstvu i nezi) i međunarodni studenti i izdržavana lica. Univerziteti u Velikoj Britaniji počeli su da primaju više inostranih studenata koji nisu iz EU, usled pogoršanja njihove finansijske situacije.

Ponovno uvođenje prava na boravak stranih studenata i rad u Britaniji nakon diplomiranja od strane vlade Borisa Džonsona takođe je učinio zemlju privlačnijom za međunarodne studente. Naknadne konzervativne vlade smanjile su prava na rad i studentdkr vize za dovođenje izdržavanih lica i ta ograničenja su zadržali laburisti.

3. Putovanje

Sloboda kretanja je okončana Bregzitom, što je takođe pogodilo turiste i poslovne putnike. Vlasnici britanskih pasoša više ne mogu da koriste EU/EEA/CH trake na graničnim prelazima u EU. I dalje mogu da posećuju EU kao turisti na 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana bez potrebe za vizom, pod uslovom da imaju najmanje tri meseca preostala na pasošima u vreme njihovog povratka.

Ovo se odnosi i na građane Ujedinjenog Kraljevstva koji odlaze u EU i obrnuto. Međutim, veća promena u smislu putovanja je na vidiku. U 2025. EU planira da uvede novi elektronski ulazno-izlazni sistem (EES) - automatizovani IT sistem za registraciju putnika iz zemalja koje nisu članice EU zemlje.

Beležiće se ime osobe, vrsta putne isprave, biometrijski podaci (otisci prstiju i snimljene slike lica) i datum i mesto ulaska i izlaska. Sistem će zameniti ručno pečatiranje pasoša. Uticaj ovoga je nejasan, ali neki u sektoru putovanja izrazili su bojazan da bi to potencijalno moglo povećati redove na granici dok ljudi napuštaju Britaniju.

EES je trebalo da bude uveden u novembru 2024. godine, ali je odložen do 2025. godine, a novi datum za implementaciju još nije određen. Šest meseci nakon uvođenja EES, EU kaže da će uvesti novi Evropski sistem za informacije i autorizaciju putovanja (ETIAS).

Građani Ujedinjenog Kraljevstva moraće da dobiju ETIAS dozvolu za putovanje u 30 evropskih zemalja. ETIAS odobrenje koštaće 7 evra (5,90 funti) i važiće do tri godine ili dok nečiji pasoš ne istekne, šta god nastupi prvo. Ako ljudi dobiju novi pasoš, moraju da dobiju novu ETIAS dozvolu za putovanje. U međuvremenu, Britanija uvodi svoj ekvivalent za ETIAS za građane EU od 2. aprila 2025. (iako će građani Irske biti izuzeti). Dozvola za Britaniju, koja će se zvati elektronsko odobrenje putovanja (ETA), koštaće 16 funti.

4. Zakoni

Pravna suverenost, sposobnost Velike Britanije da donosi sopstvene zakone i da nije obavezna da prati zakone EU, bila je jedno od ključnih obećanja kampanje za Bregzit.

Da bi se smanjili poremećaji odmah nakon Bregzita 2020. godine, Velika Britanija je usvojila hiljade zakona EU u svoje zakonodavstvo, što je postalo poznato kao "zadržano zakonodavstvo EU".

Prema najnovijim podacima vlade, postojalo je 6.901 pojedinačnih akata zadržanog zakonodavstva EU, koji pokrivaju oblasti kao što su radno vreme, jednaka plata, označavanje hrane i standardi zaštite životne sredine. Prethodna konzervativna vlada je prvobitno postavila rok za ukidanje ovih zakona do kraja 2023.

Međutim, zbog obimne količine zakonodavstva, pojavila se zabrinutost da neće biti dovoljno vremena za adekvatnu reviziju svih zakona. U maju 2023. godine, Kemi Badenok, tadašnja ministarka trgovine, najavila je da će samo 600 zakona EU biti ukinuto do kraja 2023. godine, dok će dodatnih 500 zakona iz oblasti finansijskih usluga biti ukinuto kasnije.

Većina ovih zakona bila je relativno nepoznata javnosti, a mnogi su već bili zastareli ili su postali nerelevantni. Svi ostali zakoni EU su zadržani, iako su ministri zadržali pravo da ih menjaju u budućnosti.

