Šta bi se dogodilo kada bi američka vojska ušla u Meksiko zbog obračuna sa narko-kartelima?

Ivan Hafer, poznati američki vojni veteran gostovao je u podkastu Džoa Rogana i kao svakom pripadniku MAGA pokreta bliskom američkom predsedniku Donaldu Trampu, njemu je situacija na granici SAD i Meksika uvek u mislima.

Hafer je osnivač kompanije Black Rifle Coffee, koja je postala poznata po tome što je najavila da će angažovati 10.000 vojnih veterana kao odgovor na najavu iz Starbaksa da će zaposliti 10.000 izbeglica, prenosi britanski Gardijan.

Preporučujemo

"Ako Amerika proglasi rat pitiv narko-kartela u Meksiku onda oni neće znati šta ih je snašlo. Doći će do ultra nasilja", rekao je Hafer, koji je služio u CIA i u Zelenim beretkama.

Hafer je naveo da bi mobilizacija specijalnih vojnih jedinica predstavljala novo poglavlje u ratu protiv droge unutar granica meksika i da bi na meti bili najpoznatiji karteli poput Sinaloa ili Halisko.

Iako ovaj scenario umnogome liči na popularni holivudski film "Sikario" sa Benisijem del Torom, Emili Blant i Džošom Brolinom, podkast je privukao više miliona pregleda na jutjubu. Takođe je pokrenuo i pitanje - Koliko bi Ameriku zapravo koštalo uključivanje armije u borbu prodiv narko-kartela?

Sada je to potpuno realna mogućnost

U jednoj od prvih izvršnih uredbi koje je Donald Tramp potpisao u prvim satima nakon inauguracije jeste to da je meksičke narko-kartele proglasio za terorističke organizacije, poput Islamske države ili Al Kaide, protiv kojih SAD već decenijama vode skupe i krvave ratove.

Nekoliko dana kasnije Pentagon je reagovao šaljući 1.500 aktivnih vojnika na granicu sa Meksikom. Ali stručnjaci kažu da bi svaki američki upad u Meksiko mogao imati ozbiljne posledice i izazvati povratni udarac.

Meksički narko-karteli, dobro su naoružani upravo američkim oružjem i poznati su da bez oklevanja koriste povratno nasilje. Obični građani, među njima i američki državljani, mogli bi da budu uhvaćeni u unakrsnu vatru u slučaju sukoba. Turisti u popularnim odmaralištima kao šo je Kankun, gde su karteli na domaćoj teritoriji, kao i mnoge zajednice na granici sa Meksikom bili bi ugroženi.

"Uporno pričanje o jednostranoj američkoj vojnoj intervenciji u Meksiku je opasno", kaže Džon P. Salivan, bivši službenik za sprovođenje zakona u Los Anđelesu.

Salivan je rekao da, sa pravne tačke gledišta, specijalne operacije ne usmeravaju izričito na vojne akcije, ali je napomenuo da pozivanje "na akciju protiv kartela" i spominjanje "invazije imigranata", verovatno nameran izbor reči da bi se dozvolila direktna vojna akcija.

Tipovi operacija o kojima Hafer i Tramp, koji je novinarima rekao da bi amriči specijalci mogli da se nađu na teritoriji Meksika, razmmišljaju poput su onih koje su u prošlosti vođene pritiv ISIS i Al Kaide.

Za protiv obe ove grupe korišćena je mešavina elitnih jedinica - poput Tima 6, Mornaričkih foka, koji je bio angažovan na likvidaciji Osame bin Ladena 2011. godine u Pakistanu, kao i vazdušnih napada, kako bi se neutralisali operativci od srednjeg do visokog ranga.

Američka obaveštajna služba sastavila je takozvane "liste za odstrel" meta, a Američka komanda za specijalne operacije (Socom) uglavnom je radila na eliminaciji tih meta. Cena se merila sa više milijardi dolara, a civilne žrtve bile su česte, što je stvorilo legiju novih regruta i doprinelo usponu Islamske države (ISIS).

"Dok su politički privlačne, operacije ciljanog uklanjanja vođa kartela operativno su vrlo rizične", rekao je Salivan i nastavio:

"Često uklanjanje lidera stvara vakuum u vođstvu, što izaziva sukobe među frakcijama kartela koje se bore za vlast i rezultira povećanim nivoom nasilja i nesigurnosti u borbi za moć i kontrolu".