Velika Britanija je ipak promenila neke zakone EU. Na primer, zabranila je izvoz živih životinja iz Velike Britanije radi klanja i tovljenja i izmenila zakone EU o genetski modifikovanim usevima. Bregzit je takođe dao Velikoj Britaniji više slobode u određenim oblastima poreskog zakonodavstva.

Zemljama članicama EU zabranjeno je naplaćivanje PDV na obrazovanje prema jednoj EU direktivi. Izlazak iz EU omogućio je Laburističkoj stranci da uvede PDV na školarine privatnih škola.

U januaru 2021. godine, britanska vlada je uvela nultu stopu PDV na tampone i druge higijenske proizvode. Ovo ne bi bilo moguće dok je Britanija bila u EU jer je tadašnja direktiva EU o PDV zahtevala minimalnu stopu od 5 odsto na sve higijenske proizvode. Međutim, u aprilu 2022. godine EU je promenila svoja pravila i sada takođe dozvoljava nultu stopu na ove proizvode.

5. Novac

Novac koji je Britanija slala EU bio je kontroverzna tema tokom referenduma 2016. godine, posebno tvrdnja kampanje za izlazak iz EU da je Britanija slala 350 miliona funti svake nedelje Briselu.

Prema podacima Ministarstva finansija, bruto doprinos javnog sektora Velike Britanije budžetu EU u fiskalnoj godini 2019-20, poslednjoj pre Brezita, iznosio je 18,3 milijardi funti, što je ekvivalent od oko 352 miliona nedeljno.

Velika Britanija je nastavila da doprinosi budžetu EU tokom tranzicionog perioda, ali od 31. decembra 2020. prestala je s tim uplatama.

Međutim, ti doprinosi budžetu EU delimično su se vraćali UK kroz isplate britanskim farmerima u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) i "strukturno finansiranje", razvojne grantove namenjene podršci veštinama, zapošljavanju i obukama u ekonomski ugroženim regionima. Ove uplate iznosile su 5 milijardi funti u fiskalnoj 2019-20.

Od kraja tranzicionog perioda, vlada Velike Britanije zamenila je CAP isplate direktnim sredstvima iz budžeta finansiranim od strane poreskih obveznika. Ministri su takođe zamenili grantove EU za strukturno finansiranje, rebrendirajući ih kao "UK Fond zajedničkog prosperiteta".

Velika Britanija je takođe imala dogovoreni rabat na doprinose budžetu EU, koji je iznosio oko 4 milijarde funti godišnje, novac koji nikada zapravo nije napuštao zemlju.

Zbog toga je neto fiskalna korist za Britaniju od prestanka uplata u budžet EU bliža iznosu od 9 milijardi godišnje, iako ova cifra nije konačna jer nije moguće precizno proceniti koliko bi doprinos Velike Britanije budžetu EU inače iznosio.

Velika Britanija je, međutim, nastavila da plaća EU u skladu sa Sporazumom o povlačenju iz EU i finansijskim poravnanjem. Prema podacima Ministarstva finansija, Britanija je između 2021. i 2023. platila neto iznos od 14,9 milijardi funti, dok se procenjuje da će od 2024. nadalje morati da plati još 6,4 milijarde, ali raspoređeno na više godina.

Buduće uplate u okviru sporazuma o povlačenju takođe su nesigurne, delimično zbog fluktuacija deviznih kurseva. Postoje i drugi načini na koje su britanske finansije ostale povezane s EU, odvojeno od budžeta EU i Sporazuma o povlačenju.

Nakon stupanja Bregzita na snagu, Britanija je inicijalno prestala da doprinosi programu Horizon, koji finansira panevropska naučna istraživanja.

Međutim, Britanija se ponovo pridružila programu Horizon 2023. godine, a prema projekcijama EU, očekuje se da će doprinositi u proseku oko 2,4 milijarde evra godišnje. Ipak, istorijski gledano, Britanija je bila neto finansijski korisnik ovog programa zbog velikog broja grantova koje su dobijali naučnici iz Britanije.

Budućnost

Postoji, naravno, veliki broj drugih uticaja Bregzita koji ovde nisu pokriveni, u rasponu od teritorijalnih prava na ribolov, preko poljoprivrede, do odbrane. A sa laburistima koji traže nove pregovore u odnosima sa EU, to je tema koja obećava da će biti stalni izvor debate i analize u godinama koje dolaze.

(Telegraf.rs)