Za sada, kontingent Socom neće biti deo Trampovog prvog raspoređivanja vojnika na južnu granicu.

"Nijedan pripadnik Socom nije raspoređen u podršci ovoj akciji", rekao je službenik za odnose s javnošću.

Ranije su Barak Obama, kao i Tramp, razmatrali označavanje kartela kao terorističkih grupa, ali su odustali. Međutim, 2020. godine Tramp je i dalje sugerisao da bi moglo da dođe do raketnih napada unutar Meksika.

Objava totalnog rata meksičkim kartelima takođe bi uticala na samu strukturu te zemlje. Veruje se da je trgovina narkoticima vredna milijarde dolara i da bogato doprinosi ekonomiji zemlje. Nekoliko političara, vojnih zvaničnika, vojnika, policajaca i biznismena sumnjiči se da je na platnom spisku kartela.

Pored procenjenih 175.000 ljudi koji rade za njih, karteli uživaju regionalnu podršku u nekim oblastima i funkcionišu kao neka vrsta narko-države iz senke.

Ako američka vojska realizuje pretnju protiv kartela, moguća je bilo kakva odmazda kriminalnih sindikata poznatih po odsecanju glava civilima. U decenijama nakon 11. septembra, karteli su se dobo naoružali u čemu je u najmanje jednom slučaju učestvovala i američka vlada (slučaj bivšeg ministra pravde Erika Holdera). Neki danas poseduju protivtenkovske raketne sisteme Dževelin, oklopna vozila i bivše specijalce u svojim redovima.

"Postoji određena mogućnost da bi vazdušni napadi i racije mogli eventualno da se dogode", rekao je Lukas Veber, viši analitičar za obaveštavanje o pretnjama u organizaciji Tech Against Terrorism i istraživač u Soufan Centru.

"Karteli bi mogli da uzvrate udarom na mekane ciljeve poput turista ili diplomatskih ciljeva u Meksiku, možda na vojnike koje Trampova administracija raspoređuje na zajedničkoj granici, ili čak da aktiviraju mreže unutar samih Sjedinjenih Država".

Veber je dodao da karteli pomno proučavaju "sukobe u Ukrajini i Siriji" i da su neki "poboljšali svoje sposobnosti u korišćenju dronova".

"Ovo dalje pokazuje kako su meksički karteli organizacije koje uče", rekao je on.

S druge strane, Salivan nije bio uveren da trenutno postoji neposredna pretnja američkim civilima u Meksiku.

"Jasno je da meksički karteli imaju istoriju korišćenja terorističkih taktika kao simboličkih i instrumentalnih alata za demonstraciju moći i uticaj na državne akcije u formi nasilnog lobiranja. Takve akcije usmerene protiv američkih turista su retke".

Prema Salivanu, karteli su oklevali da direktno ulaze u sukobe sa američkim organima za sprovođenje zakona.

"Dok karteli i bande obično izbegavaju direktnu konfrontaciju sa američkim organima zakona, imaju istoriju napada na meksičke policijske i sudske zvaničnike, kao i gradonačelnike, članove meksičkog zakonodavstva i novinare".

Promocija nasilja od strane meksičkih kartela uzima stranicu iz priručnika ISIS. Poznati su po korišćenju društvenih mreža na lokalnom i nacionalnom nivou za promociju snimaka svojih užasnih egzekucija, sve u cilju zastrašivanja zajednica i upozoravanja državnih snaga.

Telegram i WhatsApp, kako redovno beleži DEA u svojim saopštenjima, široko koriste karteli za koordinaciju operacija i promociju svoje moći. Neki Telegram kanali povezani sa sadržajem kartela imaju hiljade pregleda i pratilaca koji komuniciraju sa svim, od užasnih ubistava do audio poruka.

"Karteli koriste brojne platforme društvenih mreža i aplikacije za razmenu poruka kako bi izgradili podršku, regrutovali i objavljivali jezive egzekucije kako bi stvorili efekat zastrašivanja za novinare, političare, doušnike i tužioce", rekao je Veber.

(Telegraf.rs)